Расул БяхIяммадовла творчество наб дебали гъамси саби, сенахIенну ил писатель нушала шанра тухумра сай. Илини делкIунти произведениеби нушаб тянишси шиличила, шантачила, нушагъунти бучIантачила сари. Ил багьандан нуни Р.БяхIяммадовла творчестволичила рефератра белкIунсири.
Россияла писательла Союзла член, Дагъистан Республикала культурала урибси хIянчизар ва РФ-ла цахIнабси багьудила хIурматла хIянчизар Расул Мусаевич БяхIяммадов 1932 ибил дуслизив Дахадаевла районна Меусишала шилизив акIубсири. Илала дудеш БяхIяммакьади Мусаев гIярабла гIилму делчIунси, шилизив гъай бузуси адамцунра ахIи, алавчарти шимала ва цархIилти миллатунала халкьли булан валуси адам вири.
Расул виштIали левалли, неш-дудеш бебкIибтири. Школализив ил дебали ункъли учIусири. Илис имцIаливан дигахъи халкьла хабурти ва далуйти, гIяхIцад халкьла далуйти илини уркIиличир дали.
Расулли Сергокъалала педучилище ва Дагъиста пачалихъла университет тамандариб. Дахадаевла районна КIишала ва Зилбачила школабазив мугIяллимли ва директорли узули калун, гIур – Меусишала шилизив школала директорли ва завучли, шила Советла исполкомла председательли, «Маяк» совхозла парткомла секретарьли узули, гьар журала бузерила адамтала, бучIантала гIямру гIяхIил дяркъур ва ил сабабли илала произведениеби халкьла гIямруличи гъамтили ва кьиматчертили детаур.
Халкьла хабурти дурчес ва илкьяйда сунени хабурти цахIнадирхъес Расул вехIихьибсири университетла студент вирухIейчивадал. Илала гьалар-гьаларти хабурти дурадулхъутири газетабазир ва журналтазир. Фольклорист сайливан, Расулли 1977 ибил дуслизиб сунени дучибти халкьла далуйтазибад цалабяхъибси «Даимси лами» бикIуси жуз дураиб. Гьанна илра бархли Расулла урегал жуз лер.
Ил лугIилизир «Адамдешла умцла» (1981), «Жавгьар» (1982), «Зиланти» (1991), «Къяббердибси гьуни» (1995), чузира писательла повестунира хабуртира кадерхурти.
«Кьисмат» бикIуси назмуртала жузлизир (2001). «Къяббердибси гьуни» ва «Ласбулхъ» бикIути повестуназир 70 ибти дусмачирад ишбархIиличи бикайчи дубурлантала гIямрулизир кадикибти мягIничерти анцIбукьуни сипатдарили сари, цацабехI хIякимтала къалпдеш, рушбат сайсни ва хIиллакардеш далтIули сари.
МягIналашал давлачебси саби Р.БяхIяммадовла сатира. Мулкличи, давлаличи гъаргъдешли адам уркIецIиагарси ва ряхIмуагарси ветарахъни, сабаб агарли адамличи гIяйибтабиркьни, шутIни-къунби, держличи мусаллаткабирни ва дахъал цархIилти гIямрула зиддешуни пуждирули сай авторли.
Пагьмучевси педагог ва писатель виъни сабабли Р. БяхIяммадовла творчестволизиб хасси мер буцили саби дурхIнас хасдарибти хабуртани «Залум», «Тигрик», «Гурда», «Дудешличил ихтилат», «Къиргъу», «Миъла гIями», «Таргьа» ва цархIилтира.
«Жавгьар», «ГIянтIикIа» бикIути пьесабала авторра ил сай.
Р. БяхIяммадовла «ГIянтIикIа» бикIуси пьеса хIясибли ГI.Батирайла уличилси Даргала театрли спектакль кабихьиб.
Р.БяхIяммадовли литератураличи, нешла мезличи сунела дурхIназирра школала бучIантазирра сунелагъунти диги адикьур. Илала дурхIни: Мусара, ХIябибра, Загьирра, Рашидра гIилмулизиб бузули саби. Илини бучIахъули калунтира пагьмучебти дурхIни саби. Илди дурхIнала творчество «Савлила шала» бикIуси жузлизи каберхахъурли саби.
«Даргала халкьла пагьмула зурхIяб» бикIуси жузлизи илини кадерхахъурли сай фольклорла лерилра-сера жураби: далуйти (дезни, хIябкубти, гардла далуйти), ихтилатла айтуби (прибаутки), дуйгIули иранти (считалки), къалабали иранти (скороговорки), буралаби, айтуби ва багьираби. Илди илини даргала лерилрара-сера шимазир дучибти сари. Ил жуз хасбарибси саби бяркъла мурадличил школала дурхIнас ва учительтас.
Нуни пахрубирулра илгъуна писатель, фольклорист, халкьличи, нешла мезличи дигичевси адам нушала шилизив акIниличи.
Рабазан Закаргеев, Сагаси Къаякентла урга даражала школала 7-ибил «а» классла учIан