Халкьла бурала лебси саби ца мазали хIенкьла багьа булъулира бирар, ца адамли шила багьа ахъбурцулира бирар ибси. Циила ил бурала барсбирахъули саби вихърантани.
Илдала шилизибти биштIа-халатани лебтанилра цаван чула шила багьа ахъбурцуси сабину. Вихъран хIянчилизи ахъибу – ил сабухъчевли узар, вихърантала дурхIни школализи башулив – илди ункъли бучIес къайгънабиркьур, ил шила виштIаси яра халаси абзлизи кайзуру – ил чедибдешличил хъули чарулхъан… Илди пергер дубурлантала гIяхIти баркьудлумачила сецад-дигара баянти дурес вирар. Илди дурес кьасбирехIе. Бархьаначи буралли, ца гьанбуршехIе.
Буркьа дусла ахирличир ил шилизибадти школьницабани лебил Россияла конкурсла республикала «Дила биштIаси ВатIан: культура, тарих, этнос» ибси бутIализир бутIакьяндеш дариб ва гьаларти мерани сархиб. 11 ибил класслизирадси Аминат Чупановани «Эко-гид» номинациялизиб кIиибил мер сархиб. Ил абзличи хIядуррарибсири урус мезла ва литературала учитель ГIяппаев ХIясайни ЖягIпаровичли. 7-ибил класслизирадси Сабина МуртазагIялиеванира «БиштIаси ВатIа эко-символ» ибси номинациялизиб кIиибил мер буциб. Ил абзличи хIядуррарибсири историяла учитель МуртазагIялиев Рустам ЗубайрухIяжиевичли.
КIелра ученица отличноли бучIути саби ва школала пахрули бетаурти саби. Сагаси дуслизирра илис гIергъити дусмазирра илдала гIямрулизир гьарбизуни имцIадикIули, чула лерилра гIяхIти пикруми гьардилзули, арали ва талихIчебли хIербиубли дигулра.