Улкала Президентли 2018 ибил дусла баянти каиб

РФ-ла президент В.Путинни
14-йнайс журналистунала суалтас жавабти дедиб

Россияла Президентла халаси пресс-конференция бетерхур декабрьла 20-личиб, Москвализиб, халкьани-ургабси вачарла Центрлизиб. Иш яргализиб пресс-конференцияличи СМИ-бала бахъал вакилтани аккредитация барилри – 1702 адамли.
Россияличи къаршити санкциябачила: «Россия ишхIели лерти къадагълумачи бурсикабиубли саби… ГIе, вайти асуртира лер. Амма, илди санкциябала баркьудлумала гIяхIти шалубира чедаэс вирар. Илдани дахъал бяхIчибизуни хIясибли нушала бурги пикридикIахъес бурсидариб. Западла экспертунанира ил марбирули саби».
Бензинничи имцIадарибти багьначила: «Январьла бехIбихьудличиб НДС имцIабиъниличил дархдасунти кам-хъяшти дарсдешуни диэс асубирар, дила пикрили, илди илдицад халати дарсдешунилира детхIерар. Гьарли-марли 1-1,5 процентла кьадарлацад дарсдешуни кадиркур. КIинайс Правительстволис хIеруди бузахъес чебиркур дунъяла базарличир, ва илкьяйдали, Россияла базарличирра, сегъунти анцIбукьуни кадиркулил. Гьайгьайрагу, багьни дурхъадикIухIели, чисалра гIяхIхIебилзан, амма Правительстволи илдигъунти хIукмурти кьабулдирухIели, илкьяйдали биэс гIягIниси баркьудилизи халбирулра нуни».
Пенсиябала кабизлизирти дарсдешуначила: «ИшбархIила аги-кьяйда ишдигъунти сари: бузутала лугIи бархIиличи-бархIи кам­бикIули саби. Шел-верхIел дус паргъатли хIердирехIе, амма илди аркьян, ва улкалис сен-биалра ил барес чебиркур (пенсия кайсути дусми ахъдуцес), амма къалаба-хъярхъли, сегъунтилра шурбулхънила манзилти агарли. Эгер илди аги-кьяйдаличила нуни хIебалуси биалри, нуни сеналра ил барахъес ихтияр хIелугаси».
Цифровое ТВ-личи шурбулхъниличила: «Нунира, хIушаниван, илдази суалбирулра – биштIаси шилизиб телевидение агарли кахIевлану (аналоговое телевещание тIашаибхIели)? Багьлали гьаладяхI дашехIе. Гьанна Тверьлизиб илгъуна хIялумцIла бетурхули саби, нукьсандешуни агара. ДигIянахIебирис, къалабали шурбухъес гIягIнили биънила сипта лебсири, байхъала дусла бухIнаб. Нуни гIягIниси ахIен или бурира… Гъай агарли, приставкаби асес хIебирути адамтала хIяжатуни ахъес чебиркур».
Интернетличил секьяйдали пайдалабикIулил жавабкардеш дихниличила: «Байрахъ ва цархIилти секIал далтIнилис жавабкардеш дихнила баркьудлуми – лерилра улкназир лерти сари. ВегIла улкала хIурматбирес чебиркур. Лерти сари дузахъес гIягIнити тяхIяр-кьяйда. Илди Интернетла дурарра лер диалли, хIебиалли, Интернетлизирра илди дузахъес чебиркур».
Рэпертачи къаршити баркьудлумачила: «Илдигъунти тяхIуртани асарбирахъули саби, хIерсиличи ургIебси. Илдазиб селра гIяхIси агара. Амма, цархIил шайчибад хIеръалли, искусство акIубси уряхIти баркьудлуми гьаргдирес ахIенну, культурала даража ахъбурцес саби. Гьайгьайрагу, буцили, баткахIеэс – ил вайси тяхIяр саби, амма илди гIеббурцесра асухIебирар. Иличи че, илар цархIилти лишантира лер, масала, наркотикуни тIинтIдирни (пропагандировать) – нушала жагьилтала ургар се дирути илди? Гьалабра жагьилти-ургаб сунезибад сунени бебкIа бирни модализиб бири. ХIебиалли, лебтасалра нушала нушазибад бебкIа барес гIягIнисив? Амма, нуни буриливан, лерилра баркьудлуми духули дурадуркIес чебиркур».
Митингуначила ва къаршидеш балахъниличила: «Россиялантала ихтияр леб чула пикруми аргъахъес, ил лугIилизир – бахъал адамтала бутIакьяндешличилти далдуцуни, митингуни ду­ра­дер­кIи­ли. Амма лерилра илди законна дазурбазир дура­дур­кIес че­бир­­кур».
ГIукъа-къус лайдикIниличила: «Аги-кьяйда декIти сари, амма жаваб гьамадси саби – нушани илди хIянчи гьачамалра дарибти ахIен. ВецIани дусмадли, Советский манзилличирад жярга-зекъ чукълумази лайдикIутири… ИмцIали пайдаладирути масанала промышленность гьалабяхI башниличил дарх гIукъа-къусла кьадарра имцIабикIули саби – химия, пластик. Нушаб бекIлидиубти, бегI гьалабси яргализир чумал масъала бекIдарес чебиркур. Законагар шайчир жярга-зекъ лайдикIути мерани агардарни – ил цаибси масъала. КIиибилгъуна, гIукъа-къус дурчнила ва агардирнила кабиз тIашбатес багьандан, лерил секIал дарес хIяжатси саби. …Ил шайчирти халкьани-ургарти устадеш пайдаладарес чебиркур. Токиолизиб, шагьарла дайлар жярга-зекъ пайдаладарили, цархIилти секIулти дурайути заводуни лер – сегъуналра вайси гягI агара, сенахIенну лайикьти тяхIяр-кьяйда дузахъули сари».
Хъаллавирниличила: «ХIялалси, чеветаибси адам кьяйдали, мурт-биалра наб хъайчикайэс чебиркур».