Кьадиева Аминат МяхIяммадовна ДГУ-ла Каспийск шагьарлизибси филиаллизир преподавательли рузули сари. КъарширикибхIели, нуни илизи чумал суал хьардаира.
— Аминат МяхIяммадовна, хIечила бурили дигахъира.
— Ну акIубсира МухIела шилизир, 1973 ибил дуслизир, мугIяллимла хъалибарглизир. Дила дудешли дахъал дусмазир физикала дурсри кадирхьутири. «Физик МяхIяммад» или, мухIентани халаси дигиличил гьанбуршусири дудешла у, бунагь-хатIа урдуцаб сунела. Наб дудеш гIибратли ветаур, илини педагог сунела санигIятличи сецад халаси хIурматличил хIерикIули виэс гIягIнисил аргъахъиб.
Школа таманбарили гIергъи пединститутлизи карерхурра, ил таманбарибхIели, ДГУ-ла юридический факультетлизи. Илар ручIули лералли, диссертациялизир рузес рехIрихьира. Илала тема сабри «Динна экстремизм: мягIна, сабабти, ил агарбарести гьундури».
— Сен хIуни илгъуна тема чеббикIири?
— Ашкарливан, 90 ибти дусмазир «Динна экстремизм» ибти дугьби халаси урехи бухIнабуцибтили детаур. Илдани халкь-ургаб бархибдеш тIинтIбиахъуб, хаслира Дагъистан бачабархахъиб. Ил багьандан дебали аргъбаибси ил масъалаличила гьарил уркIи изусини сунела пикри бурес, ил гьунчибикахъес хIяжатли саби или гьанбикиб наб.
— Диссертация хIядурбирухIели дахъал белкIаначил тянишриэс чебуркъиб бургар?
— Гьайгьай, философияла, историяла, цархIилтира жузи, журналти делчIес, газетаби хIердарес чебуркъиб. Дахъал гIилмула хIянчурби пикридарира. «Религоведение» бикIуси журналличил бархбас уржахъира. Илизир сарри 2007-ибил дусличирад дехIдихьили дила цаибти хIянчурби дурадулхъес дехIдихьибтира: динна экстремизмала мягIна баянбирути, ил акIнила сабабтачила нуни делкIунти статьяби.
— ГIур сегъунти изданиебазир хIела белкIани дурадухъуна?
— Дусла бухIнаб гьачам дурабулхъуси «ДонГАУ» ибси уличилси гIилмула журналлизи кабяхъибсири «Динна экстремизмала масъала» бикIуси макьала.
МяхIячкъалализиб бетерхурсири лебил Россияла гIилмула-практикала конференция «Динна политикала экстремизмаличи къаршидеш дирнила хIекьлизиб» ибси темала чебкад. Илар пикридарибти белкIани-ургаб нуни хIядурбарибсира лебри. Конференцияла материалти кадяхъибси жузлизиб дила статьяра лебси саби.
ГIилмула-практикала конференция бетерхурсири Хасавюрт шагьарлизибра. Илала тема сабри «Россияла пачалихъ. Тарих ва ишбархIила манзил». Иличир хIердарибти ва гIyp дурадухъунти материалти-ургабра дила «Экстремизмала жураби белгидирнила масъала» бикIуси статья лебри.
Нуни гIyppaра илдигъунти гIилмула-практикала кIел конференциялизир бутIакьяндеш дарира, дила макьалабира жузазир дурадухъунтири.
Дагъистан Республикализиб леб дурабулхъули философияла журнал. Илизира дила белкIани кадирхъули сари. Илдазиб мягIничебси мер бурцули саби динани-ургабси балгундеш гIеббурцнила, дин вайти кьасаназиб пайдалабирес асухIебирнила, илкьяйдали, социальный масъулти дахъхIи ирзхIерзули калахъес ва илдала хьулчиличиб экстремистунас, халкьлизи гьирбикIутас гьуни бедес сеналра асухIебирнила суалтани. Лерилра илди белкIани хьулчили детаур диссертация хIядурбирухIели.
— Дагъиста Конституцияла чебкадра xIeлa белкI чебаира.
— Нушала республикала Конституцияличила имцIали чебетаахъили багьахъес или гьанбикибсири чеалкIуси наслулизи. Хьулчилибиубси документла мягIна, илала кьадри, илини лугути ихтиюрти — лерилра илди секIал гIяхIил далули диэс гIягIнили сари жагьил адамтани.
— Преподавательла хIянчи бирнила дурарад селизир рузулри бусягIят?
— Нуни чеббикIибси темала черкад хIянчурби лукIес, цархIилтала белкIани дучIес даимриублира. Нушала республикализир социальный бархьдеш гIеббурцнила, халкь зигарбикIахъути масъулти ирзнила шайчир гIяхIти дарсдешуни детарули диъниличи разилира. Республикала бургани илдигъунти масъултачи пикри бяхIчииули биъни дебали мягIничебси саби, сенахIенну гIямрулизибси бархьагардеш экстремистунани пайдалабируси саби чула вайти кьасани детерхахъес, халкь гьирбарес, хIукуматла органтачи къаршидеш адикьес багьандан.
— Аминат МяхIяммадовна, ну гIяхIил тянишсира хIела неш Рукьиятличил: малхIямси, гьарли-марси дубурлан хьунул адам сари — МухIела шилизивадси хIунтIена партизан ГIялисултIан Айгубовла рурси. Нешли хIушази дурибти гIякьлуми хIуни хIела дурхIназира дурули рургуд?
— Гьайгьайрагу, вегIла бегIтазибад касибси гIяхIси ибси дурхIнази буресра гIебасахъесра чебси саби. Хаслира гIергъиси замана чараагарсили бетаур бегIтала шайзибад дурхIначи хIеруди цIакьбарни, сенахIенну нушаб гIячихъли саби, Россия гьалабяхI башули хIейгутани сецад вайбаркьуни дяхIчиаилил нушала улкаличи, илдазибад бекIлибиубси — чеабиуси наслу бархьси гьунчибад чеббалкIахъни.
Ил багьандан бегIти, хаслира нешани дебали сахъли биэс гIягIнили саби. Дила урши-рурси студентуни саби, рирхес дигулра дилара дилаван цархIилти нешаналара уркIи паргъатли биэсли, шаласи ва талихIчебси бирниличи дурхIнала челябкьла.
П.Маллаева

