Душмантала гьархIебизур
Дагъистайзи чячянтала къачагъуни бухIнаберхурхIейчирад гъану верхIра дус дикиб. 1999 ибил дусла августла 7-личиб 2000-личибра имцIали ярагълабиубти адам сунезиб лебси къачагъунала кьукья, Чечнялизибад бакIили, Дагъистан Республикала БотIлихла районна шимази бухIнаберхур. Ил отрядлис бекIдеш дирутири чячян Шамил Басаевли ва Саудовская ГIярабиялизивад вакIибси Хаттабли.
Августла 10-личиб БотIлихла районнизиб биубси собраниеличиб илдани хасси багьахъни кьабулбариб. Ил багьахъни хIясибли Дагъистан исламла пачалихълизи халбируси саби бикIутири итхIели. «Заманала исламла пачалихъла правительстволизи» каберхур: Сиражудин Рабазанов – правительствола председатель, Багьаутдин МяхIяммадов – вагьабиюнтала динна багьудлумала гIялим ва авлахъла командир, МяхIяммад Тагиев – Советский Союзла заманала кабизурси пикриличи кьабулагарси политик ва кIарахъала поэт, «Исламла гьуни» газетала редактор Адалло ГIялиев. Амма ил пачалихъ бахъхIи кахIелун: цугли ца жумягI дикили гIергъи, августла 18-личиб, Дагъиста прокуратурали илди авалра бетхIеурси правительствола член туснакъбарес тасдикьбариб.
Дагъиста халкьла игъбаргу илдани пикрибарибси бетхIеберхни. Рахли бетерхалри, нуша, дагъистанланти, урга даршдусмази чардулхъутири.
Ил анцIбукьличила телевизорлизибад бакьибхIели, нуни дила вегIдешла библиотекализиб Адаллола назмуртала жуз баргира. Ил жузлизир лертири поэтли наб делкIунти багъишлала дугьби. Илди сунези делкIунси, жузла мужаллатлис гIергъиси кIапIи нуни, гъярбердили, игьубсири (ДГУ-лизив учIуси ну Дагъиста писательтала Союзлизи дила шан Сулайбан Рабадановличи гьавикIули вираси. Илав тянишиубсири ну кIарахъала поэтуначил).
1999 ибил дуслизив ну юлдашуначил гIяярличи вашули вираси. Гьачам гIяярдякьунхIели, бамсриахъес кадиибти нушала бургази ишгъуна пикри бакIибсири: сен нуша, гIяяркьянаби, саби-гIяхIъулати бургъантала гIяскарлизи (ололчение) тIалабхIедирутира. «Дергъ таманбиубхIели, нушазирти карабинтира нушаб вегIдешлис даталри гIяхIсири», — викIар чирил ца. Лебтасалра ил пикрира гIяхIбизур биэс, хIерли калунтири нуша, Дахадаевла ва Хайдакьла районтала гIяяркьянабала цаси, биштIаси кьукья, БотIлихлизи аркура дикIули. ГIяяркьяначив гIяхIси ургъан чи вирусив? «Или барибси биалри, дила михъирличибра Гъабзадешла орден рурхIули бири», — пикривикIулра ну гьаннара.
Чедибси абзац дила лирикала отступлениелизи халбарая. БусягIят нуни итди бурхIначила итхIели бакьибси тяхIярли къантI-къантIли бурисра.
Чечнялизи, дявила лагерьлизи, Хаттабличи чячянтицун ахIенри башути: Кавказла цархIилти республикабазибадра бургъес бурсибиэс ила башутири. ИмцIаливан — Дагъистайзибад. Дагъиста шими Кьарамахьилизиб ва Чабанмахьилизиб учреждениебас шаригIятла бекIдеш дирути кьукьни акIахъублири. Хаттаб иларадси рурсиличи хъайчикайэсра валкьаурлири.
Августла бехIбихьудличир Чечнялизирад дакIибти къачагъунала гIяскурти Дагъиста ЦIумадала районна шимазира даиб. Гьаланачир илдас чилилра къаршидеш хIедариб: илдачи хIерти нушачибра биэс гIягIнилири. Къачагъунани чумал милиционер кабушиб ва бяхъиб. Лебри ясирлизи буцибтира.
Дагъиста ОМОН-на ва СОБР-ла декIарти бутIнани, республикализир мерладиубти духIнарти къуллукъунала бургъантани душмантас къаршидеш чедаахъибтири. Илис гIергъи Дагъистайзи РФ-ла Ярагъладарибти ЦIакьани духIнадерхур. Каспийсклизибад ВДВ-ла 7-ибил дивизияла бургъанти дубуртази къалабабикиб.
Душмантани дуцибти шимазибти халкь къачагъуначи къаршили кабизур. Илдазибад цацабехIти хъулирти ярагълизибад душмантачи иртес бехIбихьиб. Ансалта шилизивадси 19 дус виубси ХIяжимурад Карахмаевли, къачагъунала шаликарла дарили, гьаланачиб сунес автомат бикахъиб, гIур биалли ил автоматлизибад авал къачагъ кабушиб. Шуэсил душмай сайра кавшиб. ХIяжимурад Карахмаевлис Россияла Игитла у бедибсири.
Дубуртазир саби-гIяхIъулали бургъутала кьукьни алкIахъес бехIбихьиб, амма нушала гIяскуртас къачагъуни бячIес гьамадли ахIенри. Ил замана Кавказлизиб бургъуси 58 ибил гIярмиялис бекIдеш дарахъес урехиагарси ва чIумаси генерал Владимир Шаманов катур. ИлхIели нушачибси дергъла сурат бусягIят барсбиуб…
ГIергъити бурхIназир Къадарла мер-муса душмантазирад умудирес бехIбихьиб. Сентябрьла 11-12-ибти бурхIназиб дугели къачагъуни дубурла дякьяникад шимазибад гьаббулхъулри. Лебилра гьаббухъес балкьхIеур.
Цугли ца баз калун кIарахъала дубуртачибси ва Къадарла мер-мусаличибси къачагъуначилси дергъ. Сен илхIелилра чули бируси балкIси биъниличила къачагъунала командирти пикрихIебухъунтирил гьамадли бурес хIейрар.
Новолаклизиб вайнукьаби чучи къаршиси, ибкьси хIяракатличил къаршибикиб — Липецкла ОМОН-ничил. Иличирли итхIелла бурхIназир Дагъистайзирти дургъби тамандиуб. Амма чили бурес вирара илгъуна анцIбукь нушала челябкьлализиб гIуррара тикрархIебирар или? Гьаннара лебал биэс асубирар нушала ургаб Дагъистайзиб балкIси пикри-бетуцла бегIти адамти. Илдала пикруми детхIедерхахъес нуша сахъли диэс гIягIнитира.