Дурашанра шан вирар…

ГIяхIмадов Кьурбан ГIяхIмадовичли 46 ибил белчIудила дус­ бехIбихьиб, ил заманализибад 42 дус – Уз­ни­­ма­хь­ила школала дирек­тор­ли.

– Нуни 1973 ибил дуслизиб Дагъиста пачалихъла университетла химияла факультет таманбарибсири, ва ил дуслизиб дила бузерила гьуни бехI­би­хьира ЧебяхI Мулеб­кIила школализиб, – бурули сай Кь.ГIяхI­мадовли. – Авал дус илаб хIянчи барили гIергъи, Уз­ни­махьила бехI­бихьудла школала заведующий варибсири.
Директорли гьан­бир­ка­хъу­ли­ сай, мурт шур­ба­тур­­сирил бехI­бихьудла школа ге­хIел дус­лайчи, гIур урга дара­жалайчи.
– Школа урга даражалайчи шурбатурхIели, хIяжат­бикиб­си­ри сагаси, гьарзаси юрт. Ит­хIели БурхIи­мякь­махьила кол­хозла председательли узус­и М.Багьаутдиновли хо­зяйст­вен­­­ный тяхIярли школалис юрт балкьаахъес чеасибсири. Нуни хъу­мартес хIейрус илини да­кIу­дарибти къайгъни. Ил адам­лис баркалла дила уркIи­лизиб даимлис калун.
Сай МухIела шилизивадси виалра, Узнимахьила шантачил валикес багьурли, школала, учительтала, директорла хIурмат ахъбуцили, чеветаили ва жавабкардеш чедиахъули узули сай Кьурбан ГIяхI­ма­до­вич. Школализиб халаси коллектив леб, технический хIян­чи­зартира бархли 45 адам. Лябкьуси белчIудила дуслизиб бу­чIантала лугIи 300-личи гъамли абиркур, сагали школализи лябкьути 41 дурхIя леб.
– Нушала школализи башути саби Узнимахьилацунра ахIи, алавчарти Кьякьмахьила, Гурднимахьила, Кавкамахьила дурхIнира. БучIанти школализи бикахъес сагаси автобус тиладибарира, районна гьуни чебиахъути хIянчизартани дила тилади бартаахъес чеасибси саби, – бурули сай директорли.
Ахъушала районнизирад 7 багьудила учреждение кадер­ха­хъурхIели «Точка роста» би­кIуси программализи, илдазибад цали сабси Узнимахьила школализир сагати кIел класс далкьарахънила шайчирти хIянчи нуша дякьунси бархIилис, августла 7-лис тамандарилри. Лерилра клас­суназиб ремонт хъараахъурли, жаняхIлизирти декIар-де­кIарти стендуни далкьарахъули, азбар-гIяя умудирули жагьил учительти бузулри.
Директорли баркаллаличил гьандушиб уми сунела заместительти Байгинат Иб­рагьимовала ва Рисалат ГIяхI­ма­довала, учительти Жавгьарат ХIяжиевала, ГIяшура ГIяб­­­­дуллаевала, Хадижат Аба­­­каровала, МяхIяммад ГIя­­лиев­­­ла. МяхIяммад ГIя­лиевли РФ-ла проф­­союзла ХIурматла Грамота ка­сили сай.
Учительти – ургаб леб ХIур­матла Грамотабачи, баркал­лала кагъарличи, дипломтачи лайикьбикибти. Кьурбан ГIяхI­­­мадович «Дагъистан Рес­пуб­ликала урибси учитель», «Просвещениела отличник» сай. ХIурматла Грамотаби ва дипломти биалли, сунела кабинетла ца бяхI буцесцад лер.
— ГIяхIти адамти саби узни­кунт – бузери дигути, бажардичебти, школала хIурматбиру, нушани дурабуркIуси балбуцличи бахъал адамти башар, учительличи гIяйиббарили му­заухъунси виубси ахIен, – ви­кIули сай директор.
Илкьяйда биънилис хьулчи, гьайгьайра, Кьурбан ГIяхI­ма­довичла гIяхIти хIял-тIа­би­гIятлизиб, адамтачил ва кол­лективличил валикес, цар­хIилла гIяхIси дев ва баркьуди кьи­матладарес балнилизиб са­би. Разили сай директор гьаман школализи гьаввикIуси ва се тяхIяр сабил хьархъардирхъуси БурхIимякьмахьила (сунезира Узнимахьи кабурхуси) шила бекI Шамил ГIисаевла, бегI­тала комитетлис бекI­деш­дируси, шила медпунктла заведующаяли рузуси Зубайдат БяхIяндовала къайгъначи.
Лер бучIантала спортла шайчир гIяхIти сархибдешунира. Илдас бикьридеш дирули сари дахъал кубокунани ва дипломтани. Гьалавван 5-ибил классла учIан МикагIил Айгубов някъ-някъли бирхIнила шайчив сунела зиланти-ургав дунъяла чемпион ветаур. Спортлизиб бузути дурхIнас хасбарибси стендра леб школализиб. Балкьаурли саби медицинала кабинетра.
ХIиллакардешличи, экстре­миз­маличи къаршили бируси хIянчила план леб, ва ил хIя­сиб­ли далдуцуни дура­дур­кIу­ли сари. Илдазир бахъал бучIантани, илдала бегIтанира бутIакьяндеш дирули саби. Нушани директорлизи хьарбаира, хIиллакардешла асарлиу дурхIни хIебикахъес багьандан бегIтачил сегъуна хIянчи дурабуркIулрая или.
Кьурбан ГIяхIмадовичли ишгъуна жаваб гиб:
– Узнимахьила адамти чекабизурли, уркIи-уркIилабад дин бузахъути саби. Илдани, гIяхIил балули саби бусурман диннизир зулмукардеш къадагъадарибти диъни. Илди бикIули бирар, бархьли ахIен или «экстремизма» бикIуси анцI­букь бусурман динничил барх­басахъни. Ил багьандан бусурман дин саби лебси тяхIярли бузахъули, дурхIнани багьуди касесра гIягIниси биъни иргъули саби халкьли. Ил сабабли гьамадли саби дурхIнала бегIтачил гъайикIес, нушани цали цала пикри иргъули, цали ца гIеркадурцулра.
ДурхIназир ВатIайчи диги ва хIурмат адикьес багьандан школали бируси хIянчира камли хIебиъни чебиули саби, – нушани гIур цалра школализиб чехIебаира Сталинград багьанданси дявилис хасбарибси стенд, илаб бургъули калунтала суратуни ва кагъурти, илар даргибти ярагъла бургIлуми…
– Нушала кьас – дурхIнази багьуди кайсахънилизиб ва бяркъ бедлугнилизиб се лебал гьабкьяси, гIяхIси, ил гIебасили дузес ва дурхIнала челябкьла шаласи, талихIчебси биахъес багьандан нушазибад лябкьуси барес. Сагали далкьаахъур­ти, ишхIелла тIалабуначи дал­дикибти Багьудила центрла кIел класс дузесаъни — нушаб ха­ла­си кумек саби, – буриб дирек­торли.
Кьурбан ГIяхIмадовла хъа­­либарглизиб учительла санигIят бузахъути гIурра хIя­бал адам леб. Илала ца урши ГIяхI­мад ГIяхIмадов районна ме­добъединениела бекI тухтурла заместитель, адамтас дигуси ва хIурматбируси уркIила тухтур сай. Кьурба рархкья Разият яхIла, малхIямси, мура хIянчи бетаахъес даим къайгъназирси хьунул адам сари. Арадеш, балгундеш ва разидеш диубли дигулра Кьурбан ГIяхI­мадовичла хъалибарглизир!