ИшхIелла гIямрула лерил­ра­ра-сера шалубазиб «Ис­кус­ственный Интел­лект» би­кIуси нейросетьличил пай­да­­ла­хIе­бикIути, мажахIят, лебли биэс. Илала кумекличил се-дигара пик­ри­барес им­кан­бикIниличил барх, буралли, сагаси хIер бухIнакаили, иш­хIелла тIалабуначи балбикибси сегъуна-биалра продукт алкIахъули саби. ИИ-ла имканти пайдаладирули сари хIятта искусстволизирра. Илала кумекличил сагати далуйти, худож­ни­кунани дирути суратуни, назмурти, хабурти, се-дигара гьаладирхьули сари. Интернетла сурсатуназир ИИ-ла кумекличил цаладяхъибти дахъал кинофильмаби, видео-роликуни, подкастунира лер. Дебали тамашариубра, улкала эко­но­микала, промышленностьла бекI­ли­диубти кьялубазирти мурадуни, масъулти, финансунала шайчирти суалти булан ИИ-ла кумекличил ирз­ни­личила аргъибхIели. Адамти илцадра жи­гарчебли ИИ-ла сурсатуначи хъари­хъал­ли, аги селичи бетиркурал аргъес къиян­ни ахIен.
Се саби ИИ? Даширая, иличила пикридулхъехIену. Бархьаначи буралли, Ис­кус­ственный Интеллект хIули липIла манзиллисалра мицIирси адамла бекIла мехIеличил, илала гIякьлуличил гьеч цугбуцес асухIебирар, сенахIенну иличи ахIебиркур мицIирли ахIенси секIал, къугънас ахIенгу илис «искусственный» или бикIути. Гьарли-марси ибсиличи къаршили дурабулхъуси секIал саби ИИ. Адамла гIякьлуличил пикрихIебарибси, сагаси секIал акIахъес бируси ахIен Искусственный Интеллектли. Лебси секIалра илини чеимцIабарили, агарсира пикрибарили, чебатурли, гьалабирхьуси саби. БегIлара хIейгибизесилизи халбарес вирар илини писательти-поэтунани делкIунти черяхIти устадешла произведениебала бухIнабуцла мягIна пулукIбирни. Илини адамла автордешлиур делкIунти произведениеби дигIи, илдала мягIна шурбатурли, сагаси бухIнабуцлизи бергурли гьалабирхьули саби. Дила пикрили, илди арагIебли инсаниятла пагьмулашалси хазнала шайчир дакIудирути бегIлара уряхIти, селичилра цугдуцес хIейрути ламартдеш ва хаиндеш сари.
Адамла бекIла мехIела нейросетани даршани миллионнали имцIали лерти сари ИИ-лайчирра, сенахIенну адам ЧевяхIсила искусство сай, Сунени акIахъубти лерилра цархIилти секIултачил варх. ЧевяхIсила кьудратличил ва ахъриличил чилра ва селра абздикес дирути ахIен, я илдала ахъри хIебикIур. Наб бурес дигуси, адамла бекIла мехIелизирти нейронный тяхIярла бархбасуни, сетани, илала бузерила лишанти ва дахъал цархIилти дигIяндешуни гьачамлис гIялимтани арагIерли дяркъес биубти ахIен. БекIла мехIела камси бутIа хIясибли хIялумцIлаби дурадеркIибти гIялимти кахбиубтири адамла бекIла мехIела бузерила белшниличи, илар дузути нейронный бархбасуначи… Адамла бекIла мехIела ахирагарти бетуцуни ва имканти дяркъес адамла ахърихIебикIур. ЧевяхIсини адам Сунени акIахъубси гIяламла мешубуц кьяйдали акIахъубси сай. КъантIли буралли, лерилра дигIяндешуни аргъес нушала гIякьлу хIебиур.
ЦархIил шайчибад ИИ адамли пикрибарибси секIал саби, дунъяличир лерти лерилра багьудлуми (искусствола, гIилмула, литературала, тарихла, медицинала, математикала, физикала ва цархIил шайчирти) детхIехъахъес, даимдешлизир калахъес багьандан. ЦархIилван буралли, инсаниятла багьудлумала хIекьлизирти лерилра сархибдешуни лугIурбачи шурдатурли, ИИ-лизир дихIяхъес духIнакаили сари. ГIяхIцад зарултира лерниличил барх ИИ-ли багьахънибалашалси дунъялизир адамла гIямру гIяхIцадла кункра дирули сари.
Амма хъумартес асухIебирар, ИИ-личи тамай хъарихъес, вирхес, илини гьаладирхьути лерилра секIал дархьтази халдирес сеннира асухIебирар, сенахIенну нуша ЧевяхIсини сарра акIахъубти ва Илини гьар адам, илала даражаличи хIерхIеили, сай-вегIси гIякьлуличил, имкантачил пайлаварибси сай. Иличирли дурхъати ва кьиматчерти сарра нуша, ЧевяхIсини акIахъубти махлукьат…

П.Сулайбанова