«ДурхIначи хIеруди цIакьбарни…»

Кьадиева Аминат Мя­хIям­­мадовна ДГУ-ла Каспийск ша­­­­гьар­­лизибси филиаллизир пре­­­­подавательли рузули сари. Къар­ши­ри­киб­­­хIели, нуни илизи чумал суал хьардаира.
— Аминат МяхIяммадовна, хIечила бурили дигахъира.
— Ну акIубсира МухIела шилизир, 1973 ибил дуслизир, мугIяллимла хъалибарглизир. Дила дудешли дахъал дусмазир физикала дурсри кадирхьутири. «Физик МяхIяммад» или, мухIентани халаси дигиличил гьанбуршусири дудешла у, бунагь-хатIа урдуцаб сунела. Наб дудеш гIибратли ветаур, илини педагог сунела санигIятличи сецад халаси хIурматличил хIерикIули виэс гIягIнисил аргъахъиб.
Школа таманбарили гIер­гъи пединститутлизи карерхурра, ил таманбарибхIели, ДГУ-ла юридический факультетлизи. Илар ручIули лералли, диссертациялизир рузес рехIрихьира. Илала тема сабри «Динна экстремизм: мягIна, сабабти, ил агарбарести гьундури».
— Сен хIуни илгъуна тема чеббикIири?
— Ашкарливан, 90 ибти дусмазир «Динна экстремизм» ибти дугьби халаси урехи бухIнабуцибтили детаур. Илдани халкь-ургаб бархибдеш тIинтIбиахъуб, хаслира Дагъистан бачабархахъиб. Ил багьандан дебали аргъбаибси ил масъалаличила гьарил уркIи изусини сунела пикри бурес, ил гьунчибикахъес хIяжатли саби или гьанбикиб наб.
— Диссертация хIядур­би­ру­хIели дахъал белкIаначил тя­­нишриэс че­­буркъиб бургар?
— Гьайгьай, философияла, историяла, цархIилтира жузи, журналти делчIес, газетаби хIердарес чебуркъиб. Дахъал гIилмула хIянчурби пик­ри­дарира. «Религоведение» би­кIу­си журналличил бархбас уржа­хъира. Илизир сарри 2007-ибил дусличирад дехIдихьили дила цаибти хIянчурби дурадулхъес дехIдихьибтира: динна экстремизмала мягIна баянбирути, ил акIнила сабабтачила нуни делкIунти статьяби.
— ГIур сегъунти изданиебазир хIела белкIани дурадухъуна?
— Дусла бухIнаб гьачам ду­­рабулхъуси «ДонГАУ» ибси ули­чилси гIилмула журналлизи ка­бяхъибсири «Динна экстре­миз­мала масъала» бикIуси макьала.
МяхIячкъалализиб бетерхурсири лебил Россияла гIил­­мула-практикала конферен­ция «Динна политикала экстремизмаличи къаршидеш дир­нила хIекьлизиб» ибси те­мала чебкад. Илар пикрида­риб­ти белкIани-ургаб нуни хIя­дурбарибсира лебри. Кон­фе­ренцияла материалти ка­дя­хъибси жузлизиб дила ста­тьяра лебси саби.
ГIилмула-практикала кон­­фе­ренция бетерхурсири Хасавюрт шагьарлизиб­ра. Илала тема сабри «Россия­ла пачалихъ. Тарих ва ишбархIила манзил». Иличир хIердарибти ва гIyp дурадухъунти ма­те­риал­ти-ургабра дила «Экстремизмала жура­би бел­гидирнила масъала» би­кIу­си статья леб­ри.
Нуни гIyppaра илдигъунти гIилмула-практикала кIел конференциялизир бутIакьяндеш дарира, дила макьалабира жузазир дурадухъунтири.
Дагъистан Республикализиб леб дурабулхъули философияла журнал. Илизира дила белкIани кадирхъули сари. Илдазиб мягIничебси мер бурцули саби динани-ургабси балгундеш гIеббурцнила, дин вайти кьасаназиб пайдалабирес асухIебирнила, илкьяйдали, социальный масъулти дахъ­хIи ирзхIерзули калахъес ва илдала хьулчиличиб экст­ре­мистунас, халкьлизи гьир­би­кIутас гьуни бедес сеналра асухIебирнила суалтани. Лерилра илди бел­кIани хьул­чили детаур диссертация хIя­дур­би­ру­хIели.
— Дагъиста Конституцияла чебкадра xIeлa белкI чебаира.
— Нушала республикала Конституцияличила имцIали чебетаахъили багьахъес или гьанбикибсири чеалкIуси наслулизи. Хьулчилибиубси документла мягIна, илала кьадри, илини лугути ихтиюрти — лерилра илди секIал гIяхIил далули диэс гIягIнили сари жагьил адамтани.
— Преподавательла хIянчи бирнила дурарад селизир рузулри бусягIят?
— Нуни чеббикIибси темала черкад хIянчурби лукIес, цархIилтала белкIани дучIес даимриублира. Нушала республикализир социальный бархьдеш гIеббурцнила, халкь зигарбикIахъути масъулти ирзнила шайчир гIяхIти дарсдешуни детарули диъниличи разилира. Республикала бургани илдигъунти масъултачи пикри бяхIчииули биъни дебали мягIничебси саби, сенахIенну гIямрулизибси бархьагардеш экстремистунани пайдалабируси саби чула вайти кьасани детерхахъес, халкь гьирбарес, хIукуматла органтачи къаршидеш адикьес багьандан.
— Аминат МяхIяммадовна, ну гIяхIил тянишсира хIела неш Рукьиятличил: малхIямси, гьар­ли-марси дубурлан хьунул адам сари — МухIела ши­­ли­зи­вад­си хIунтIена партизан ГIя­ли­сул­тIан Айгубовла рурси. Нешли хIушази дурибти гIякь­луми хIуни хIела дурхI­на­зира дурули рургуд?
— Гьайгьайрагу, вегIла бегI­­тазибад касибси гIяхIси иб­си дурхIнази буресра гIе­ба­сахъесра чебси саби. Хаслира гIергъиси замана чараагарсили бетаур бегIтала шайзибад дурхIначи хIеруди цIакьбарни, сенахIенну нушаб гIячихъли саби, Россия гьалабяхI башули хIейгутани сецад вайбаркьуни дяхIчиаилил нушала улкаличи, илдазибад бекIлибиубси — чеабиуси наслу бархьси гьунчибад чеббалкIахъни.
Ил багьандан бегIти, хаслира нешани дебали сахъли биэс гIягIнили саби. Дила урши-рурси студентуни саби, рирхес дигулра дилара дилаван цархIилти нешаналара уркIи паргъатли биэсли, шаласи ва талихIчебси бирниличи дурхIнала челябкьла.

П.Маллаева