ГIямрула хIябкьяйти

Адамла кьисмат тамашала секIал саби. ЦацабехIти бирхарули саби ил «чедибси цIакьли» (адамтани илдас декIар-декIарти уми дедлугули сари) акIубси манзил белкIунси саби или.

Нушани гьаман «Инша Аллагь» ибти дугьби иргъули дирехIе. Ил «Аллагьла пурбан» биалли ибси саби. Диннизиб кьисмат адамла гIямрулизир кадиркути анцIбукьуначил дебали бархбалсахъули саби. Илди сен-диалра детурхути сари, сенкIун адамла кьисмат барсбарес хIейруси сай бикIули саби динна вакилти. Илкьяйда сабира? Илис жаваб якьинни бурес чилилра хIейрар. Вирхаэс яра ташмишвикIес – адамла гIямрула шали саби. ПикривикIни гIяхIси саби. ДигIяндеш гьаргбирни, хIебалуси багьес къайгъибирни, умцIла дурабуркIни — адамла тIабигIят саби. Нуни ишбархIи да­кIудиубти «сектабачила» иргъулира. Илдани адамла кьисмат, бирхауди, гIямру чула арилизи дуцес къайгъ­назиб саби. Нушази «алжана чебиахъехIе» или бикIули саби илди. БекIлибиубси пикри биалли – нушала давла чула някъбази буцес саби. Ил секIайчила нуша цархIил макьалализир гъайдикIехIе.
Ну дила хIянчилизив декIар-декIарти адамтачил къаршивикес чебиркули бирар. Нуша-ургаб леб бахъал тамашала адамтира. Лерилра секIал нушани цугдурцули дирехIе: ит яра иш секIал барес гьалаб пикрибарес. Набзи ца философли бурибсири: «Се бируси се-биалра пикрибарили? Лерилра секIал нушачир гьалар пикридарибти сари. Касили ил, барсбарили, сагаси жураличи кабизахъес дирехIе». КьабулхIебиркутира леб бургар иличил. Ил хIушала ихтияр саби.
Нушаб гIибратли детаэс дирар сархибдешуни диахъубти, ду­хути, малхIямти, саберхурти, разити ва дигичебти адамтала гIямру. Нушала гьарилла кьисмат (цархIилван буралли, гIямру­ла гьуни) декIарси саби. ГIибрат кайсни цIахси баркьуди ахIен.
ИшбархIи ну их­ти­ла­тикIулра тамашала адамличил: Лавашала районна гьундурачи хIеруди бируси предприятиелизив узуси уста ГIялибулат МяхIяммадович Сулайбановличил. Ил акIубси сай 1959 ибил дусла ноябрьла 6-личив Лавашала шилизив. 1977 ибил дуслизиб ил шилизибси школара таманбарибсири. КIинайс гIяр­миялизиб къул­лукъбарибсири. Илала гIергъи, Йошкар-Олализибси Марийский политехнический университетлизи керхур ва ин­женер-гидротехникла са­ни­гIят касиб. Узес сунела Лавашала районнизи ва­кIиб.
– ГIялибулат МяхIямма­до­вич, хIу вахъхIила уста сайри. ХIед кьадарбиуб СССР-ла манзилра хIянчи барес. Гьанна, «сагаси» Россиялизивра узулри. Сегъуна барсдеш лебал бурили дигахъира.
– ГIе, наб ит манзиллизивра гьаннара узес имкан­ба­кIили саби. Бурасли, ит социализмала кабизла замана адам таш­мишъа­ла агарли хIерирулри. ЖагIялла бар­хIиличи ил пикривикIуси ахIенри, яра камли пик­ривикIусири. ХIянчи лебсири, пачалихъ гьар се-секIайзиб хъарихъ сабри. Гьаннара вайси саби викIес хIей­рус. Узуси адам, чинав виалра, хIериэс вируси сай. Суал цархIил секIайзиб саби. Гьанна нушала жа­ми­гIятлизир дахъал вайти секIал дакIудиубли сари ит манзил агарти яра адамтани бекIлил хIедалути. Наркотикуни, держ, «сагаси» журала культура, социальные сети ва дахъал цархIилти лер, чулира адамличи асар бирути. Илдани дагьрилизирра гъузгъалдидеш ал­кIахъули сари. Амма цIакь лебси ва гIякьлучевси адамли сунела гьуни бургу.
– ГIяхIси уста ветаэс багьандан се барес гIягIниси сагали хIянчилизи ихъуси адамлис? ХIуни мисал бурили дигахъира…
– БегIлара бекIлибиубси – сунела санигIят, хIянчи дигахъес гIягIниси саби. УркIи кабизурли биэс гIягIниси са­би бирусиличи. Гьар бархIи савли хIу хIянчила гьуцIли, бархIехъ биалли барибсиличи разили виадли, ил хIела дигуси бузери, санигIят саби. Нуша-ургаб бахъал саби чус хIейгуси хIянчилаб бузути. Илизирад сари лерилра хIейгести масъулти алкIутира. Адамли су­нела гьуни баргес хIяжатли саби. УмцIес гIягIнили сай, ил баргайчи. Дигуси хIянчилизибра саби адамла талихI. КIиибил – барх бузутала къушумлизибад. ГIяхIси коллектив биалли, узесра гьамадли бирар. Алавчарси гьавлизибад адамла ряхIятдешра дигахъу.
— ХIу талихIчевси адам сайрив? Селизиб саби талихI, хIела пикрили?
— Ну, марлира, талихIчевси адам сайра. Дила леб хъали­барг: кIел рурси ва урши. МицIирли леб дила бегIти. Халалгъуна рурсила леб акIубли биштIати. Адамла талихI, паргъатдеш ва разидеш сунела гъамти-тянишуназиб саби. Нушала гIямру тIашти ахIен, нушара духънадиулра. Пикруми гьарли-марти урши-рурси абилкьниличи дяхIчииулра. Илдас бяркъ, багьуди бедес ва гIямрула гьунчи дураэс нушала (бегIтала) чебла саби. Нушала пахру бегIти саби. Дила илди леб – ну талихIчевлира.
– ИтхIелла (социализмала улкала манзилла) жагьилтачил ишбархIила жагьилти цугбуцибхIели, чидилти гIяхIтири? Гьанна халати, гьести гIямрула адамти нушала замана дурхIни гIяхIтири бикIули бирар. ХIу кьабуллирив илдачил?
– Илдигъунти пикруми мурталра дирути сари. Нушала бегIтас, кIинайс нушаб гьанбиркуси саби нушала замана биштIати декIартири или. Буралли, итхIели гIямрула шуртIрира декIартири. ДурхIнас бедлугуси бяркъра, пачалихъла илдала шайчибси политикара декIарсири. СССР-ли гIуллухъабачи имцIали пикри бяхIчиусири. БегIтас гьамадлири ит манзил. Багьуди матъал сабри. ИшбархIи аги декIарси саби. Амма ишбархIила жагьилти дебали духути саби. Илди нушачиб хъяр­хъли гьалабяхI башули саби. БусягIят гIяхIти имканти лер вегIлис дигусигъуна багьуди касес. Вирули сай чидил-дигара багьахъни баргес. Техника гьалабяхI башнили илдигъунти шуртIри бархIиличи-бархIи имцIадикIули сари. Гьаннала жагьилтала халаси иштяхI леб сагаси багьес, се-биалра барес, гIямрулизиб чула пикри бетерхахъес. Нушачиб чебла саби ил секIайзиб илдас кумекбарес.
– Дудешунала ва дурхIнала масъала чидил-дигара манзилли­зиб лебсири. ХIуни сегъуна мисал бурес вируда нушала газетала юлдашунас? Секьяйда вирара гIяхIти дурхIни абикьес?
– БегIлара бекIлибиубси дурхIначил бархбас бузахъес, илдачил ихтилатвикIес хIяжатси саби. Замана буркIес илдачил. Челукьути суалтала чебкад кумекбирес. ИшбархIи жагьти бегIтани дурхIначил замана камли буркIули саби. Бедили телефон, биаркабирули саби. Марлира, къиянси замана хъалибарглис яшавбарес имцIали пикрибикIули саби адамти. Бархьси саби бекIлибиубси нушала давла, дурхIни саби. Илди халабаибхIели, пашмандиэс хIейгадалли, биштIахIели замана бургеная илдас бяркъ бедес. Илди бузахъес бурсибарес хIяжатли саби. Барх хIянчи биреная. Барх бамсрира ихъеная. ГIяхIси саби барх тIабигIятла жагати мер-мусаличи архIя дурабуркIес. Илдигъунти анцIбукьунани уржибдеш, диги имцIадирахъути сари.
– Гьанна ца-кIел суал хьардаэс дигулра хIянчиличила. Сен нушала гьундурала аги вайси?
– Россиялизиб, марлира, гьундурала масъала дебали челукьуси саби. Гьаланачи харжани хIедиули, гьундурачиб бируси хIянчи хIярхIли бетурхулри. ГIергъиси замана ил шайчибси аги къулайбиубли саби. Нушала, Лавашала районнизирти гьундурачила гъайдикIахIелли, цархIилтачил цугдуцибхIели, илдала аги гIяхIил саби аслира, хатIахIеркус. ИшбархIи декIар-декIарти мераначир ремонтла ва сагати гьундури дирнила хIянчи детурхули сари. Халаси баркалла багьахъес вирар нушала организацияла руководитель Багьавдин Идрисович МяхIяммадгIялиевлис. Нушала уржибси коллективра саби. Бригадализиб шел адам бузули саби. Дила гIяхIти юлдашунира саби илди.
— Баркалла, ГIялибулат МяхIяммадович, набчил ихтилатбарес замана баргнилис.
Ишди бурхIназир ГIялибулат Сулайбанов акIуб­хIей­чирад 60 дус диркути сари. Илини декIар-декIарти къуллукъуначир дахъал хIянчи дариб. Гьанна биалли гъал дус узули сай районна гьундурачи хIеруди бирули. Гьундури дирни бегIлара дурхъаси ва асилси хIянчи саби. Нушала редакцияла шайзивадра мубараквирулра ил юбилейличил. Гьаннала гIергъира бузерилизир ва гIямрулизир сархибдешуни, къаркъаван чIумаси ара­деш, баракат дулгулра.