УркIби умули калахъес багьандан

Наркоманиялис хасбарибси макьала бучIуси адамла ишгъуна суал акIес асубирар: «ХIушала гIур цар­хIил буреси агарав, иш лебтасалра би­тIиб­си, анцI­бул­кьуси гIягIниагар секIайчила гъай­хIе­ди­кIа­да­лли, су­нелара Дагъистайчил илцад-декIар бархбас агарси?»

Суайс жаваб лугули бурулра, дурести дахъал лер, ам­ма иш суал лебилра Северный Кавказлизиб, ил лу­гIи­лизиб – Дагъистайзибра, дебали мягIничебсили кав­лан. ГIе, алав-гьалав хIеризалли, наркоманти чебиули ахIен ва Дагъистайзиб илди лебниличи бирха­эс­ра дигули ахIен. Сен? СенахIенну наркоманияли Да­гъистайзиб дусмадли дигIянаси лишан бихули са­би. ГIяхIцад дусми гьалар Дагъистан Республикализир цалра реабилитационный центр бируси ахIенри ва наркомантала лугIира дебали камсири. Гьанна биал­ли, илдала лугIи бархIиличи-бархIи имцIабикIули са­би.
Се багьандан ва секьяйда адамли илгъуна гьуни чеббиркIуси? Ил суайс нушала специалистунани ва психологунани жаваб бедили саби. Илдани бурни хIясибли, адам илгъуна тяхIярличи виркур хъалибарглизир сегъунти-биалра масъулти алкIалли, бегIти саби-ургаб балхIебикили биалли. Илдигъунти шуртIразив халаваибси виштIаси кьуват камсили, урухкIусили ветарар. Психологунани буруливан, илала хIял-тIабигIятлизиб, рухIлизиб бацIси мер кавлули саби. Илгъуна мер сели-биалра бицIахъес гIягIнили саби. Ил замана дакIубирули саби адамла кIиибил душман — Интернет. Илизирад сари гIулухъабани дахъал лайикьагарти баянтира кайсути. Илабад саби дурхIнани бегI гьалаб наркотикуначила балуси.
Леб гIурра ца дякь, суненира жагьилти наркотикуначи битIикIуси. Ил гьуни саби – бара гьалабван дакIубиубти «юлдашуни». Илдигъунти «юлдашуни» дебали уктемтили ва гIягIниагар мерличиб чула гьунарти чедиахъутили бирар. Гьалабван илдачил тянишиубси гIулухъас илди урехиагарти, гIяхIгъубзни саби или гьанбиркур, ва, гьайгьай, илдачи мешусили виэс къайгъибиру. Урши илдачил варх къалмакъарлизи гъудурирес вехIирхьур, ва илдани дужути наркотикуначира шурулхъан.
Ишдигъунти анцIбукьунира дирар: се-биалра сагаси чебаэс, багьес гьуцIикIнили, иштяхIли нар­ко­ма­ни­яла гьуни чеббиркIули. Илдала суал алкIули саби сегъунти дирути вара наркотикуни или. ЦархIилти уршби кьяйда, илдачи мусаллаткахIейрус или гьанбиркули саби илдас. Амма илдигъунти пикрумалара баркьудлумалара ахир ца саби – туснакъ, больница, бебкIа.
Дахъал излуми дакIудирули сари наркотикунала асарлиур, сарира илди хIедужутачира тIинтIдирути. Гьаннала заманала гIилмула азирти сагати излуми гьаргдирули сари. Сен алкIути, дакIудирути илдигъунти урехила излуми? СенахIенну бархIиличи-бархIи адамтала дархибти, низамагарти гIямру дуркIнила тяхIурти имцIадикIухIели.
Иш заманала жагьилти дебали уруз-хIяцIбикIути саби. Аллагьли, саби ахтардибарес дархьиути гIям­ру­ла къияндешуни бархьси тяхIярли ахъес бирули ахIен. Ил багьандан чузи лерилра секIал хъумуртахъу­ти агиличи виахъути секIал тIалабдирули сари.
Се бируси? Секьяйда ирзути илдигъунти масъул­ти? Гьала-гьала бегIтачи дугьарилзулра: хIушала биш­тIа­тачил рухIлашалси бархбасуни мурталра дузахъеная, гьар замана илдачил ихтилатдикIеная, уркIила хIя­ланачила хьарбиэная. Саби чисалра гIягIнили ахIен ибси пикри хIебакIахъес къайгъибаресра чебиркур.
Жагьилтачи дугьарилзули, бурес дигулра: хIуша илгъуна гьуни чеббикIибси чичилра мешутили диэс къайгъимабиридая. Ца секIал мурталра уркIилизиб бихIеная — къалмакъарлизир бутIакьяндеш дирни, вегIличир халатачил жаликIни, гIямрула къияндешуназивад гьаввухъни гъабзадеш ахIен, илди падахусла лишанти сари.
Ца пикри битIикIуси баян бурес дигулра. ХIушала пикрили, се багьандан Дагъистайзиб наркомания Европализиб яра Россиялизиб кьяйда тIинтIхIебиубси?
СенахIенну итдалара нушалара ургаб ца де­кIар­деш леб – дин. Нушала пергер диннизиб адамла ара­дешлис зарал биэси секIал Аллагьли хIярамли чебиахъули саби. Ил умудеш ва арадеш калахъес багьандан, нушаб динничил гьатIира уржили дархдасес ва уркIби адаб-хIяялашал умули калахъес гIягIнили саби. Ил бетуц, масъала ирзуси, хIябъибил ганзухъра саби.
Авэсил, бегIла гIергъиси —учительтачил ва блогертачил бархбалсахъулра. Наркоманиялис къаршидеш дирниличил дархдасунти гIяхIцад дахъал гьунибаъниби дурадуркIес, илдачи специалистуни, психологуни ва тухтурти жибирес чебиркур. Instagram бикIуси сайтлизиб халаси аудиторияла бегIти блогертачира тилади саби, хIушала бяхIяназир ил аргъбаибси масъалалис хасдарибти белкIани каммадирахъидая. ГIур чеалкIуси наслула арадеш, разидеш багьандан, нуша лерилра цадиубли, иш гьарли-марли къиянси, мягIничебси масъалалис къаршидеш дирес чебиркур.