Россияла Президентла сецад дахъал хIянчира къалабали арзес гIягIнити масъултира лерли диалра, нешла мезличи пикри бяхIчиаэсра замана баргиб. Иличибли аргъесли саби Владимир Путинни сегъуна хIурмат бирулил Дагъиста халкьла ва ишабти пагьмучебти адамтала.
Россияла Президентли пикри бяхIчиаиб Дагъистан Республикализир миллатла мезаначил дурадулхъути жузи советский манзиллайчир камли диъниличи. Буриб Правительствола шайзибад кумек гIеббуцес гIягIнибиркур или миллатунала мезличил лукIантала пагьму гIеббуцес, дурадулхъути жузи имцIадиахъесра къайгъибарес гIягIнили саби или.
Гьарил миллат, илдала лугIилизиб даргантира чекабизес чараагарли хIяжатли саби нешла мез мяхIкамдирниличи ва гьаладяхI ардукниличи.
«ГьаладяхI ардукниличи» дикIухIели, илди дугьбани иргъахъуси ахIен нешла мез дарсдарес, сагадарес гIягIниси саби ибси, — илди дугьбала мягIна саби нешла мезлис кадизахъурти «кьакьати дазурби» датдухъахъи, бегI гьалабси яргалис хIяжатли биъни белчIудила учреждениебазир кадирхьути дурсрала лугIи имцIабарес, нешла мезла дурсрачи лебилра бучIанти башахъесра чараагарсили бетаахъни.
КIиибил масъала саби, дила пикрили, литературный мез заяхIедарни. Ахъушав хIерирули вири Сагид ГIябдуллаевли учIахъули калунси нешла мезла мугIяллим МяхIяммадгIяли БяхIяндов, бунагь-хатIа урдуцаб сунела. Илини гьанбуршули вири, машгьурси гIялим даргала литературный мезлис Ахъушала лугъат чеббикIахъес секьяйдали бажардиикибсирил. Ахъушала лугъат гьар шайчибад къулайли биъниличила гIялимтала Советла бутIакьянчибази аргъахънира камси гьунар ахIенри или бурули вири илини.
Ил сабабли хIейгесли саби дусличи-дус литературный мез заядирули диъни, цархIилван буралли, тянишли ахIенти дугьби дахъдикIули диъни. Республикала даргала газетализирти, «Гьалмагъдеш» альманахлизирти литературный мез, ишаб ГIяхIмадхан Абу-Бакар, ГIябдуллагь ВяхIидов, ГъазимяхIяммад Юсупов, Сулайбан Рабаданов, Ильяс ХIусейнов (бунагь-хатIа урдуцаб чула), — бузули лебхIелигъунти ахIен.
«Замана» газетала 17 ибил номерлизиб дурабухъунси белкI къалабахIерикIули сагали белчIунра ва нешла мезла масъултазиб бузути гIялимти, мугIяллимти, поэтуни ва писательти, журналистуни ва жамигIятла хIяракатчиби лебли биъниличи уркIи разибиуб.
Ил хIядурбарибсинира къугъати, каргьурти дугьбачил белкIи сай, гIяхIил мягIна аргъахъили хIялалдиаб, сунес, илцадра чедетаахъили нешла мез далнилис!
ХIейгибизур, бархьли бурасли, даргазиб машгьурти адамти жалтачи шурдулхъути гъайлизи ахъес балбизни, — иличила багьесли саби «Замана» газетализи кабяхъибси протоколлизибад (Гьанбикиб дарганти-ургаб, лукIанти-ургаб жал бемжурси, «Дубурлан» ибси уличилси газета дурабулхъуси ва цаличи цали гIяйиб-нягIна челкьуси манзил, —мабакIаб гIур илгъуна анцIбукь!)
Дагъиста радиола даргала редакциялизир гьаларла передачаби кални дигеси анцIбукь саби ва илдачи лехIирхъес дебали тIягIямли бирар, — дарган мез секьяйдали зайдикIулил чула назмурти дучIухIели ХIябиб ГIялиевли, Газим-Бег БяхIяндовли, Писки МяхIли, Ильяс ХIясановли ва цархIилтани.
Республикала РГВК-ла передачабира лерти сари дебали гIяхIти, гьаларти дусмазир касибти, мисаллис буралли, МухIела, ХIямшимала, УбяхI МулебкIила, Хъарлябхъула, Кичи-ХIямрила ва цархIилтира шимазир касибти, — илди тикрардирес гIяхIсири рах-рахлилра. Даргала передачалис чебаахъибси замана иткьяйдара халаси агара, илизибад байхъалацад рекламабас, мультикунас, багьахънибас харжбирни гапбареси баркьуди ахIен.
Даргала миллатла культура гьалабяхI арбукнилизи халаси пай кабихьибти адамтачилара телеканаллизиб бекIлил хъумкартурли саби—агара чебаэс СултIанат Кьурбанова, ПатIимат ГIябдуллаева, МяхIяммад Улахъаев, Камалутдин МяхIяммадшапиев, МяхIяммадсалам МяхIяммадов.
…2018 ибил дусла ноябрь базлизиб дурабухъунси «Замана» газетала 47 ибил номерлизибси мурхьси мягIнала белкI къаршибикиб архивтазиб — «Чили мяхIкамдиру дарган мез?» ибси уличилси. Авторли гьанбуршули сай ца ишгъуна анцIбукьличила: Дагъистан Республикала бекIдешличив МяхIяммадгIяли МяхIяммадов вирухIели (бунагь-хатIа урдуцаб ил гIяхIгъабза адамла) ил викIули уили сай «Почта хибхIели нуни бегI гьалаб дила нешла мезла газета хIербирули вирус» или. Министерствобала, районтала администрациябала хIянчизартачира хъарбирули уили сай республикала даргала газета ва, чула районтала газетабира къулбасдирахъес. Ил багьандан итхIели нешла мезличил дурадулхъути изданиебас къулбасбирутала лугIи гьанналайчиб гIяхIцадла имцIали буили саби.
БелкIлизир баркаллаличил гьандушили сари уми ДГУ-ла ректор МуртазагIяли Рабадановла, проректор МяхIяммад ХIясановла, даргала гимнла автор МяхIяммад-Запир ГIябдуллаевла, филологияла гIилмуртала доктор Муса БяхIяммадовла, чулира нешла мез гIердуцес халаси къайгъи дакIубирути.
«Арали батаб саби гьаннала гIергъира — чула адамдешла баркьуди даимбарахъес!» — дикIес чебиркур.
Республикала багьудила Министерствола шайзибадра чебетаибси хIеруди биахъес гIягIнили биъниличила гьанбушили саби белкIлизиб: нешла мезла дурсри имцIадарес, имцIадарес хIейралли, лертилра цархIилти предметуначи дарсхIедирахъес. ИлхIейчирад верхIел дус диркули диалра, дила пикрили, ил шайчиб халаси барсдеш бетаурли ахIен.
Иличиблира аргъесли саби лукIнила кьяйдурти декIарти диахъес дузесила мерлар нуша пикридикIес гIягIнили биъни лерти калахъес диахIеллири или, хаслира хIисаббарили, ил белкIлизиб гьанбушили кьяйда, Дагъиста цархIилти миллатуначил цугбуцибхIели, даргала миллат нешла мезличила, илди калахъниличила къайгъилизи биркнила шайчиб гIелакабулхъули биъни.
Чидил миллатла диалра, мезлис урехи ахIекIес бирули буили ахIен или гьанбикахъиб чумал бархIи гьалаб радиолизибад барибси передачаличи лехIирхъухIели. Гьар сут бархIи бируси гIяхIси передача лебси саби декIар-декIарти масъулти пикридирнилис хасбарибси, «Виражи времени» бикIуси, урусла пагьмучевси поэт А.Дементьевли сунес хьулчи кабихьибси. Ил бархIила передача багъишлабарилри урус мезлис, илди умули калахънилис. Авторли буриб урус мез заядирули сари или дурала улкнала дахъал дугьби гъудурдирули, хаслира Англияла, Францияла, Германияла.
Передачала автор А.Дементьевани буриб гIергъити дусмазир урус мезлизи дархдикибти, дурарад гIерасибти дугьби урасили, урус мез умударес, бекIбархIил кадизахъурли лерти литературный мезличирад черхIедухъес, чеабиуси наслулизи умути урус мез дагьахъес гIягIнибиркур или.
Дебали гIяхIси назмура белчIун гьаларти дусмазиб Андрей Дементьевли нешла мезлис багъишлабарили белкIунси. Назму таманбирулри ишдигъунти дугьбачил: «Нешла мез кавлан, эгер нешли сунела дурхIни кьяйдали нешла мезли сунела дугьбира далтахъалли!» Марлира, илкьяйдали ункъли ва гьатIира бархьли чили бурес вирара?
ПатIимат Маллаева
