Дагъистан киноличи хIерли саби

Кино адамтала пикрумачи ва хIяланачи гьарра шайчибад асарбарес бируси культурала ва искусствола жура саби. ИлизиркIун суратунира, гъайра, музыкара цагьакIли чедаэс ва дакьес вирули сай.
Кино бахъал халкьлизи чебаахъес вирули сай, иличибли бахъличи асарбаресра киноли бирули саби.
Киноли ХХ-ибил даршдусла бехIбихьудлизиб Совет хIукумат кабизахъес кумекбарибсири. Дунъяличибра бегIлара халаси кинокомпания Голивудли Америкала пикруми ва дурхъадешуни лебил дунъяличир тIинтIдарес халаси хIяракат бирули саби. Иличибли бахъал дунъяла халкьлис америкалантиван хIербиэс дигахъули саби, илдани дирути лерилра дархьтиван чедиули саби.
Кинола кумекличил халкьлизи бархьдешцун бурес чебси саби. Или хIебиалли, кинора чисалра гIягI­ни­хIебиркур. Илкьяйдали сунезиб бархьдеш агарси художественная, яра цархIил журала литературала гIямрура духъянти хIедирар.
Наб иш белкIлизиб бурес дигулра, Дагъистайзир кинофильмаби дирнила шайчибси бузери бекIлил агарсила даражаличиб биъниличила.
Дагъиста халкьла писатель ГI.Абу-Бакарли нушаб дахъал кинофильмаби гIелар датур. Илдала дурхъадешра бурес хIейэсли халаси саби. Илдазир нушала халкьла гIямру бегIлара дигеси, шаласи шайчирад сипатдирули сари. Фильмабала багьара дусми ардашуцад дурхъабикIули саби. ГI.Абу-Бакар нушачил варх агар­хIейчирад 30 дус дикили сари. Итала гIергъи халкь хIербизести кинофильмаби Дагъистайзир да­кIу­диубли ахIен.
Нушани лебтанилра балулра сегъуна къиян кабирхьулил нушала уршбани, лебил дунъяла халкь та­машабирути сархибдешуни спортлизир диахъес б­агьандан.
Наб дигахъира нушачиб спортван кинофильмаби дирнира гьалабяхI арбякьи, сенахIенну ил шайчир спортлизиртачирра черяхIти сархибдешуни диахъести имканти нушачир лер. Лебил дунъялис гьаладихьес виэсти, нушани чучи пахрубирути дурхъадешуни, ва жагадешуни нушала дахъал сари. Дагъиста тIабигIят дунъяличиб гIур чинабалра тикрархIебиэсли жагаси саби, нушала республикала тарих, лебилра сунела манзиллизибра, ишбархIира пахрубареси, чебяхIси саби, нушала 13-дехI мезличил лукIути писательти ва поэтуни леб. Илдани акIахъубти сюжетуназирад дунъяла халкьлис тамашадизести фильмаби дарес вирар. Нушала тарихлизиб бурули лебти ва гьаннала гIялимтачилара фильмаби дарес биалри, дурхIни гIяхIсиличи бяркъес имканти алкIи. Гьайгьайрагу фильмаби вирар дарес нушала спортличилара.
Дила илдигъунти пикруми акIубхIели, кинофильмабачила бусурман динна сегъуна пикри лебара или гьанбикиб ва Интернетлизир гIергъити пикруми даргира.
«Исламла диннизиб кино, театр къадагъадарибти диъниличила сегъуналра далил агара. Суратуни дирни, кино, театр, телевидение халкьличил бархбас кабилзахъути гIягIниахълуми сари. Халаси заманализир искусствора, кинора, театрра исламла динничи къаршили пайдаладирули калунхIели саби бахъал бусурманти илдачила разиагарли гъайбикIути. Кайсути кинофильмаби, кадирхьути пьесаби исламла динна кьанунтачи далдикибти диалли илдани халкь динна шайчи битIакIес, бархьли хIербиахъес кумекбиру».
КъантIли буралли, исламла динни кинолизиб, театрлизиб, телевидениелизиб бузахъес адамтас къадагъабирули ахIен, чIянкIли исламла динна тIалабуни дуэс асубирули ахIен.
Кино кайсни дебали дахъал харжани тIалабдируси хIянчи саби. Ил халаси хайри касес вируси бузерира саби, халкьличи халаси асар барес вирусира саби.
Наб дигахъира, нушачиб азадли мушулбашниван, кинофильмаби дирнила бузери гьалабяхI арбякьи. Нушала кинофильмабачи лебил дунъяла халкь хIербикIули. Сагати кинофильмабазиб дунъяличиб бегIлара бархьси, дурхъаси бусурман динра, бархьдешра чедидиркули.
Гьарли-марли илкьяйда биэс бирар: «ГIяхIмадхан Абу-Бакарла кинофильмабани дила уркIилизиб искусствола байрам акIахъуб», — лукIули сари журналисткани. Нушала ГIяхIмадхан Абу-Бакаргъунти пагьмучебти адамтани гьаладихьибти кинофильмабани дунъяла халкьла уркIбазир байрумти алкIахъаб. Бетааб илкьяйда, ну разирирус.

Муъминат Хаттаева