«Нуша мурталра хӀядуртира»

ИшбархӀи лебилра ду­нъя урехилизиб саби. Са­га­си журала, сунесра «коро­на­вирус» бикӀуси, чейхъуси изала ле­рилра улкназиб тӀинтӀбиубли саби.

Ил Китайлизиб дакӀубиубсири. Гьа­ла­начи иличи лайикьси тяхIярличил пикри бяхIчихIеили, цархӀилти мер-мусаличи тӀинтӀхӀебиахъес хӀяжатти далдуцуни дурадеркӀибти ахӀенри. Та­машала ахӀену, ил изала сагаси жу­рала саби викӀуси тухтурличи чилра ле­хӀи­зурси ахӀенри. Ил вархьли виъни якьин­биубхӀели, замана арбякьири, ва изала тӀинтӀбиэс бажардибикилри. Ли Вэнлиан тухтур сунени белгибарибси изай­зивад вебкӀиб.
ИшбархӀи гьарил улкали дахъал хӀян­чи дирули сари изала тӀашаэс. Гьабкьяси Европала улкназиб ва США-лизиб ил изала дебали «бургъули» саби. Чинабалра адамти ита-иша башахъес кьадагъабирули саби. Нушала улкализиб гьачамлис зягӀиптала лугӀи камли саби, цархӀилти мер-мусаличил цугбуцалли. Нуни «нушази къунба бухьули саби хӀукумат» ибти адамтала васвасъала иргъулра. ЦацабехӀти бикӀули саби ил журала изала лебси ахӀен ва чула политикала гӀямулти детурхахъес пикрибарибси саби или. Сен-биалра, илди аги-кьяйдали пачалихъла ил журала аги-кьяйдаличи хӀядурдеш чебиахъули саби. Дигалли адам, дигали арагӀеб пачалихъ, сегъуна-дигара аварализи бикес бируси саби. Илгъуна агиличи хӀядурли биэс хӀяжатсира саби, хаслира — низам-кьяйда далтахъути ва арадеш мяхӀкамбирути кабизуни. Адамтала хасият, хӀял-тӀабигӀятра белгидирути сари, сегъуна-биалра масъайчил къячикибхIели. Телевизорлизибад ва Интернетлизибад нушани чебиулра тукентачи «чябхъинти» дирути адамтала кьукьни. ХӀяжатханализи бихуси кагъар багьандан бирхӀутачи тамашаирулрагу? Се авараличи бетикесара иш дунъя? Амма леб мякьлабтас кумекбирути, яхI-ламусла адамтира. Вирхаэс дигулра илдигъунти бахъал биъниличи.
Чедибра буриливан, нушала улкализиб гьачамлис ил изала илцад-декӀар тӀинтӀбиубли ахӀен. Республикализив цалра зягIипси агара (иш макьала лукӀуси манзил иличила баянти аги). Лавашала районнизиб бируси хӀядурдешличила багьес ну дугьаизура районна больницала бекӀ тухтур ПатӀимат БяхӀяндгӀялиевна ГӀяб­дурашидовачи. Нушала ихтилат хIу­шаб гьалабихьайчи, бурес дигулра: гьалаб Лавашала районна боль­ни­­цаличила дахъал зигаръала диру­тири. Илаб бируси хIерудиличи адамти разили хIебири. Рушбатуни сай­сути анцI­букьунира къаршидирки. Ца­ца­хIе­ли справка сасес багьанданра, халаси яргаличи кайзес хIяжатлири, ил­хIелира арц тIалабдирулри. Тухтурти хIянчилаб баргес къияннири. ИшбархIи аги дебали барсбиубли саби. ПатIимат ГIябдурашидовачи илди хIянчи хъардарила халаси-декIар замана бикили ахIен. Гьанна лебилра хIянчизарти заманаличиб чула бузерила мераначиб бирар. Яргабира камдиуб. Больницализир хIяжатти лерилра дармунтира лер. Больницала юртлизир ремонтла хIянчи дурадеркIили сари. Алавчарти мер-муса умударили, больница-алав жагаси анхъ акIахъуб.
— ПатIимат БяхӀяндгӀялиевна, хIу бекI тухтур ретаурла халаси замана арбякьи ахIен. Гьарил адам сагаси мерличи вакIибхIели, дарес хIяжатти хIянчи дахъал дирути сари. Сегъунти масъултачил ряхIягири?
– Ну иша 2018 ибил дусла октябрьла 30-йчир рузес ракIибсири. Масъулти декIар-декIарти лерри. Гьарил больницализир илди цадехI сари рикIаслира, хатIахIериркус. Узуси адамла гьалар сегъунти-дигара къияндешуни дирар. Цаибси масъала сабри сагаси поликлиника абхьес. Буркьа поликлиникала юрт дебали биштIасири, илаб тухтуртас ва зягIиптас мер биули ахIенри. ХIяжатти шуртIри агарлири. Аги ишбархIила тIалабуначи далдикибти медицинала хасти ваяхI. Нушала министрли хъарбарибсири цаибси яргализир поликлиникала сагаси юртлизи гечдиахъес. Илаб луцри делшунси юрт лебсири. Наб имканбакIиб, лерилра хIянчи дурадеркIили, къантIси заманала бухIнаб поликлиника балкьаахъес. Сур­сатуни даргили, лерилра хIяжатти, са­гати журала медицинала ваяхI тIа­лаб­дарес бажардирбиубра. ИшбархIи поликлиникализир лерилра шуртIри акIа­хъуб­лира. Гьалаб цацадехIти журала анализуни дарес адамти шагьуртази башутири, цацахIели вегIдешла полик­линикабази харжани дарили, ахтардибирутири. Гьанна илди лерилра нушала поликлиникализир дарес вирули сай. Лебилра специалистунира леб поликлиникализиб.
– Гьанна Россиялизир лерил секIал камдирули сари. «Оптимизация» или школаби, больницаби ва цархIил журала пачалихъла учреждениеби гIеркIули сари, хаслира — диштIати шагьуртазир ва шимазир. Илабти адамтас халати шагьуртазирти учреждениебази дугьабилзес чебиркули саби. Лавашала районна шимазирти больницаби ва медицинала учреждениебачи илгъуна агиличи бяхIягибу??
– Гьачамлис нушала районна цалра медицинала учреждение, койка яра специалист камбарили ахIен. Илала дурарад, арадеш мяхIкамбирнила Министерстволи «цаибси кумек гIеббиахънила аги къулайбарни» ибти чумра программа хIядурдарили лер. Илди ишдусличирад 2024 ибил дусличи бикайчиси заманалис хасдарибти сари. Нушанира илдазир бутIакьяндеш дирулра. ХIяжатти лерилра далилти хIядурдарили, Министерстволизи дархьибтири. Илди программаби хIясибли, шимазирти больницабас, цаибси кумек гIеббиахъути меранас гьар шайчибад икьалабируси саби: хIяжатли биалли – ремонтла хIянчи, агарси мерлаб — сагаси юрт, хасси медицинала ваяхI исути сари. ИшбархIи нушала лерилра чедаахъибти журала хIяжатти дармунти лер. Илди нушани районна цархIилти шимазирти медицинала учреждениебасра диахъулра. БусягIят нушала лер сагати журала, адамла чархличи нурла асар (излучение) камли бируси, кIел рентгенна гIягIниахъала. БегIла гIергъиси журала флюорографияла гIягIниахъалара леб. ИмканбакIиб чумал узила гIягIниахъала тIалабдарес. ХIулбала тухтурла кабинетлизир лерилра хIяжатти ваяхI лер. Гьанна нушачи мякьларти районтазибад адамти ахтарди дураберкIахъес башули саби. Къалабаси кумек гIеббиахъуси кабизлис сагати чумал машинара асира. Илала дурабад, «медкомплекс на колесах» дикIулра нуша, медицинала лерилра хIяжатти ваяхIличил гIеббуцибси, адамтала арадеш ахтардибарес вируси, кIел машинализибад цахIнабяхъибси, медицинала сагаси учреждение леб. Ил нушани шимази бурхьуси саби ва мерличиб адамтала арадеш ахтардибарес вируси сай. ХIейгеси биалра, нушала халкь ахтарди дураберкIес къалабабикIули ахIен. Сен-биалра, нушаб гIяхIцад шимазир ахтардила хIянчи дурадеркIира. Гьаннара, барибси график хIясибли, ил машинабачибси медицинала учреждение шимази башули саби. Иличиб бузули леб лебилра журала тухтурти. Дигахъира адамтани нушала хIянчилис лайикьси кьимат бедили, заманаличиб чула арадешличи хIеруди бирули. Шимази мурт лябкьутил специалистуни гьаланачибал балахъули дирехIе.
– ИшбархIи дахъал гъай лер «земский тухтур» ибси программала черкад. Ил специалистуни шимала мер-мусаличи тIалаббарес хасбарибси саби. ХIушани илизир бутIакьяндеш дирулраяв?
– 2019 ибил дуслизиб, ил программа хIясибли, нушани 12 специалист хIянчиличи буцира. Илдазивад гьариллис миллион къуруш арцла декIардарибтири. Ишдус цагьатIи специалист уцилра. БусягIятра ил программа хIясибли специалистунас мерани лер. Иличила нушани арадеш мяхIкамбируси Министерствола сайтлизи ва нушала районна больницала сайтлизи баянти кадяхъилра.
– Нушала ихтилатла ахирличир ишбархIи бегIлара челукьуси масъалали бетаурси ва лебилра дунъяла адамти урехилизи бикахъибси коронавирусличила гъай ахъдуцес дигулра. ХIядурлирав нуша илгъуна зугIялаличи?
– Марлира, ишбархIилис ил изай дахъал дарсдешуни кадикахъиб нушала гIямрулизир. Нушани, арагIеб республикализиб кьяйдали, халаси хIядурдеш бирулра. Ил шайчир чумал программа акIахъублира. Гьайгьайрагу, гIяхIцад хъарбаркьунира лер Министерстволизирадра. Ил изала тIинтIхIебиахъес ва белгибарес багьандан, дурабуркIуси иргъахънила хIянчила шайчибси нушала районнис хасбарибси программара бузесаили саби. ИшбархIилис нушани кIел хIялумцIнила далдуц (тренировка) дурадеркIилра. Нушала план лебси саби: рахли ил изала нушала районнизиб дакIубиалли, чинар ва чум хасти койкала мер алкIахъутил, чидил мерличир илди тIинтIдирутил. ХIяжатдикес асубирути дармунтира хIядурдирулра …
– Гьачамлис ил изайс дарман агара ибти гъай аргъирагу?
– ИшбархIилис изайчи къаршиси марлира вакцина агарси саби. Им­цIа­ливан, коронавирусли хургьрачи декIси асарбиру. ИлхIели нушани хургьрас дармунти дирути сари. Сегъуна биркIайчи асарбаралра, илис дарман барес къайгъибируси саби. Чейхъути излумачи къаршити дармунтала халаси «база» леб акIахъубли нушала больницализиб. Ил камбаресра асубируси ахIен. Рахли ил изала нушачиб дакIубиалли, нушани адамтала арадеш мяхIкамбарес нушани дирусигъуна бирехIе…
Марлира, дусла бухIнаб Лавашала районна больница дебали гIяхIла шайчи барсбиуб. Иличила зягIиптанира чебиули ва бурули саби. ПатIимат ГIябду­ра­шидовани халаси хIянчи бирули са­ри, адамтала арадеш мяхIкамбарес багьандан, больницализир лерилра шуртIри акIахъес. Баркьудлумачибли чебаэс вирули сай гIяхIси специалист сегъуна вирусил.