ВатIан багьандан…

Нушала биштIаси ВатIан ба­тахъес лебилра дагъис­танланти ахъбиъ­ни­личирад ишдус цугли гъал дус дикили сари. ИтхIели детаурти анцIбукьуначила дахъал дурили сари дигалли теле­ви­де­ниелизирад, дигалли ра­диолизирад, дигалли газетабазир, дигалли Интернетлизир. Амма илаб, арадешра жанра ахIерахIедарили, дигуси Дагъис­тан батахъес къайгъилизи бикиб­тазибад гьарилличила декIарли белкIи ахIен.

Дебали къиянси саби лебилра бутIакьянчибачила цахIнарли баянтира дучес, амма сен-биалра багьла-багьлали ца-кIел гъабзачила лукIахIелли, ца-камси замана дикибхIели, халаси тарих белкIесра вирар.
Сагаси Вихърила шилизибад Дагъистан къачагъуназибад берцахъес бякьун Кьасум Рабазанов ва Мурад БяхIяммаев. Ибахъ Ибакьовли биалли, машиналичир ита-иша хъардарибти дихутири.
Иш макьалализиб наб белкIес дигулра нушала Къаякентла районнизивадси, гьабкьябала лугIилизи керхурси, БотIлихла районнизи сай гIяхIъулали вякьунси, вихъран Рабазанов Кьасум Абубакаровичличила.
АкIубси сай ил гъабза Вихърила шилизив, 1964 ибил дуслизив. Школализив учIули левай, ил спортличи дигили вицIибсири. Дебали дигахъи шахматунани виркьес. Амма вецIъибил класс Кьасум Абубакаровичли таманаибси саби Бабаюртла интернатлизиб. Илабра илини шахматунала абзаначиб цаибси мер буциб. ГIур цаибси мер сархиб Къаякентла районнизибра.
1982 ибил дуслизив ил гIярмиялизи живариб. ВатIа гьалабси чебла ахъибхIели, Кьасум Рабазанов учIес керхурсири Тюменьна шила хозяйствола институтлизи. Инженерла cанигIятличи вегIиубли шилизи вакIиб ва колхозлизиб хIянчи бариб. Дебали вархьси, чеветаибси хIянчизар сайливан, районнизив лебтанилра валусири. Ил багьандан Кьасум Абубакаровичли экономикала шали гIяхIил иргъули, законти далухIели, 1996 ибил дуслизив ил районнизи УБЭП-лизи хIянчи барахъес живариб. ИтхIели вайти замунти сарри, вайнукьабани дунъя бицIилри. Амма биштIаси ВатIан багьандан, районнизиб паргъатдеш биахъес дигули, Кьасум разивикиб ва Москвализир курсани делчIун.
Районнизив УБЭП-лизив узухIели, Кьасум Рабазановлис Дагъиста чедир цIудар гъагулти дагьардиънила анцIбукьличилра вяхIягес чебуркъуб. ГIянручI, августла гьаларти бурхIназиб, Кьасумлизи тIамадарили (по тревоге), вайнукьаби БотIлихла районнизи бакIниличила багьахъур. Ил бусягIят хIядуриубли, ВатIан батахъес дураухъун. МяхIячкъалала аэропортлизиб, вертолётличи кабатурли, чумал гъабза дубуртази арбукиб, илдала ургав — Кьасум Абубакаровичра.
Дяви таманбиайчи илдани «ЭмхIела лихIи» («Ослиное ухо») бикIуси дубура батахъур. ГIур ила савкиб Мурад БяхIяммаевра…
Ца базличир имцIали духъяндитIун дургъби. БакIибти качагъуначил бургъес итхIели лебил Дагъистан ахъбиубсири. Лебилра цабиубли, улкаличи дигили бицIили, жан ахIерахIедарили, паргъатдеш батахъес къайгъилизи бикибтири.
Нуни балулра, тарихлира чуйнара чебаахъили саби, чи душмандешличил нушачи вакIаллира, Дагъиста халкь, узби тяхIярли уржили, чIумати бяхъяни чейгахъули, къаршидеш дарес бажардибиркниличила. Дигулра илкьяйдали мурталра биубли.
2002-ибил дуслизиб Кьасум Абубакаровичли таманаиб МяхIячкъа­ла­лизибси ДГУ-ла юридический факультет.
ЦIябдешли дицIибти 90 ибти дусми ардякьун, Дагъистайзи, цархIилти улкназир тяхIярли, шаладеш-паргъатдеш бакIиб. Кьасум сунени чеасибси хIянчи барили, УБЭП-лизивад арякьун.
Гьанна илини лацла, бизнесла, хъучирти ва цархIилти жура-журала хIянчи дирули сай. Сунела дурхIназира чебяхIси даражала багьуди касахъиб.
Амма, нуни балулра, рахли Дагъиста чедир цIудара гъагулти дагьардиалли, ил берцахъес багьандан, Кьасум Абубакарович сунела лерилра цIакьани дяхIчиаэс хIядурли виъни.