ЦархIилтас гIибратли дирехIе…

ГIябдуллагьхIяжи Хидирбеков акIубси сай 1978 ибил дуслизив. ВиштIахIейчивад дин­на гIилму мурхьли дяркъур. 15 дусличивад вехIихьили гьан­на бикайчи будунни (муэдзин) сай. Илала хала бегIти мурхьли динна гIилму дяркъурти Губ­да­нила ши­ли­зибадти гIялим­ти саби. Илала хала ду­деш Гъа­­­зи­мя­хIям­мадли муда­ррис­ли чебяхIси даражала мугIяллим вирули бахъал му­гIял­лим­­ти абикьур. Гьанна Кас­пийск шагьарла ми­житла мад­­ра­сали илала у би­хули саби. ГIяб­дул­ла­хIяжи Хид­ир­беков «ФатхIуль-Ислам» ми­­жит­ла имамла за­мес­ти­тель­ли 6 дус узули калун. 2017 ибил дусличивбад Кас­пийск шагьарла имамтала Со­ветла пред­седательли узиб. Ар­бя­кьун­си дусла декабрь баз­ли­чиб иличи муфтийла ку­мек­чи­ла­ хIянчи хъардариб.

— ХIурматла ГIябдул­лагь­хIя­жи, мубаракирулри хIела сагаси хIянчиличил, иличила бурили дигахъира.
— Набчи хъарбарибси сагаси хIянчи, гьайгьайрагу, бегI гьалабси яргализиб халаси жавабкардеш саби. Гьарил бурибси гъайличи чекайзурли виэс гIягIнибиркур, сенкIун ил бархьаначи муфтийличи чебетиуси саби. Лерил дирути лекциябира видеобира дебали чедетаахъили хIердирули вирус, кIел мягIнала хIебиахъес багьандан. ХIянчи селичил бархбасунсил буралли, ил саби гIягIнибикибси мерлаб Каспийск, МяхIячкъала, цархIил мер биаб, муфтийла хъарбаркь хIясибли, аргъбаибси масъала биалли, ил итмадан ахъси даражаличиб арзес хъарси саби. Ил саби бекIлибиубси хIянчи.
— БегI гьалабти хIела мударрисуни чихъалири?
— 6 дусличивад ну учIес ве­хIихьибсири дила хала дудеш ГъазимяхIяммадличив. Коммунистунала манзилра чебаэс кьадарбиуб, итхIели землянкабазиб (ванзалиур дарибти къушани), подвалтазиб дигIянали багьуди кайсусири. Дила хала дудеш ГъазимяхIяммадличи цар­­хIилти шимазибадра ба­хъал­ бучIанти бирутири башути. Илала дурабадра хала дудеш хIу­куматла хIянчиличивра узусири, итхIели хIевзули асу­хIебирусири. Динна гIилму урус мезличи шурдалтес имкан агарсири, ил багьандан даргала, кIарахъала ва къумукъла мезличил илди руркъутири, илкьяйдали гIяраб мезлира. Ил­ди лерилра мез далутири хала дудешли, сайра кIарахъала шимазибти гIялимтачив учIули калунхIели. Илала дурхIни Сайид­мяхIяммадли, МяхIям­мад­гIялини, Каримуллагьли, ГIяб­дул­­лагьли ва илдала дурхI­нани илала гьуни даимбариб. Нушаб, дурхIнала дурхIнасра кьадарбиубсири илизибад динна хьулчи гIебасес, гIярабла грамматикала ва цархIилтира гIилмула. ГIур биалли нушани илала урши Мя­хIям­мадгIяличиб белчIуди даимбарибсири. Ил 20 дус Каспийскла мижитла имамли калунсири. ИмцIаливан нуша дучIутири дугели, унраличибтази нушала жузи чедаахъес урухкIутири, сенкIун Совет хIукуматла замана сабри. 85 ибил дусличибад ул­кализир дарс­дешуни дехI­ди­хьибхIели ва 90 ибти дусмазиб улка паш­бе­хъубхIели, цаибти мад­расаби абхьибтири. Буйнакъск­лизиб Сайпулла кьадила уличилси ва МяхIячкъалализиб Ле­нинна уличилси кьакьализибра. ГIур преподавательли узес гIягI­ни­би­киб­хIели нунира Буйнакъсклизиб заочно учIули диплом касибсири.
Хала дудеш ГъазимяхIям­мадли лебилра сунела биштIати: авал уршира ца рурсира — динна гIилмуличил бегI­барибтири. Дила дудеш Сайид­мяхIяммад вегIла халал сайлин хъалибарглис яшавбирули узусири. Ил бучIути сунела узбасра дурхIнасра халаси кумек сабри, цархIилти биалли гIилмулизи мурхьбикибтири. ГIялимтани бурни хIясибли, хала дудешла хъулибад дурабухъунти лебил гIялимталагъуна ужра илинира кайсу, узули арцличил ва яшавличил белчIудилизиб илди гIеббуцни багьандан.
— ХIела хIянчила гьуни секьяйда бехIбихьибсири?
— 15 дус виубхIели, ну будун (муэдзин) виахъес живарибсири ишабси мижитлизи, сенахIенну виштIахIейчивад мавлидуни ва акбар дучIули вирусири. Ну гIулухъа урши сайри ва илаб гибси алапара хили разили хъули вашусири. БегIтанира ну гапирусири, ну гьатIира уркIичеввирули жагали акбар белчIес къайгъилизив вираси. Нуни кьанни сабри багьурси, мижитлабси правлениела хIянчизартала сипта хIясибли декIарбарили, наб лугуси алапа дудешли сунела арцлизибад биъни. ИтхIели иличила нуни балуси аги, бегIтани илкьяйда хIянчиличи ва белчIудиличи гъира гIеббурцусири.
Иличила дурхъати жузазибра белкIи саби: «Ца адам гIялим ветаэс багьандан хIябал адамла къайгъи биэс гIягIниси саби – сунела, сунела дудешла ва илала мугIяллимла». Гьаннала манзил биалли, дурхIя учIхIевчIалли, лерил гIяйибти мугIяллимличир чедиули сари.
Диплом касили гIергъи нуни дурсри кадирхьес вехIихьира, ишаб имам ШафигIла уличилси исламский университетла филиал лебсири. Илаб бучIути Каспийск шагьарлизибад ва дурабад башути студентунани багьуди кайсутири. Гьанна мижитла мактаблизиб бучIути бахъал дурхIни леб. Динна гIилму мурхьли дяркъес дигутира айхъули саби, илдас дурсри декIарли кадирхьути сари. Мисаллис, исламский университет белчIи башули саби, хъаллабиубхIели аспирантурализиб бучIес бетхIеурти, илдани ца предмет касили, ил мурхьли руркъули бучIутира леб.
2017 ибил дуслизиб, набчи зянкъ дакIиб ва ну живарира Муфтиятлизи. Илав ГIяхIмад-апандини наб сагаси хIянчи гьалабихьиб – Каспийск шагьарла имамтала Советла пред­седательла, дус байхъала ил­ хIянчиличив узулира калунра.
— Сегъунти масъултачил дугьабилзутири имамла кумекчили узухIели?
— Ну дахъал дусмазив имамла заместительлира узули калунра, илхIелира им­цIаливан къаршидиркути суалти сарри хъалибаргличил, арцличил, хIян­чи­личил дархдасунти. Илди масъулти, гьаргбарили жуз белчIи, жаваб бедес ва арзес вируси ахIен, сенкIун илди гьарилла декIарти сари. Илаб кIелра шали аргъили, психологли кьяйда кумекбарес гIягIниси саби. Цараван биалли хъалибарг тIутIукабиэс бирар яра дахъал дусмазиб барх бузути юлдшунала бизнес бехъес бирар.
Тамашала мисал гьанбушес вирус: ца хьунул адам дугьаризур набчи дила мурул хIябал дус веткахъили сайну, вебкIили бикIулину, нуша декIардараба, магьар кабуша или. Нуни илизи иргъахъулра, ил вебкIнила хабарцун биубли, якьинни балули хIебиалли, магьар кабуршуси ахIен или, яра далил биэс гIягIниси саби, яра справка вебкIнила. ДахъхIи ихтилатдикIули гIергъи, якьинбиуб ил чинавал уввиръули виъни. Ил варгили никяхI убасахъес тиладибарес чебиркур ибхIели, ил тамашариуб. Илдигъути сари тяхIяр-кьяйда, хъалибаргличил ва никяхIличил дархдасунти дахъал суалти дирар, сарира мурхьли ирзес гIягIнити.
ГIуррара бурес вирар, дахъал хIян­чи­личил ва бизнесличил дархдасунти масъулти къаршидиркули дирар. Барх бузули калунти юлдашуни, хIятта узбира бархли арц багьандан къалмакъар диубли цали ца кабушеси тяхIярличи бетиркули бирар. Се дирути илди арц, дутIес хIебиубли илди багьандан дахъал дусмазирти бархбасунира тухумдешра дулъули гIергъи?
— ХIушала детурхути дурсрачила се бурида?
Чедир дурибти масъулти сабаблира нушани кьасбарибсири нушала вягI­за­бала, лекциябала видеоби кайсес, цар­хIил­тасра насихIятли диахъес багьандан. Илди детурхути сари жумягI бархIи дугила дехIибайс гIергъи. Илди 6 дусцадхIи кайсули чедиахъулира нушани. БегI гьалаб ил пикри бакIибсири Каспийскла жагьилти гIялимти учидикили гьаргти дурсри дурадуркIес. Илар ахъдурцутири нушани жамигIятлис чараагарти масъулти.
Илала дурабадра нушала бахъал жагьилти леб мадрасаби ва университетуни делчIунти, илди пикрилизи касили, бара гьалабван нуни кьасбарира гIяраб мезли видео-дурсри дирес. Илди базар бархIи, дугила дехIибайс гIергъи, детурхути сари ва илаб имам ШафигIла мазгьабла фикьгьила «ТухIфатуль-Мугьтаж» аль-Гьайтамини цалабяхъибси жуз бучIуси саби, анализ бируси саби. Нушала муфтий ГIяхIмад-апандинира ил секIал гIеббуциб, ил сайра викIули вирар наб мутагIялим виэс дигахъаси или. Ил проектла халаси челябкьла лебниличи вирхулра, сенкIун илаб бучIес башути 27 гIялим гIядатла ахIен, илди гьарилра-сера мургьилизи бухъести саби, иличи нуни пахрубирулра. Илдала уркIилизиб илцадра халаси иман леб, хIятта ил гьарилличи баахъес хIядурли саби.
—Нушала газета бучIантази дугьаизурли, се насихIят бурес дигахъади?
— Нушала жагьилти гьарли-марли, уркIи-уркIилабад бирхути, иман цIакьти бусурманти биубли дигулра. ГIям­ру­ли­зиб нушаб къаршибиркути бирх­хIе­бир­хути адамтани ислам дин сегъуна сабил кьиматлабируси саби бусурманти гIяхIтил яра вайтил хIеръили. Ил биалли нушазибад саби дигахъуси, нуша сабабли диэс дирутира адам вирхуси ветаахъес багьанданра.
Нушаб букьурли батурси дурхъа­си ислам динна наслу саби, иличи­ла мугIяллимтани ва устазунани да­хъал жузи дурайули бирар. Илди им­цIа­ливан адабдешличила ва гIяхIси хIял-­тIабигIятличила сари. Илданира би­рар­гу фикьгьила, грамматикала ва цар­хIил­ти дураэс, амма илдани бегI гьалабси яргализиб чебиули саби бусурман адамла жагати хIял-тIабигIят, чихъти адамдеш, адаб-хIяя, абадчебдеш ва уркIила умудеш. ХIера, илкьяйда нуша лерилра бусурманти диахIелли, ислам динна жагадеш чебаахъахIелли, нушачи къаршитира нушачи хIясратбирар. «Агь, сен гIяхIсил ит, сен итала уркIи-хIял жагатил», или гьанбиркур ва нушачибад гIибрат кайсу, хаслира чеалкIуси наслули. Ишар нушала муфтий ГIяхIмад-апандила дугьби гьандуршис: «…Нуша-бусурманти цархIилти адамтачир дебали малхIямтили ва бяркъчертили декIардулхъес гIягIниси саби…». Илкьяйда биахъес Аллагьли (гI.т.) тавфикь габ, нушачи Аллагь (гI.т.) разивиаб. Амин!
Баркалла, ГIябдуллагьхIяжи, ихтилатлис.