ХIечи пахрубирулра!

Дагъистан – дила ватIанцунра ахIен, дила бегIтала дунъя, сунезибра нуни хIерелира дугелира дубурлантала чебяхI­дешличила жагьилтас ва лайлала далуйти биш­тIатас цаладирхъуси, чузирра дила документуначилси очеркунала, хабуртала, романтала иги­ту­нала сипатуни гIячихъли гьа­ладирхьути. Гьарил миллатла тарихла кьисмат наб дебали дурхъали бирар, ва нуни халаси иштяхIличил ил рур­къули рирус, тарих ил­цад-декIар тамашала хIе­биалра. Наб саби адамти та­ма­­шабилзан, чула шила халкь камти биалра, шанти ди­га­хъути, илдала хIурмат ахъ­ли би­хIути.

Дагъистанна ­дубуртала
Ореллизибси муза
Иш гьакIлис ну кьисматли Хайдакьла районна Сургияла шилизивадси ГIисабег ХIяжиевич МяхIяммадовличил гьунираахъира. Ил акIубси шилизиб 1888 ибил дуслизиб 166 адам лебтири, гьанна — 135 дус ардякьунхIели шилизиб 16 адамцун саби имцIабиубти. Тамаша ахIену?
1967 ибил дусла февральла 28-личиб Сургияла шилизиб янила жагаси аргъ сабри, хъулри дяхIили кIапIкадарилри. ХIера, илгъуна жагаси бархIи ХIяжи ва ХIурият МяхIяммадовхъала хъалибарглизив урши акIуб. Илис ГIисабег ибси дурхъаси у бедиб.
Иш белкIла игит хайдакьлан урши духусили ва серхурсили халакайулри, ункъси бел­чIу­диличилра декIа­рул­хъулри, ду­дешлисра хозяйст­во­лизиб ку­мек­бирулри. Ду­деш бархIи ахъайчи лацла устали узулри, неш ХIуриятли биалли – хъа анкъи бихIулри, дурхIнас бяркъ бедлугулри, илди балхулри ва умудеш бирулри, гьарилличи лехIяхъесра бажардириркулри.
Урга даражала школа таманбарили гIергъи, ГIисабег Тулала политехнический институтлизи керхурсири. Дусцун учIес бикиб илис, сенкIун Совет хIукуматли гIяр­миялизи живарибсири. Жагьси ГIиса­бег, Польшализиб гIярмияра ахъили, Тулализи чариуб, белчIуди таманбарес багьандан.
Илкьяйда вуз таманбарили, 1992 ибил дуслизив дипломличилси хъулри лушан Орловская областьлизи «Россия» колхозлизи вархьибсири, прорабла хIянчи дарахъес. КIел дус дикили гIергъи, ГIисабег колхозла директорли ветаурсири, 1994 ибил дусличивад биалли — индивидуальный предпринимательли.
ГIисабег ХIяжиевичли Орловская областьла Мценск шагьарлизиб хъалибаргличил барх хъали белшун. Ила бахъал гIяхIли башар. ХIялалси хьунул Майсарат мурталра гIяхIлас разили гьунириур. Шилизир ил ГIисабегла унра рири.
ГIисабег ХIяжиевичли Май­саратличил авал дурхIя абикьур. Уршили дудешла са­нигIят чеббикIиб, амма шила хозяйство бузахъули сай, сенкIун хайдакьланти жяв замунтазибад ванза бузахъанти саби: илини анкIира делгIули, хIяйвантира адилкьули сай. ХIябалра рурси шери бедили саби.
Бурес гIягIнибиркур, ГIи­са­бег МяхIям­мадов Мценскла районнизив хIябал ­созывла депутатли калун. Илгъуна игьдибар дагъистанланничи бирхьнила анцIбукь дебали камли къаршибиркуси саби.
Ил, халаси бизнесла (баркьудила) вегI виънила дурабад, халаси хIурматла адамра сай, шагьарлизивцунра ахIи, ара­гIебли областьлизивра. Мценскла хIурматла гражда­нин­на у сархили са­би. Мя­хIям­мадов ГIисабег ХIя­жие­вич меценат сайливанра областьлизив жявхIейчивад машгьуриубли сай, илини шагьарлизир дурадуркIути спортла дал­дуцуни гIердурцули сари, дурхIнала, бухънабала юртанас ва гIядатла мискин адамтасра бархли гьаман икьалабирули саби. Гьалабван халаси кумек гIеббаахъиб Ук­раинализибти нушала бургъантас. Илини бирусира ца иткъи гаплис ахIенну, уркIи-уркIилабад сабри.
ГI.МяхIяммадов сунечи­цун хас­си хасиятла адам сай. Бузерила адамтала хъа­ли­барг­лизив халаваибси ва виш­тIа­хIейчивад ­бузериличи бур­сивиубси илини, узуси адамла хIурматбиру. Бузерили адам се­гъуна-дигара ахъдешличи виахъниличи ил вирхули сай.
Нушала игитла къиликъуназир неш-дудешли гибти адуцалачебдеш, жавабкардеш дихес бални, адамтачи диги мурхь­ли минадиубли сари. Орелли­зив ГIисабег ХIя­жие­вич хала дудеш ветаур. ГIяхIси адам виъни – илра са­нигIят саби, хIялалси бузериличил арц дируси ва гIяхIти мурадунас илди харждируси баркьудила адам…

Мценсклизибадси хIер
2016 ибил дусличивад ГIи­сабег МяхIяммадов Орловская областьлизив ДР-ла вакил сай. Илини дагъистанлантала ихтиюрти далтахъули сари, ишбархIи илаб хIербирути дагъистанланти 5 азирцад леб. Илини лебилра илди балули сай – Кьурбан-бай­рамлис цалабиркулира са­би, садакьаби дуртIули, мавли­дунира дарх дурадуркIули са­ри. ГI.МяхIяммадовла гъаза­ли­чибли Мценск шагьарла дайлаб дехIибала дируси хъали тIаш­ба­тахъурли саби, бусурманти хIя­рибирхьахъес ванзала бу­тIа­ра де­кIарбарахъили саби, гостиница тIашбатахъур, илкьяйда автобусла Мя­хIяч­къала – Орел маршрутра абхьахъиб.
— КIел-хIябал девличил илини дарибтачила бурес хIейрар. Ил нушала пахру сай, къакъбяхъра сай, — викIи набзи илала районнизивадси ца адам. ШалгIеббухъунси дуслизиб ДР-ла БекI С.Меликовли иличи Бар­каллала кагъар бел­кIи сай, су­незибра ГIисабег ХIя­жиевичли ­челябкьлализирра Дагъистаннира Орловская об­ластьлира чула юлдашдеш чIу­ма­дирахънилис ва дарх дузнилис икьалабирниличи вирхни ир­­гъа­хъуси.
30 дусцадхIи биштIаси ва­тIайчивад гьарахъси Орловская областьлизив хIерирули виалра, ГIисабегли сунела чIакала пукьаличилара хъумур­тули ахIен, илав илала виш­тIал­гъу­на узи хIерирули сай. Дусли хIяй­на ил шилизи вашар, иларра илала дирути камдирути ахIен: чинар хIябри алавдарес, чинаб гьуни балбарес, чис кумек гIягI­нилил – гьар мурталра ши­ла меценат сайливан кумекуни гIер­диахъули вирар. Илаб ГIи­са­бег МяхIяммадовлис гьарил дякь, ванзала гьарил дамкъа дур­хъали сари.
ГIисабег ХIяжиевич сунела шила учитель ГIябдуряхIман Читуевличив ункъли валуси агара или гьанбиркули са­би. Илини ГIисабегличила да­хъал дуриб, амма нуни хъум­хIер­тур­си: «ГIисабег дила ученикли вири, гIяхIси хъалибарг­лизивадси, сунела халкьла гIя­датуначив халаваахъибси илини школализив учIули левай сай адуцалачевси, секIал балуси, адамла пикри иргъуси виъни чебаахъибсири. Нуни итхIелил балулри иличи гIяхIси кьисмат хIерли биъни. Нуни иличи пахрубирулра, сенкIун ил шилизивцунра ахIи, районнизивра, республикализивра, Орловская областьлизивра хабардерхурси адам сай. Гьар дус илини шилис кумекбиру: гьуни барес, шин кадукес… шантанира вала. Ил вакIибхIели, шилизиб байрам бирар. Бер­хIила нурван ухуси илини цар­хIилтира гIяхIдешуна биркьахъес гьирбирули вирар. Ил нушала шалара, пахрура, районна бегIлара хIурматчебти адамтазивад ца сай».
— Нуни Минеральные водылизибси санаторийлизиб бамс­риихъулри, цаванзалан ГIисабег ХIя­жиевичличилси хабарагарси гьунибаъни чIумати юлдашдешличи шурдухъун ва гьанна гъал дусцадхIи ца хъалибаргван хIердирулра, ил наб узигъуна сай. Илала адамти сунечи битIикIес вируси хасият леб, жагали ихтилатикIес бала, гьар секIал лайдакIили, адамлис кумекличи музаулхъан. Илала тилади хIясибли нуни хIянчиличи уцибси МяхIяммад ГIялиевра ну­шаб узигъуна юлдашли ветаур.
ГIисабег ХIяжиевичла Че­вяхI­­сини гибсигъуна пагь леб, халкьлис сай кумеквиъни гIям­­­рулизибад илис бегIлара хIяжатси секIал саби ви­кIаслира, хатIахIеркус. Илини хIедала «хIейрус», «бетхIерар» ибти дугьби, селичилра хIерхIеили, хъярхъли шантала ва балантала масъулти ирзес музаулхъан, Орловская областьлизибталацунра ахIи, цар­хIилти регионтазибталара, адамла даражаличира хIер­­х­Iей­кIули…
Нуни пахрубирулра дила мякьлав илгъуна узи ГIисабег левниличи, — викIи ЧIародала районна Тлярош шилизивадси бизнесмен ГIяхIмад ГIяб­ду­ряхI­­манов.
— Майсарат ХIусейновна, бура, сегъуна сая хIела мурул, хIуша чинар тянишдиубтирал?
— Нуша унрубира, нушала хъулрала ургар кIел хъалицун сарри лерти. Ил чила саял ва сегъуна саял нуни шантазибад балусири. Нуша кьисматли цугдикахъибтира. Халалгъуна урши шилизив акIубсири ва, ГIисабег хIянчиличи живарибхIели, иша дакIибтира. Ишаб сабри нушала рурсби Заира, Диана, Динара ва дурхI­нала дурхIнира акIубти. Мценск нушаб ахIерси шагьарли бетаур ва, ишар дузули, хъалира, гостиницара делши, хIердирули калунра.
— ГIисабег ХIяжиевич дебали юлдашдеш дигуси адам сай, хIушачиб гьар мурталра гIяхIли камбирули ахIен. ХIу секьяйда бажардириркулри илди бекIбирес, цIакьани чинарад кайсулри?
— Аллагьли лугули саби цIакь, нуша муруйчил даршули хIер­дирулра, дурхIнала дурхI­нанира уркIичердирулра, ду­бурлан хьунул адамла у бихусилис румсес асухIебирар. Наб гьар шайчибад муруй ку­­мекбирули вирар, ле­рилра ма­съулти дарх ирзули дирехIе. Нушала жагьдешла шагьар Мценсклизир ну хала нешра ретаурра, хала неш ретаъни ил халаси талихI саби. Ну дила муруйс баркалла рикIес хIе­румсус.
Шморгун Виталий Матвеевич, Мценскла хIурматчебти адамтазивад ца сай. Илини ГIи­сабег МяхIяммадов 90 ибти дусмачивад валули сай. Илини бурни хIясибли, «Ил дебали адуцалачевси адам сай, сунезирад гIяхIдешуни ухуси. Гьалавван кIина Донбасслизи берк-бержла кумекличил вякьунсири, ил гьачамалра адамла зугIлумачи пикри бяхI­чи­хIеили шулумухъунси ахIен. Илдигъунти адамти бахъбаалли, дунъя гIяхIбулхъи…»
Дагъистаннизибадти ГIиса­бег ХIяжие­вичгъунти адамтани, илдала хIялалти баркьудлумани пахрули рицIахъилра.