Бузерили хъат някъби делкунси
ХIурхъанти мурталра багьудила ва гIилмула шайчиб цаибтили бирутири. Гьаннара илкьяйдали саби.
Ну хIурхъанти рикIухIели, ила кабурхути саби хIурхъила лугъатличил гъайбикIути, саби ХIурхъилацун ахIи, алавти шимала (ГIяймаумахьила, МахIаргила, ГIяялизимахьила, Ванашимахьила) адамтира. ХIера, дила макьалала игитра илди-ургав бегI гьалав гьанушес вирар.
РФ-ла чебяхIси санигIятлашалси багьудила хIурматла хIянчизар, ДР-ла урибси учитель, Бузерила ветеран, Ванашимахьилизивадси ГIямаров Кьурбан Ибрагьимович, гьести гIямрула дусмачи хIерхIеили, ДГУ-ла халкьани-ургабси багьудила факультетлизибси урус мезла кафедраличив сабухъчевли узули сай. Гьанна илини илаб 45 дус хIянчи барили саби. АрагIебли университетлизиб барибси хIянчила стаж биалли, 57 дусличи абиркули саби. Дурала улкназибад бакIибти студентунази урус мез далахъули, сунела някъбачил хасси кафедрара абхьили, илаб бузести мугIяллимтира баргили, хIянчи ахъси даражаличиб тIашбатес гьарилли вируси ахIен. Амма Кьурбан Ибрагьимовичли ил барес имкантира, рухIла цIакьанира, чихъти устадешра, пасихIдешра даргиб. Илкьяйда биъни нуни чебаира факультетла унабурхI ахъибхIели, гьар-чинабалра ибгибдеш, лайикьти белкIаначил жагабарибси жаняхI. Кафедрала доцент сайливан, Кьурбан ГIямаровла столра лугIилашал дахъал жузани, пособиебани жагабарилри. Илдазирад дахъалгъунталара ил автор сайри, цацадехIтала биалли – соавтор. Кьурбан Ибрагьимовичли автортала кьукьяличил дарх дураибти ва дурала улкназибадти урус мез руркъути студентунас хасдарибти, багаладиэсти жузи-ургар гьандушес вирар: «Пособие по лингвострановедению для иностранных студентов», «Практический курс русского языка для иностранных студентов», «Учебно-методическое пособие по подготовке к ЕГЭ» ва дахъал цархIилтира.
Иш белкIла игит дебали уруз-хIяцIси, сунечила дахъал гапла гъай хIейгуси адам виъни багьандан, дахъал дусмазиб барибси сабухъчебси бузериличилара чизилра бурибси ахIенри. Кьурбан Ибрагьимович гIяхIил валути илала виштIахIелла юлдаш, Ванашимахьила шилизивадси мицIирагла шайчивси тухтур ГIябдулмажид ГIялиадаев ва республикала Миллатла библиотекала край руркънила шайчибси отделла бекIлириубси хIянчизар Салимат ХIяжиевала маслигIят хIясибли иличила белкIес дигиаурсири набра. Баркалла биаб чус, илгъуна гIибратчевси адам, гIилмулис лерилра-сера сунела гIямру багъишладарибси зяхIматчи ва хIурматла педагог Кьурбан Ибрагьимовичличила даргантазира багьахъес гIеббурнилис.
Нуни ил бегI гьалав чевиуси риаслира, гъамси адамличил гьунираибхIеливан кабизур: илцадра ил уркIи гьаргси, сунела санигIятличи дигичевси, мурхьти багьудлумачилси, адамдешла чихъти къиликъуначилси виъни наб итмаданал якьинбиуб. Хъалибаргла масъулти адхIекIубли диалри, иличил барибси кIел сягIятла ихтилатра гьатIира бухъянбитIес асубири. СецадхIи иличил гъайикIули хьалли, сеналра анцIхIебукьеси ихтилатчи сай. Сунела гьарил дев илини гIямрулизирадти мисалтачил чебирцIахънира дебали дигесири. Нушала ихтилатла дазурбазир Кьурбан Ибрагьимовичли бегIтачила, сунечила, бузериличила баянти гьаладихьиб. Илдачил наб газета бучIантира тянишбарес дигулра.
Дила ихтилатчила уркIилизир ВатIайчи диги лерни аргъибхIели, илис бяркъ бедибти бегIтачила багьес хьулрухъунра. Буралли, илала дудеш ЧебяхIси ВатIа дергъла бутIакьянчи сайли увухъун. ХIера, чинабад буилил илди дигилис хьулчира касибси.
«Дила дудешра илала кIелра узира ЧебяхIси ВатIа дергъ бехIбихьайчи Ахъушала районнизиб бузули калунти саби. Халалгъуна узи партияла райкомла инструктор сайри. Дудеш биалли, Ахъушала районнизибси ТIантIала шилизи директорли узахъес вархьибсири. Дила халасигъуна рузи лерсири илхIели акIубли. ИлхIели дила бегIтира гечбиубтири ТIантIала шилизи. Илав акIубсири гIергъиси дила узи. Ца дусла бухIнаб дудешла къайгъначил ил шилизиб гIяхIси школа тIашбатурсири.
ГIур сиптакардеш, пикруми-кьасани детерхахъес гъира-иштяхI чедаили, дудеш Усишара школа абхьахъес вархьибсири. Илабра школа тIашбатурли, директорли узули калун (Бузерила игит Хамис Казиева директорли рузули калунси школа сабри ил). Илав акIубсира ну. Усишавси ГIямарайла Кьурбан бикIуси дудешла юлдаш левсири. Ил вебкIибхIели, илала хIурматлис гибси саби наб илала ура. Усишабра дудешли хIянчи ункъли тIашбатни багьандан, ЧебяхI МулебкIила шилизира школала директорли узахъес вархьибсири. Илар сарри нушала риштIалгъуна рузира акIубси. ЧебяхIси ВатIа дергъ бехIбихьибхIели, ну 2 дус виублири, риштIаси рузи биалли – 3 баз. Дудешра илала хIябалра узира, саби-гIяхIъулали гIярзаби делкIи, дергълизи арбякьунтири. Илдазибад 3 чархIебухъун, илдала лугIилизив – дила дудешра. Халид бикIуси дудешла узи биалли, мицIирли хъули чарухъунсири.
Дудеш Псковла областьлизибси Новосокольники шагьарлизиб кабикибси дявилизив вяхъибсири. Кинешма бикIуси шагьарлизибад илала бегIла гIергъиси кагъар бакIибсири нешличи. 1944 ибил дуслизиб ил алхнила хIекьлизибси извещение бакIибсири. Гьанна кIел баз гьалабли багьурра Ванашимахьила школализибси умцIерила отрядли шабагъатунала отделлизи кагъар белкIниличила.
Кавшес ца жумягI гьалав дудеш III-ибил даражала Асилдешла орденничил шабагъатлаварили уили сай.
Халасигъуна узира нура дудеш хIяривихьибси мер-муса чедаэсра дякьунтири. Извещениелизиб Щетково бикIуси шиличила (деревня) бурули саби. Ил мер душмантани цIали бигублири, диркьаличи шурбухъахъири. Сепайда, нушаб дудешла хIяб баргес бетхIеур…» — халаси децIличила гьанбуршули сай Кьурбан Ибрагьимовичли, дудешла дявила гьуниличила хабар бурухIели.
Илдигъунти мисал чебаахъести гъамти лебхIели сай дила макьалала игитра улкалис гIяхIдешуни дирес даимвиубси: республикала багьудлуми тIинтIдирнила кьяли гьалабяхI башахънилизи мекелли халаси пай кабихьибтала лугIилизивадси сай ил.
Дергълизивад дудеш чархIевхъунхIели, илди авалра дурхIя нешличицун хъарбикиб, илини илди абикьес дебали дахъал хIянчи дариб. Дергъ бехIбихьибси замана неш Буйнакъскла педучилищелизир ручIусири, ил сабабли илис белчIудира тIашаэс чебуркъуб. Ил Ванашимахьила школализир бехIбихьудла классунала мугIяллимли рузусири. Диплом агни багьандан, хIянчиличирад аррукьес чебуркъуб. ГIур ил школализиб умудеш гIеббурцули рузескариибсири.
Кьурбан ГIямаровла узи-рузбас Дербентла, Бунакъскла интернатунала аги-хIял дагьес чебуркъубсири. Кьурбай биалли, 5 класс Ванашимахьила школализир тамандариб. Илала гIергъи, Сергокъалала интернатлизи учIахъес вархьибсири. ДГУ-ла ректорли узули калунси ГIямар ГIялиевичличил ца класслизив учIес вехIихьибсири макьалала игит, 6-ибил классличивад 10-ибил классличи бикайчи. 1956 ибил дуслизир илини интернатлизир 10 класс тамандарибтири.
Сергокъалала район мурталра багьудлумала шайчиб гьабкьясили бирусири. Дагъиста чидил-дигара шилизив хIурхъан мугIяллим узули камхIейри.
«Урга даражала школа белчIунхIели, дила ит дус чина-биалра кархес имкан аги. ИтхIели ну 16 дус сайри виубси (школализи вашес жявли вехIихьибсири). Колхозла ученическая бригадализив пионер-вожатыйли узес вехIихьира. 2 баз илаб хIянчи барира: дурхIначил дарх колхозла авлахъличир лугни дурчули.
Наб дигусири итхIели престижныйли бируси Ленинградла горный инстиутлизи керхес, амма кьисмат цархIилли уббухъун. Сергокъалала педучилищелизибра, буралли, студентуни ункъли гIеббуцилри: дигалли стипендияличил, дигалли багьудлуми кайснила лерилра шуртIрачил», — бурули сай ихтилатчини, мурхьти багьудлумачил сунела гьуни секьяйдали бехIбихьибсирил гьанбиркахъули.
ИтхIели белчIуди таманбарибхIели, направление бедили, чидил-дигара мерличи бузахъес бурхьутири. Кьурбан Ибрагьимович Лавашала районнизиб хаслира чедирти классунала мугIяллимти хIебиъни сабабли вархьиб. Лавашала районолизиб Няскентла шилизиб мер лебниличила буриб. Ил шилизив итмаданал директорличил тянишвиуб, илини Кь.ГIямаровлис цунси рухъначиб хъалира баргиб. Палтар-кьяшра кадухили, чарухъес директорличил вягIдалавиубси илини хъулиб сунечи гIярмияла къяяназиб къуллукъбарахъес живируси повестка баргиб. Илини ВатIа гьалабси сунела чебла ахъиб. ГIярмиялизивад чарухъунхIели, Ахъуша арякьунсири. Ахъушала районоли ил ХIерхмахьилизибси школализи вархьиб. КIел дус илаб хIянчи барибхIели, багьудлумачи гъаргъси жагьсини ДГУ-ла филологияла факультетла урус мезла отделениелизи керхес кьасбариб.
«5-ибил курслизи аибхIели, распределение барес гьалаб, Сергокъалала педучилищела директорли узуси ГIялиев МяхIяммад Кьадиевич наб МяхIячкъалализив къаршивикиб. Ну педучилищелизив учIухIели, ил преподавательли узусири. Мурталра нуша гьалмагъдикили дирехIери. ХIера, тах шагьарлизир цугдикибхIели, нушала пергер ихтилатра бетаур. Илини университет таманбарибхIели, дила се барес пикри лебал хьарбаиб. Нуни чиналра аркьниличила якьинни хIебурира. ИлхIели илини ну сунечи педучилищелизив узахъес укьяхъес маслигIятбариб, сунени багьудила Министерстволизи хасси заявка бархьесра чесили. БелкIун илини заявка, амма гIяхIцад гьалабизуни акIуб. Сен-биалра ну педучилищелизив узес вехIихьира. Дебали чула санигIят балути преподавательтачил узес виишара или васвасикIусири. Амма узес вехIихьибхIели, хIянчи ункъли бетурхулри», — викIар ил.
ВегIли сецад ункъли секIал балалра, илцадра гап ва пахру хIейгути адамти бирар. Наб Кьурбан Ибрагьимовичра тяп илгъуна виъни якьинбиуб. Сунела пачалихъла шабагъатуни леркъира, илди чедаахъесра урузкIулри. Адаб-хIяячевси илини уруз-хIяцIли иб: «Дила имкан биалри, дурала пачалихъла студентуначил бузути нушала кафедрала лебилра преподавательтас пачалихъла шабагъатуни дедлугаси. Чула багьудлумачи илди лебилра лайикьлира саби».
Сергокъалала педучилищелизиб урегал баз хIянчи барили гIергъи, университетлизибад телеграмма бакIиб «устадешличилси преподаватель сайливан, хIу нушаб хIяжатлири» или балахъули. Избербашлизи вякьи, илавад – поездличив МяхIячкъалализи ваибсири. ДГУ-ла филологияла факультетлизив урусла-Дагъиста мезанала отделениелизив дарган преподаватель хIяжатлири даргала группализир урус мезла дурсри кадирхьахъес. Илар сягIятуни хIясибли дурсри кадирхьули калун Кь.ГIямаров. Ил «практический курс русского языка» дарс сабри.
1977 ибил дуслизив «летняя лингвистическая школа» бикIуси, фразеологизмабала шайчибси конференцияличи укьес имканбакIиб. КерхухIели бедлугуси имтихIянра «шула» кьиматличил бедили, аспирантурализи керхес виуб. Багьудила Министерстволи Ростовлизи направление бедили, илабси университетла филологияла факультетла урус мезла кафедрализи вякьунсири. Илаб ца гIяхIси материал бучибсири. Ил хьулчили буцили, гьаннара гIилмула хIянчурби дурадулхъули сари.
Пулан бархIи, ил ректорли живарили, дурала улкнала адамтас урус мезла кафедра бара абхьни багьандан, илис бекIдеш дарахъес маслигIятбариб. Кь.ГIямаров кьабуликиб.
Буралли, нушала белкIла игитлис ит бархIи ректорла уличи белкIунси гIярза гьаннара гьанбиркули саби, сунела бухIнабуцличил. Илала чебкад биубси ихтилатлизибад ректорли аргъиб Кьурбан Ибрагьимович багьудичевси, урус мезла грамматика ва синтаксис ункъли далуси специалист виъни, илини гьарил дев лукIнила тяхIяр-кьяйда итмаданал баяндариб. Ил кIилисалра урус мезла шайчибси ва гIямрулизиб хъумхIертеси дарсли бетаур.
Шел преподавательлис бекIдеш дирули, 1981 ибил дуслизив ил баягъи кафедрала заведующийли ветаур. Дурала улкназибадти студентунас дурсри кадирхьнила программабира илини акIахъуб. СягIятунира декIардарили, бузерила бетуцра гIягIниси тяхIярли тIашбатурли, ил гьатIира хIянчилизир багаладиэсти материалти дучес Ростовлизи арякьун. Урус мезла кафедрала заведующая тянишси риъни багьандан, хъули чарулхъухIели, поездла купе бицIари жузачил ил вархьибсири. Калининнизи (Тверь) повышениеличи вякьунхIели, илини баз медицинала институтлизиб практика бетерхахъурсири. Илабра тяништи лебтири. ХIера, илара вякьи, илини багьудила программалис хIяжатси материал бучес имканбакIиб. ГьатIира декIар-декIарти мераначир илини сунес хIяжатти белкIани даргиб. Дусра байхъалара заманала бухIнаб сунени бекIдеш дируси кафедрализиб хIянчи низамличи бикахъибхIели, илала инфаркт бетаур. Дусалра больничныйличив кали, сагадан сунела къуллукъличи шурухъун. ГIяхIцад дусмазир илини кафедралис бекIдеш дирули калун, доцентла уличи айкиб. Буралли, гьанна ил илав 45 дус узули сай. БусягIятра халати устадешличил сунела бузери къелгIеббикули саби. Илаб монголти, кубинцыби, лаосуни, камбоджаланти ва гIуррара цархIилти миллатунала вакилти бучIули саби. Преподаватель дурала мераначибад бакIибти студентуни гIеббурцес умсхIемсар, илдас мурталра кумекбиру.
Буралли, преподавательла хIянчила дурарад Кьурбан Ибрагьимович гIилмулизивра сабухъчевли узули сай. Илала 50-йчирра имцIали гIилмула макьалаби лер, сай авторли ва соавторли виубли дурадухъунти чумра жуз, методикала пособиеби лер. Асилси бузери багьандан, ил чуйнара ДГУ-ла ректоратли, республикала гIилмула ва багьудила хIянчизартала профсоюзла организацияли ХIурматла Грамотабачил, Баркаллала кагъуртачил шабагъатлаварибси сай.
Буралли, багьудлумала, гIилмула мурхьси урхьулизив куртIикIуси Кьурбан Ибрагьимовичлис гIибрат касести машгьурти адамти илала насаблизибра гIяхIцад леб. Республикализирцунра ахIи, арагIебли улкализирра сунечила хабардерхурси, Дагъиста халкьла поэт Рашид Рашидовра илала тухум (кьариган) сайри. Лебилра мугIяллимтасра мугIяллимли ветаурси, сунесра «Дагъиста Макаренко» или ируси, багьудлумала гьавкьяна, тарихлизир хасти къел датурси гIялим ГIямаров СягIид МяхIяммадовичра илала гъамси (дудешла узикьар) сайри.
Нушала белкIла игитла тухумлизибадти багьудила гьели белгIути адамтачила гъайикIалли, газетала бяхIянира хIедиур. Илцадра улкалис ва республикалис багаласи ва мягIничебси баркьудилизи ахъибти, рухIлашал давлачебти, алавчартасра гIямру шаладирути адамти саби илди. Илдала лугIилизивадси сай Кьурбан ГIямаровра, сайра ишбархIира дагъистанлантицунра ахIи, дурала улкназибад бакIибти жагьил адамти бяркъличи бикахъес, илдази багьудлуми касахъес къайгъилизивси.
Кьурбан Ибрагьимович, чихъти устадеш лерси специалистцунра ахIенну, пергер хъалибаргла бекIра сай. Илала гIямрула рархкья Убайдатлира ДГУ-ла филологияла факультетла Дагъиста мезанала отделение таманбарибси саби, санигIят хIясибли рузули, гIяхIцад хIянчи дариб. Илдани кIел дурхIя – уршира рурсира – абикьур, халабаахъиб, гIяхIси бяркъра бедили, чебяхIси даражала багьудлумира касахъили, гIямрула гьарзаси дякьличи дураиб.
Дагъистанлантицунра ахIи, дурала улкназибад бакIибти адамтира багьудлумачи бегIбарес халаси къайгъи дакIубирули узуси, санигIятличи дигичевси, сунечи ва алавчартачи дебали тIалабкарси Кьурбан Ибрагьимовичлис чIумаси арадешра, хъулиб баракатра, бузерилизиб гьалабдешра дулгехIе. ХIугъунти лебхIели саби нушала адамтира багьудилашал гьалабяхI арбякьунтили бетаурти. Ил баркьудилизиб хIела чеасла дебали халаси саби.
Салимат ГIялиева