Гьалабван нушала отделлизиб РАН-ла ДФИЦ-ла литературала, искусствола ва мезла Институтла фольклорла отделла гIилмула гьаркьяси хIянчизар, филологияла гIилмултала кандидат, Дагъиста машгьурси гIялим – литературавед Фатима ГIямаровна Абакарова акIубхIейчирад 95 дус дикнилис хасбарибси жузала выставка гьалабихьира.
Дагъиста революциялис гьалабси литературала хIялумцIаннис дахъал гьалабизуни, къияндешуни ахъес кьадарбиубсири. Дахъал мезани, иличибли бархбасуни белгидирнила гIядат, печатьлацунра ахIи, някъли делкIунти белкIани, писательтала биографияби, архивти агни — хIера, илди ва илдигъунти цархIилтира дахъал къияндешуни акIубтири Фатима Абакаровала бузерила гьунчир. Дагъиста литературала тарихла гьарил сагаси очерк – тамашала улкализи архIя саби.
Ф.Абакаровани бегI гьалар гIилмулизир пайдаладирули сари ХIяжи-Мурад Амировла гIямруличила ва творчестволичила баянти. Ил сайри мурхьти багьудлуми касибти даргантала лугIилизивадси, халкьла мухIлила пагьму цалабирхъян, публицист.
Очеркуназиб дахъалгъунти бяхIчибизуназиб сагадан сипатбарибсигъуна саби ГI.Батирайла творчество. Илала поэзиялизир гIямру чедаахъни, лирикала ва гъабзадешла назмуртала жанрабалашалси давлачебдеш, хаслира — «АрхIябала», Батирайла мез жагадиахъес дузахъути декIар-декIарти гIягIниахълуми, мешубуцуни — илди лерилра Фатима Абакаровани гьарра шайчирад кьиматладарили сари.
Илала хIянчурбазиб дебали халаси мер бурцули саби Даргала поэзияла тематика хIербирнилис. ГI.Батирайла, Сукъур Кьурба, ГIязиз Иминагаевла ва цархIилти поэтунала произведениебала хасдешуни, творчестволашалси бетуц, дугьби зайдикIни ахтардибирули сари.
Фатима Абакарова акIубси сари Дахадаевла районна ГIярбукIла шилизир. 1952 ибил дуслизиб илини А.Пушкинна уличилси Тбилиссила пачалихъла педагогикала институтла филологический факультет, 1956 ибил дуслизиб СССР-ла АН-ла языкознанияла институтла гьалабси аспирантура (Москва шагьар). 1957 ибил дуслизиб «Дарган мезла уркарахъла лугъат» бикIуси диссертация гьарбизурдешличил бетерхахъур. Ф.Абакарова 1959 ибил дуслизир СССР-ла АН-ла Дагъиста филиалла тарихла, мезла ва литературала институтла (гьанна РАН-ла ДФИЦ-ла литературала, искусствола ва мезла институт) литературала ва халкьла мухIлила пагьмула секторла гIилмула хIянчизарли рузес рехIрихьибсири.
Дахъал дусмазив РФ-ла гIилмуртала Академияла Дагъиста филиаллизив узуси, филологияла гIилмуртала доктор МяхIяммадшапи ГIисаевли Фатима Абакаровачила ишкьяйда бурибсири: «Нуша хъалибарг бархIехъ-савли дукесра дугели дусесра сарра дарх дирути. ГIурил манзил нушани хIянчилаб буркIулра. ХIебиалли, вегI узуси мерра вегIла кIиибил хъалибаргли бетарули саби. Барх бузути гьарилличи дигичертилира уркIи изулира диэсра чараагарси саби».
1963 ибил дуслизиб Фатима Абакаровала «Революциялис гьалабси даргала литературала очеркуни» бикIуси жуз дурабухъунсири. Ил илала цаибил жуз – халаси чедибдеш сабри. Илкьяйдали ил даргала литературализиб кабихьибси цаибси ва халаси пайра сабри. СенахIенну Дагъиста миллатунала литература руркъес бехIбихьибхIели, пикри лебсири, валлагь, Дагъиста литература Совет хIукумат кабизахъурти дусмазибцун сабри акIубси, ил жагьил культура саби или. Фатима Абакаровани биалли, гIячихъли ашкарбариб даргала литература 19 ибил даршдуслизиб лебси биъни. Илини дураиб «Батирай», «Мунги ГIяхIмад» бикIути жузира. ИлдикIун революциялис гьаларти машгьурти далайчиби сабри. Фатимани илдала далуйтазирти «рухI» черсаргъахъиб.
1969 ибил дуслизиб илала «Даргала Советская литературала очеркуни», 1972 ибил дуслизиб даргала далуйтала «Чаргас урчала мурдни», 1981 ибил дуслизиб «СихIрула дуруб», 1977 ибил дуслизиб «Батирай», 1990 ибил дуслизиб «Даргала халкьла далуйти» бикIути жузи дурадухъунтири, чусра критикунани, илдала лугIилизиб — Наталья Къапиеванира, ахъси кьимат бедибти.1991 ибил дуслизиб биалли, Москвализиб «Наука» издательстволизиб Дагъиста 8 автор кабурхуси (илдала лугIилизир – Фатима Абакаровара) «Дагъиста халкьанала фольклорла гIядатуни» бикIуси жуз дурабухъунсири. Ил жузла авторти, ДР-ла Пачалихъла Советла ХIукму хIясибли, 1995 ибил дуслизиб гIилмуртала шайчибси пачалихъла премияличи лайикьбикибтири.
2002-ибил дуслизиб биалли, Ф.Абакарова лайикьрикибсири «Дагъистан Республикала гIилмула рурибси хIяракатчи» бикIуси хIурматла уличира.
Дагъиста халкьла писатель ГIяхIмадхан Абу-Бакарла гIямрула рархкья Фатима Абакаровас гьамадли ахIенри сунела гIяхIгъабза мурул мякьлав агархIели. Амма мурталра ил уркIилавли, иличил ихтилатрикIули, илала васиятличила хъумхIертули хIеррирусири. Ил викIусири: «ХIед севан къияндикалра, харидешли рицIадра, уркIилизиб алавчартачи ряхIму убмабилзахъид». Мура илди пасихIти дугьби илини мурталра гIямрулизир дузахъи, уктемдеш агарли, гьарилличи черетаили. Илдигъунти мурхьти багьудлумачилти, пасихIчебти дубурлан хьунул адамтани сари алавчарти адамтала гIямру шаладирахъути. Тяп шалдаван шаларикIули, хIялалли гIямру деркIиб Фатима ГIямаровнанира.
Салимат ХIяжиева,
Р.ХIямзатовла уличилси Миллатла библиотекала краеведческий отделла хIянчизар