Гьачам-гьатIи гьанбикиб гIяхIгъубзни-юлдашуни
Июльла цаибти бурхIназив наб Гогольла уличилси кьакьалаб мерлабиубси хIулбала больницала глаукомала отделениелизи кайхьес чебуркъуб.
Шалати ва гьарзати палатаби. Чула хIянчи чебетаахъили бирес балути тухтурти, медсестраби. Умудеш хIербарес къайгъназибти техничкаби. КъантIли бурасли, нушала шагьарлизибси гIядатла больница.
ЧIянкIли ца секIайчибли цархIилти больницабазибад декIарбулхъулри ил: илав зягIипси 4-5 бархIицун сайри валтуси.
Бархьли бурасли, наб гIурра ца секIал тамашабизур. Ургарти гIямрула глаукомала изайчил больницализи кабихьунти адамти бусягIятал операция барахъес разибиркни сабри наб тамашабилзуси. Нуни бални хIясибли, убяхIси изала саби глаукома. Ил хIулбала бухIнабси хIила гъяж имцIабиъниличибли бетаруси изала саби. Рахли операция балхIебикалли, адам тамай сукъуриэсра асубируси саби. Ил изай чехIебианбарибти адамти леб нуни балути.
ГIядатлисван бииши, набра гьалабихьиб операция. Ну кьабулхIейкира. Дила 70 процентла хIулбала шала лебал биалли, операцияби селис гIягIнити? ГIямрула гехIцIали ибил ганзухъ ихъуси ну цацахIели гIячкиби агарлира учIес вирулра…
ДалтехIе больницабачила ва излумачила дурути дугьби цархIил яргалис. ИшбархIи ну кIел дила юлдаш дугIхъантачила сайра лукIес хIядуриубси. Дудешра уршира саби илди.
Ну кайхьунси верхIъибил палатализиври. Сенрил хIердизур дила хIулби унза гьаргси урег-ибил палатализи — разидешли бицIиб уркIи. ХIулбази операция барахъибси уркухъан, ургарти гIямрула мурул адам леври илав. Ил дила бегIтала гIяхIял Мажид-аццила урши ГIябдуллала урши МяхIяммад сайри. МяхIяммад цацахIели нушала газетализи лукIулира вирар.
Ну ил палатализи ацIибмадан, «хIура ишаврив, Мурад ГIяммаевич» викIули, койкаличивад харчизур вахъхIила дила юлдаш, дила гъамси юлдаш дугIхъан ГIяллай ХIяжиевичла урши ГIябдулгъани. Чум дус ил нуни чехIеибси?! ХIулби изескахIедиалри, бекIлил къаршихIедиркули дуилрагу нуша. ХIебиалли ил изала гибси ЧевяхIсилизи нуша дулгес гIягIнили саби.
Гьаникиб наб ГIябдулгъанила дудеш —ДугIахъарла Сумия махьилизивадси дила гъамси юлдаш, пергер гъабза ГIяллай – пяхIли деткахъиб излуми. Хьулухъунра юлдашличила нушала газетализи макьала белкIес. Урши ГIябдулгъанини дурибтачи дила пикрумира чедатурли, нуни иличила макьала лукIулра.
Дигахъис наб дугIхъантачила лукIес, хабурта угьес, гапикIес.
ГIяллай ХIяжиевич Уллаев акIубси сай 1936 ибил дусла ахирлизив. ДугIахъариб верхIел классла школа таманаибси ил Сергокъалала педучилищелизи учIес керхурсири.
Дебали гIяхIти багьудлуми лугуси белчIудила заведение сабри итхIели Сергокъалала педучилище. БехIбихьудла классунала мугIяллимла санигIятличил барх ил таманиути цацабехIтас гехIъибил класслизи баайчи урус мезла ва математикала дурсри кадирхьес ихтиюртала справкабира лугутири. Дилара лебсири таманси ахIенси урга даражала школализир математикала дурсри кадирхьес ихтияр. Педучилищела директортили бузули калунти МуртазагIяли ГIялибекович ТIалхIят ва МяхIяммад Кьадиевич (фамилия гьанбиркули ахIен) математикала учительтили бирутири. Дебали гIяхIти учительтили биэс гIягIнитири илди, нушазира математика илцадра ункъли багьахъурли биалли.
1956 ибил дуслизиб педучилище таманаибси ГIяллай ХIяжиевич сай акIубси Сумия махьилизив бехIбихьудла школала заведующийли узес вехIихьиб. 1959-1965-ибти дусмазив ДГУ-ла филологияла факультетлизив заочно учIули, илини чебяхIси даражала багьуди касиб. Илис гIергъи ЗилебкIила гехIел дусла школализив учительли ва гIур директорли узули калун.
Директорли узиб ДугIахъарла ва гIур Хулабаркмахьила гехIел классла школабазивра. ИлхIели илала къайгъначибли Хулабаркмахьилизиб сагаси школала юрт тIашбатурсири. ЗилебкIив ва Хулабаркмахьилизив завучлира узули калунси сай. 1977 ибил дусличивад вехIихьили, урусла ва даргала мезла учительли узусири. МугIяллимли узухIели, гьарли-марси хIянчи барни багьандан, ГIяллай ХIяжиевич Уллаев РСФСР-ла багьудила отличникла уличи лайикьикибсири.
Цаибил хъалибарглизиб илала 7 биштIати акIубтири (3 — урши ва 4 — рурси). Хьунул ребкIили гIергъи ГIяллай ХIяжиевич цархIил хьунуйчи хъайчикайибсири. Сагаси хъалибарглизибра илала 3 биштIати акIуб (2 — урши, ца — рурси).
КIелра хъалибарг илини жагали абикьур, гьарил дурхIялис сунечи лайикьси багьудира бедиб.
Ну жагьси замана имцIаливан нуйчиб халатачил юлдаширкули вирусири. 11 дус нуйчив халаси вирусири, гIяпабаркь, ГIяллай ХIяжиевичра. Или биалра, цалайчи итилла мешути дирутири нушала хIянчира ихтилатунира.
Бахъал юлдашуни ва гIяхIли бирутири дила юлдашла. Илини узесра бали, шадлихъла мявализиб масхара буресра бали. Халаси хIурматла адам вирусири ил. Сунечи мешути биштIатира абикьур. ГIяллай ХIяжиевичла бегIлара халаси урши ГIябдулгъаничил юлдашикес кьадарбиуб наб. Гьари, иличилара дурис нуни ца-чумал гъай.
ГIябдулгъани Уллаев акIубси сай 1957 ибил дусла октябрьличив. 1976 ибил дуслизив урга даражала школа таманаибси ил гIярмиялизиб къуллукъбарес арякьун. Илавад чариубхIели, шила хозяйствола техникум таманаиб ва совхозлизив хIяйвантала бригадирли узули калун. ГIур биалли 24 дус виубси хIяйвантала бригадир совхозла партоганизацияла секретарьли викIиб. Бурес чебиркур ит замана ГIябдулгъани Дахадаевла районнизив бегIлара жагьил парторганизацияла секретарь сайри или. Илис гIергъи ил шила Советла секретарьли узулира калун.
1993 ибил дуслизив ГIябдулгъани Уллаев компартияла райкомли милициялизив узахъес вархьиб (совхозла парткомли узухIели, илис лейтенантла у бедибсири). Илав ил паспортный столла инспекторли калун, кIинайс — ярагъ дихIнила шайчивси инспекторли, оперативный дежурныйли, районна чедирти мер-муса хIясибли участковыйли.
ХIера, илхIели тянишиубсира ну милицияла капитан ГIябдулгъани Уллаевличил.
ГIур ГIябдулгъани Къаякентла районна милицияла отделлизи шурватур. Илав милицияла майор ГIябдулгъани Уллаев дежурный частьла начальникли узули калун. Милициялизивад ил, арадешлизир нукьсандешуни акIубли, арякьунсири. МВД-ла отличник дила юлдаш ГIябдулгъани 23 дус органтазив узули калунси сай.
Илини авал биштIатас лайикьси багьудира гIяхIси бяркъра дедиб. Илала кIел уршилира ца рурсилира полициялизиб дудешла гьуни даимбирули саби, кIиибил рурси дявила госпитальлизир медсестрали рузули сари. Нуни илди лебтасалра арадеш, хIянчилизир сархибдешуни ва жагати гIямру дулгулра.