Балхъарла ши машгьурси саби дахъал анцIбукьуназиб: ишаб хIербирули ва бузули саби гачIла (ке­рамикала) къугъати тIалхIяна ва гIягI­ни­­ахълуми дирути устни, пагьмуличил маш­гьурти саби ишабти культурала хIян­чи­зартира. Балхъарла шилизибад дурабухъи са­би бахъал жавабла хIянчизарти, гIилмула гIя­лимти, юристуни, учительти ва тухтурти. Мя­­хIяммадхIяжи СягIидович МяхIям­мад­хIя­жиев­личила Ахъушала районна газе­та­лизиб белкI дурабухъунсири чумал дус гьалаб, халаси пагьмула вегI ил адамлис «ДР-ла халкьла художник» ибси хIурматла у бедниличил бархбасахъи. Ишди бурхIназиб Дагъиста телевидениели чеба­ахъиб М.Мя­хIяммадхIяжиевлис багъиш­ла­ба­риб­си пе­ре­дача. Буриб, сецад пагьмучевси мургьи-арцла уста саял хабар­дерхурси наслула ил вакил ва хIер­бикIути тянишб­ариб илала хIян­чур­ба­ла выставкаличил.
Передача бузахъуси республикала машгьурти журналистуназивад цали сайси Салам Хавчаевли М.МяхIяммадхIяжиевлизи суал бедиб мургьи-арцла устала санигIятличи секьяйда бурсивиубсири или. Ил суайс жаваб чарбалтули, МяхIяммадхIяжи СягIидовичли буриб Балхъарла шилизибадти гъану верхIра адам лебти саби или илгъуна санигIят бузахъути, илдазибадли гъал адам сунела насаблизибадти биъниличила. Сайра ветарули сай Балхъарла шилизиб бекIбархIи мургьи-арцла устала санигIят бехIбихьибси Кьур­банмяхIяммадла шуэсил наслулизивадси.
— Гьаланачи дила дудешлис дигули ахIе­н­ри нуни илгъуна санигIят чеббикIили, — бу­риб передачализив гъайулхъухIели М. Мя­хIям­­мад­хIяжиевли, гIур, пишвяхъили, им­цIа­ба­риб:
— Белики, сунечив устадешла шайчив чедииркус или урухкIули урги!
— Илкьяйда хIебургину, рахли хIу бажар­дихIейкишигу или гьанбиркули бурги насабла пагьмула хабардерхурси гьуни даимбарес! — баянбариб пагьмучевси Салам Хавчаевли, илала пикри бархьбирули.
— МяхIяммадхIяжила кIелра хала дудеш МяхIям­мадхIяжи ва Кьурбан мургьи-арцла устни сабри, дудеш СягIидлира илдигъунти уста­деш гIяхIил гIерасили, дахъал къугъати хIянчурби дарес бажардиикибси адам сайри. Гьарли-марти устни — илди чебиуси къиянничи, харжбируси заманаличи хIерхIебикIули, арц багьандан се-биалра къалаба-къалабали бекIбарес хьулхIебухъи, чула пагьму кьиматлабарес балути адамти саби. Илдигъунти сабри МяхIяммадхIяжила наслулизибти устнира. Илкьяйдали буриб С.Хавчаевли сунела передачализиб.
…Ашкарливан, Октябрьла революция­лис гьалаб дубурла шимазибад бахъал адам­ти хIянчила мер лебихIи, декIар-де­кIар­ти шагьуртази арбашули буили саби. Мя­хIям­мад­хIяжиевхъала насабла адамти бузули кали саби мургьи-арцла устала санигIятлизиб Владикавказ, Назрань, Аргон шагьуртазиб.
1950 ибти дусмазиб устадешла насаб­ли­зибадти адамти Балхъарла шилизи чарбухъун. МяхIяммадхIяжи акIубси сай 1953 ибил дуслизив. ВиштIахIелил илини чебиулри, дудешли бируси някъла хIянчи, ва иличи сунезирра диги акIубли, школа таманбарили гIергъи, МяхIячкъалализибси художественное училищелизи керхур.
Училище таманбарибхIели узули калун МяхIячкъалала Художественный комбинатлизив, гIур — художественная промышленностьла гIилму-ахтардила институтла филиаллизив. Илди мераначир жагьил адамли сунела багьудлуми чедицIахъиб, мургьи-арцла устала санигIятлизив гьалавяхI арякьун.
1990 ибти дусмазиб, улкала гьар-чи­на­балра кьяйдали, устадешла бегIтас къиянси замана бетаур, МяхIяммадхIяжи узути кIелра организация кьяпIкадариб, хIянчи даимбарес багьандан хIяжатти гIягIниахълуми даргес къиянбухъун. Гьарли-марси уста уркIи­агар­хIейуб, сунела хIянчи бархьхIебатур, бахъал цар­хIилти кьяйдали вачар-чакарлизи ахъили, уркIилис кьабулбикибси санигIят шайчи къужхIебариб.
— Наб манпагIятдиуб Джемалла уличилси училищелизир касибти багьудлумира мур­гьи-арцла устала санигIятличила набзир акIубти гIяхIти пикрумира, — гьанбиркахъули сай МяхIяммадхIяжини.—ГьанкI батурли, узаси, сагаси, жагаси секIал дила някъбани барес пикриикIули, вяшикIаси.
Устадешла вегI адамла сабурра чеветаибдешра заяли кахIелун — илала хIянчурби машгьурдиуб, улкала декIар-декIарти мераначи даиб.
Гьанна Балхъарлизивадси мургьи-арцла устала хIянчурбала выставкаби дурадуркIули сари Северный Кавказла ва Россияла шагьуртазир, хIербикIути тамашабирули саби илала пагьмуличи. Хаслира хIяйранбирахъули саби «Золотая осень» бикIуси хъабаличи, шахматунани. М.МяхIяммадхIяжиевла бегIлара хабардерхурси хIянчи биалли — Англияла пача рикуси пайтунна (каретала) къалип саби, сунезирра 4734 гIягIниахъала лерси ва мургьишинни кIапIдарибти арцлизирад дарибти.
— «Чинад гьанбикибсив Англияла секIал барес, нушала ишаб агарсив селра?» или кьабулхIебикибтира биуб. Набзи илала къалип барес ибси пикри биалли ишкьяйда бакIибсири, — бурули сай МяхIяммадхIяжини. — Цагьачам уршира нура аэропортлизи самолетличи хIерли лерли, сунела смартфоннизиб уршили Англияла пачала пайтун чебаахъили, иб: «Дудеш, вирадив хIуни ишгъуна барес?»
«Се бирусив наб ил?» — разихIейкира уршила суайчи. ГIур биалли пикри акIуб: «Белики, вализасли, бажардиикиша». Устаханализи вакIили, узес вехIихьира. ХIулала ца гIягIниахъала – спица бирули, кIел бархIи калунра. Лебилра ил хIянчилис ардякьун кIел дусра байхъалара. ИшбархIи дила уркIилизиб разидеш саби кьасбарибси бетерхахъес виъниличи. Дила ил хIянчи юлдашунани дебали гапбариб ва масхаралис гьунар мешубуциб Эверестличи чевяхIухъес бажардивикибсилайчи…
— Сунени хIед илгъуна пикри гIеббурибси уршилира кумекбарили урги?
— Къалип бирухIели илцад кумекличи хIя­жат­хIейкира, сенахIенну дила кьас сабри гьар-секIал нуницун дарес. Урши Загьидинни гIяхIси кумек бирули вирар цархIилти хIянчурбазиб, масала, шахматуни дирухIели илини халаси кумек бариб, — буриб МяхIяммадхIяжини, — устадеш лерти сари рурси Рукьижатлизирра. Чебуркъалли наб илинира кумекбарес рирули сари.
Россияла художникунала Союзла член, пагьмучевси ва гIяхIцад шабагъатуна­чи лайикьикибси мургьи-арцла уста Мя­хIям­мад­хIяжи СягIи­до­вичлис диаб ара-сагъти гIям­рура гьатIира дахъал сархибдешунира! 

П.Маллаева