Бусурманти ва коронавирус

ГIергъиси замана адам­тани гьаман хьар­биули саби: «Эгер ко­ронавирус ЧевяхIсини бусурманти гIязаббуркIнилис китайлантачи бар­хьибси жазаъ биалли, сен цар­хIилти бусурмантира барх ин­житбирути?»

Кьудратла ВегIличи вирхуси бусурман адамла тяхIяр гьарил хIяйчиб сунес гIяхIдешличи шурбулхъуси саби. Иличила иш мягIнала хIядисра леб: «Адамличи разидеш бакIалли, илини ЧевяхIсиличи шукру бирули сай, ва ил сунес гIяхIдешличи шурбулхъули саби. ДецI кьадарбиубхIели, илини сабурбаралли, илра гIяхIдешличи шурбулхъули саби». Ил хIядисли нушази чебиахъули саби гьарли-марли вирхуси адамла даража – разидешличи шукру бирнилис ил шабагъатлавирули сай, децIлизиб мукIурдеш чебаахъили, сабурбарнилисра гIяхIдеш бирули саби.
Китайлантачила буралли, илкьяйдали бахъал халкь гIязабберкIили, инжитбируси анцIбукь тарихлизиб хIебиуб. Халкьани-ургарти организациябани гьаладихьибти баянти хIясибли, илдани буцили танбихIлабирутала лугIи чумал миллионничи абикили саби.
Коронавирусли Китайлис цIакьси бяхъ чегахъиб. БебкIибтала лугIи 2,7 азирличи абикниличила бурибсири. Амма специалистунани бурни хIясибли, китайлантала лугIиличи чумал ноль имцIадирес гIягIниси саби. Промышленностьла ва багьахънибала Министерствола баянти хIясибли, 21 миллион абонент агарбиубли саби. Илди жигарчерли дузути сотовый телефонтала номерти сарри. ЛугIурбазирти хатIаби хIисаблизи касаллира, чумал миллион абонент пайдалабикIули ахIен, илдала вегI итил дунъяличи хьуравиъни сабабли.
Нушала дунъяличиб гьарли-марси бархьдеш баргес къиянси саби. Иш дунъя имтихIянтала мер сабхIели, танбихI ва шабагъат биалли, итил дунъяличир сари дирути.
Ил изала кьявгала изала кьяйда, сегъуна-дигара адамличи къячбикес бируси саби, илала динничи ва миллатличи хIерхIеили. Амма цар­хIилтачи ил ЧевяхIсила бунагь кьяй­да бурхьаллира, нушала умматлис ил уркIецIили биэсра бирар. Ил биалли, нушазибад саби дигахъуси, ил нушачи се шайчи шурбулхъанал, ну­шани чедибдеш сархехIел яра уди­дир­кехIел. Нушала шайзирад биалли, мяхI­кам­деш­ла лерилра тяхIурти далдуцес хIя­жат­биркур. Изала чеахъалли, дарман дарес чебиркур. Рахли чи-биалра Че­вяхI­сила ахъриличивли, даимлис ахиратла хъули арукьялли, ил шагьидлизи халварес асубирар иншааЛлагь.
ГIяйшачибад баибси хIядислизиб бурули саби, гьачам илини Аллагьла Расуллизи (с.гI.в.) кьявгаличила (чума) хьарбаибхIели, ил викIар: «Кьявга – ЧевяхIси Аллагьла (с.т.) – танбихI саби, Сунес дигусиличи бурхьуси. Амма вирхусилис ил уркIецIили бирар. Ил багьандан, зягIипикибси адам сабурличил, Аллагьла (с.т.) шабагъатличи хIерли калалли, илхIелира сай левси мерличив уули ва ЧевяхIси Аллагьли (с.т.) белкIунсицун сунес кьадарбирниличила хъумхIертули, — илис дин багьандан вебкIибсилисцад (шагьид) шабагъат бируси саби.
Лебтиригу бирххIерутира ва коронавирус къяналаси саби бикIутира. Илди бусягIятра хIербизес бирар, лебил дунъяличибти зягIиптала ва алхунтала лугIиличи, иличира бирххIералли, нушала республикализибтачи.
ГIуррара хьарбиули саби се барес гIягIнисил, Аллагьличи (с.т.) вирхулицун кавлусил?
Ишаб бурес гIягIнибиркур нушачи чедуркъубти къияндешуни – нушала Гьалжаналис багьа саби. Се-биалра кьимат лебсилискIун багьа бедес гIягIниси саби. Гьалжаналис багьа биалли — илди нушала имтихIянти сари, ва секьяйда нушани илди чекайсехIел, илизибад дигахъуси саби нуша ила адицIехIелра. Бусурман адамли лерил мяхIкамдешла секIал дурадуркIес гIягIнибиркур ва Аллагьличи (с.т.) хъарахъес.
Ил мягIнала хIядисра гьан­бур­шехIе. Ца пулан адам Идбагличи (с.гI.в.) вакIили хьарбаиб: «ЧевяхIсиличи бирхауди бихьили, нуни валри батаэс гIягIнисив?» Идбагли (с.гI.в.) жаваб бедиб: «ХIуни валри бигьен ва Аллагьличи (с.т.) вирхен».
Нушанира ил тяхIярли нушала «валруми дигьес» чебиркур, лерилра гIягIнити журала мяхIкамдешла далдуцунира дузахъули, специалистуначира лехIирхъули. ЧевяхIси Кьудратла ВегIли лебтасалра гIяхIсицун кьадарбараб: бебкIибти гьалжанализи хьурабараб, зягIипти сагъбараб ва лебилра мяхIкамбарили изала чебарбукаб. Амин!