ВерхIкьярякьли берхъаб хIела пагьму!

Россияла писате­ль­тала ва жур­на­лис­тунала Союз­ла член, пагьмучерси поэт, пуб­лицист, прозаик, ну­шала рарх­кья, кьаламла рузи Кьур­ба­нова ПатIимат ГIя­ма­ровнала твор­чество дахъал шалубарси са­би. Илини гьарил жанрлизиб халати устадешличил дигалли макьала, дигалли назму, ди­галли прозала произведение бел­кIес пагьмура цIакьра сунезир лерси дубурлан хьунул адам сари ил. Илкьяда биъни якьин­бирар ца «Замана» га­зе­та белчIнилизибад, сена­хIен­ну газетализир бегI­лара дахъал макьалаби ПатIиматла дирар. Газетала гьарил темала бяхIлизи далдикести, илхIелира ишхIелла манзилла гьарил шали сипатдирути, аргъбаибти масъулти ахъдурцути белкIани гьаладирхьули сари илини.
Илкьяйдали сабухъчерли ва жигарчерли рузуси сари ПатIимат жузи далкьарахънилизирра. Илала гьанналис гьалар дураибти чумра жуз лер, чузира повестуни, назмурти, хабурти кадерхахъурти. ХIера, ишди бурхIназибра илала «Журналистла белкIани» би­кIуси сагаси жуз дурабухъун. Рирхулра, даргантасра ил гIяхIбилзниличи, сенахIенну авторли илар сунела пикруми гьаргдирули сари, учIанни илдазибад сунес гIямрулизиб багалабиэси насихIят касесли, хIял-хIякьикьат аргъесли.
ПатIиматла пагьмулис хасбарибси балбуц бетерхур гъамливан МяхIячкъала Поэзияла Юртлизиб. Иличи цалабикилри ПатIимат Кьурбановала бархкьяби, гъамти, узи-уршицунра ахIи, илала пагьму дигантира, кьиматлабирантира. Зал илцадра гарчли бицIилри, хIятта кабиэс ме­ранира хIедиули, тIашкабизуртира бархли лебри. Багьеслири, ПатIимат Кьур­бановала творчестволичил илди тя­нишли биънира, сенахIенну гьарилла дугьбас гIяхIли вяхли дяхъибти хъутрачил гьунибиулри.


Балбуц жагали къел­гIеб­­бикулри филологияла гIил­муртала доктор, ДГУ-ла Дагъиста мезанала кафедрала профессор, Россияла писательтала Союзла даргала секциялис бекIдеш дируси БяхIяммадов Муса Расуловичли. Мурталраван, илини вечер ахъси даражаличиб бетерхахъес халаси къайгъи бариб. Жагати дугьбачил, назмуртачил, пергер масхуртачил заллизи кабиибтала пикри сунечи ва балбуцла «хужаим» ПатIиматличи битIикIулри.
Наб дебали гIяхIбизур Муса Расловичли ПатIиматла пикрумала дунъя сегъуна сабил сипатбарибхIели. Илцадра илини ункъли иргъулри поэтла уркIи. Илала мурхьти пикруми сари литературала произведениебазирра пагьмуртала урунжличил парчдикIути. Илгъуна ахъси кьимат бедиб дарган мез черяхIдарес гьар бархIи узуси мугIяллимли.
«ПатIимат Кьурбановала пикрумала дунъя — сихIрула дунъя саби. Иш­хIелла манзиллизиб илала творчество тарихласи, дурхъаси бутIалира бетарар. ПатIиматли лукIуси даргала публицистика республикалара, арагIебли улкалара тарих саби», — викIи Муса БяхIям­мадов.
КIинайс илини гъай бедиб ПатIимат Кьурбановала бузери цIацIали бархбасунси «Замана» газетала бекI редакторла къуллукъуни дузахъуси Рабадан БяхIяммадовлизи ва газетала коллективлизи. Пагьмула балбуцличил мубаракрирули, Р.БяхIяммадовли Россияла журналистунала Союзла шайзибад ХIурматла Грамотара газетала редакцияла шайзибад Дипломра дедиб. ПатIимат Кьурбановала творчестволичила сунела пикруми дуриб бекI редакторла заместитель ПатIимат Сулайбановани, багьахънибала отделла редактор, иш белкIла авторли, корреспондент Муъминат Хаттаевани ва цархIилтани.
Балбуцличир илкьяйдали жигарлла бутIакьяндеш да­риб «Дагъиста хьунул адам» журналла бекI редактор, Россияла писательтала ва журналистунала союзунала член Хамис Шамиловани, Да­гъис­та халкьла поэт Аминат ГIяб­дул­манаповани, «Гьалмагъдеш» журнала бекI редактор Кьади ГIялисултIановли, юридический гIилмуртала доктор, ДГУ-ла пачалихъла тарихла ва правола кафедрала профессор, ДР-ла урибси юрист, ДР-ла искусствобала урибси хIянчизар, поэт, композитор, Россияла писательтала Союзла член МяхIяммадзапир ГIябдуллаевли, Даргала писатель, Россияла писательтала ва журналистунала союзунала член, Дагъиста урибси мугIяллим Ибрагьим Ибрагьимовли, Тахо-Годила уличил­си ДНИИП-ла гIил­мула хIянчизар, фи­лологияла гIил­мур­тала кандидат Джума Мя­хIям­мадовани, Ахъушала районна собраниела депутат, ХIямшимала шилизивадси Сиражутдин МяхIяммадовли, филологияла фа­культетлизиб ца курслизиб барх бучIули ка­­лунтани, поэтла узбани, рузини, тухумта­ни, «Даргала анкъи» кьукьяла вакилтани (илдазибад цацабехIтани шя­гIирлис багъиш­ладарили наз­мур­ти дел­кIири, илдира заллизир зай­духъахъун).


Буралли, балбуц анцI­хIе­букьесли бетерхур, гьарил гъайухъунсилис гIергъи Па­тIимат Кьурбановала дугьбачил далуйти зайдикIи. Илди делчIун машгьурти далайчиби Кьурбан ХIусайхановли, Зугьра Мажидовани, Хамис Мусаевани, Заира Алтаевани, ГIяйшат ХIя­­пизовани, Ибрагьим Шамаевли, МяхIяммадкьади БяхI­­мудовли ва цархIилтани. Чула гьайбатси тIамаличил ил­дани заллизи кабиибти хIяйранбариб. Музыкала пергер макьамти, гIяртистунала жа­гати тIамри, ПатIимат Кьурбановани делкIунти пасихIти дугьбачи илцадра цадалгири, хIятта илдазирад цалра декIарли диэс хIедирутиван кадилзулри.
Балбуцла кIиибил бутIа­ли­зиб шягIирли лебилра гIяхIли гьарзаси кьумурличи жибариб. Эркинти столани-алав кабиибтани вечер къугъали даимбариб. Иличирра ПатIимат Кьурбановас хасдарибти дугьби, далуйти, назмурти зай­духъун. Буралли, илар дубурлантала пергер гIяхIялдешра, гIядатунира чедиулри. Далай-делхълизирра даргантани чула пагьмурти гьаргдариб, балбуц жагабариб. ХIера, ил рухIла давла чебирцIахъуси гьарли-марси байрамли бетаур.
ПатIимат Кьурбановачил дила тянишдеш дехI­ди­­хьиб­тири ну «Замана» га­зе­тализир рузес рехI­ри­хьиб­­хIели. ИтхIели бекI ре­дакторли узуси Юсупов Гъа­зи­мяхIяммад Жабра­гIи­ловичли ну Па­тIиматла кабинетлизи мер­ларарира. Иличирад дехI­дихьибтири нушала бархси бузерила бурхIнира гьалмагъдешра. Бара хIянчила ракIибси наб лерилра секIал сагативан кадилзулри, гьайгьайрагу, бузерила лерилра бетуцуначила набзи баянбиресра хIяжатсири. ИлхIели кумекличи музарулхъи ПатIимат. Илини селичила белкIалли гIяхIсил, севан ил къулайбирусил баянбири. БекI редакторличибад бехIбихьили ну итхIели лебилра хIянчизартани чула хIерудиличил алавруцибсири. Баркалла биаб чус, ну редакцияла хIянчиличи бурсирарнилис.
ПатIиматла белкIани цар­хIил­ти авторталайзирад, жур­на­­листуналайзирад дебали де­­кIар­­дулхъули дирар. Илала су­нечи хасси лукIнила бетуц леб, сабира поэзиялашал жагабарибси. Илини публицистикала макьала лукIухIелира белкIлизир дузахъу поэзиялизир пайдаладирути декIар-декIарти гIягIниахълуми, мешубуцуни, эпитетуни, чулира мягIна гьатIиралра мурхьбиркахъути. Ил багьандан, у агарли, илала белкI наб гьа­­лабуцалра, ил ПатIимат Кьур­бановани белкIни белги­барес рирус, сенахIенну илиниван жагали каргьурти, гIячихъти, умути дарган мезличил ва художестволашалти гIягIниахъ­лумачил сипат алкIахъуси нушала редакцияла хIянчизарти-ургав, мажахIят, левли виэс.
Бахъал бирар ПатIиматличи декIар-декIарти темаби хIясибли назмурти делкIахъес дугьабилзутира, хаслира – школабала мугIяллимти. Сегъуна-биалра школала балбуцличиб назму хIяжатбикалли, илди шягIирличи дугьабилзан. Па­тIиматли бусягIят дугьаизурсилис лайикь­бикеси назму лукIа. БиркIанти далдикахъили, рифма зайбикIахъули, гьарилли-декIар назму белкIес хIейрар. Амма ПатIиматла илдачил дарх мягIналашал кагибси, учIаннис аргъесили бирар. ХIера, ил сабигу шягIирла пагьра. ПатIиматла биалли, илала дазурби дягIули диъни нушани чебиулра.
Ахирличиб нушала рархкьязи эс дигахъаси: хIела бел­кIани гьатIиралра мягI­ни­чертили ва учIаннис дигестили детааб, пагьму биалли, верхIкьярякьли берхъаб!

Салимат ГIялиева