БекIлибиубси —бархьдеш

ГIямрулизир декIар-декIарти анцIбукьуни кадиркули дирар, чулира нушачи халаси асарбирути ва бекIлил хъумартес хIедирути.

ИмцIаливан, илгъуна асарбирахъули саби дигайли. ГIялимтала «Се сари дигай?» ибти дугьбала черкад жаланира лер. Белгиси жаваб агара. Дила пикрили, илди хасси журала изала сари. ГIяхIсири илис дарман лебси биалри.
Даширая, бучIехIе гIергъиси назму:
КIел институт делчIунил, бикIухIели хIяким сай
ЦагIи таманаалли, гьанбиркули гIялим сай,
Пикриригу хIеррирус рурси кьяйда пачала
Гьар бархIи дарсдирули, палтар архIя парчала.

ХIебалас хIу чи сайрил – хъали агар, хъу агар,
ХIякимтачил ургъесцун цархIил хIянчира агар,
ХIебалулри хIериэс урхI кьяйдали – вилгIули,
СецадхIи руиша ну, дуркьа къуршми дуйгIули?

ХIед декIарли гIягIнитив, бура хIялалдеш, бархьдеш?
ХIевзули тIаллабарес урхI кьяйда хъули лебдеш.
ХIела игъбарла бурхIни шалгIердухъи сар жявлил
Чевкъар хIед гIямру деркIес гIебшнила аргъван гъявли.

Илди саргу, ахIерси, даим хIуни дурути,
Дахъ зумали дурнили – уркIиличир далути.
Рикири хIябра хатIа, дила талихIла чатIа,
ХIу риъни хIебагьурси – берхIи дила игъбарла.

Наб игъбарла зубарти – хъулиб дурхIни разити,
Дила уркIила давла – узби-рузби арати.
ГьатIи, гIурра сегъуна игъбара хIед гIягIни­си?
Нуни хIела гъайла мягIна хIергъулрагу, ахIер­си.

Мас-мулк рикIулрив гIурра, дила мисрила чIатIа.
ХIергъулрив илди агни хIела никализи ца.
ХIябилра гIямруличи балбикибси назму леб. БелкIунси саби дила шан МяхIяммадрасул Айгумович Амировли. ИшбархIи нушала адамти давлаличи дебали гъаргъли саби. Ил бучес гьуцIли саби. Секьяйда? Ил биалли кIиибил суал саби. Рынокла экономикали гIяхIцад дусмазиб Совет хIукуматли жамигIятлизиб минабарибси кабиз «лерилра секIал жамигIят ва улка багьандан» ибси цагьакIли тIутIубариб. Марлира, ит манзил, адамли сунела хIянчи халкьла гIямру, цахIнабли улка гьаладяхI ардукес дирутири. Илала ца пикри сабри – давлачебси улка биалли, сайра давлачевсилизи халирусири. Совет хIукуматли адамти хъулрачил, хIянчиличил гIеббурцутири. Лайикьси алапа бедлугусири. Медицина ва багьуди матъал дирутири. Чили-дигара сегъунти-дигара ахъанайти сархес вирусири. ЧIянкIли багьуди сархес ва узес хIяжатлири. Серхурси адамли сунела пикруми ва хьулани детурхахъутири. ИшбархIи ил барес, агь, хIябилра къияннигу.
– МяхIяммадрасул мурт вехIихьибсири хIу назмуртани лукIес?
– Наб виштIали левай, дебали дига­хъу­тири назмурти. Илдачи диги набзир нешли адикьурти диэсра асубирар. «Замана» газетализир кадирхъути назмуртира дучIули вирус. Илдачи нешра лехIирхъусири. Газим-Бег БяхIяндовла ца назмулизиб ишкьяйда белкIири: «Гаши убкIули хьалли, сахIерхибил камайсид. ХIела багьа буэсил, матъалалра самайсид». ХIера, набзи нешли «ихкьяйда хIериэс гIягIниси сай адам» или ибсири. Нуша нешли сарри адикьурти. Дудеш жявли вебкIибсири. Нешлис назмурти дигахъухIели, нунира илди цаладирхъес вирусгу ибси пикри акIубсири. Совет хIукуматла гIямруличил бархбасахъи, дила тухум-агьлуличила назмура белкIунсири.
Краснодарла шила хозяйствала институтлизив учIухIели, нешличи бурхьуси гьарил кагъарлизи чумал куплетра кадурхахъутири яра лебил кагъар назму кьяйдали лукIусири. ХIера, илкьяйдали бехI­бихьибсири дила творчество (пишяхъили)…
МяхIяммадрасулла уркIиличи алавчарли кадиркути анцIбукьунани халаси асарбирули саби. ЦацабехIти адамти илис «опозиционер» или бикIар. Сен­кIун ил бархьагардешличил сеналра ба­риш­хIейрар. Се дирути илис илди гъай, хIейрулив цархIилтиван лехIкахъили хIериэс бикIутира камли ахIен. ИшбархIи ил шила депутатра сай.
– МяхIяммадрасул, адамтани балули саби сегъуна хIянчи бирусил Пачалихъла Думала депутатунани. Илдала бекIлибиубси мурад хIукмурти дурайъни саби. Се хIянчи дирутив шила депутатунани?
— Нушала хIянчира илгъуна саби. Шилис къулайси, лайикьси хIукму дурайсни саби. ЧIянкIли ил Федерацияла ва республикала законтачи къаршили биэс гIягIниси ахIен. Шила администрацияла бекI­личи биалли секьяйдали илди гIям­ру­лизир детурхахъулил хIеруди бирес чебси саби. Нушаб, гьайгьайрагу, чебиркур би­руси хIянчи саби лебсиван чебиахъес. Иш­­бархIи хъулкнала ва хъямчибала дунъя саби.
Дебали къиянни саби гIядатла адамтас хIербирес… Нушаб биалли илдала гIямру гьамаддиахъес чебиркур.
Марлира, ишбархIи нушала жами­гIят­ли­зив бархьдешгIевли гъайикIуси адам дигули ахIен. ИшбархIи хIякимдеш, давла лерси адамла саби бахъли хIурматбируси. Буралли, хIурматра ахIен ил. Ялавкардеш дирни саби. Нушала Россиялизир лерти законти вайти ахIен. Амма илди лай­икьси тяхIярли дузахъули ахIен. Ил шайчиб адамтачибра халаси гIяйиб леб. Нушанигу масъала хъярхъли бекIбарахъес или рушбатунира гьадурцути. Илкьяйда хIебирули, рушбатчидешличил дархдасунти анцIбукьуначила хасти органтази балахъуси биалри, аги ургIебси бири.
МяхIяммадрасулличилси нушала ихтилат гIяхIцадхIи бухъянбитIун. Гьарил дев ишаб гьанбушесра хIейрар.
Нуни бирхауди бирхьулра аги барсбирниличи. Адамти пикрибулхъан, ва чебсаргъур. ЦархIилван биэсра асухIебирар.
Иш гIергъиси назмули цацадехIти хъалибаргуназибси гьав чебиахъули саби. «АхIенра ригахъули» бикIуси назму саби:
УрхIлис чула хьунриван, ахIенра ригахъули,
Аги-кьяйда ургIебли, риасри ригахъули:
Дурхъати машинтачир наб дигна къунзририра,
Къаркъала къалализи къакъбаван каралтира.

ЛугIиагар арцла къап тавхайзи кабирхьади,
Гьамадли харждирахъес дирхалара бирхьади,
Илди сарри, ахIерси, уркъбяхъунира хIела,
ДурухIели биркIанти бутIнадирути дила.

Аммаки гьаннаалра, хIергъусив гъари хIуни,
Я мургьили, я арцли хIейъни дигай умцути.
Дигай умцути сари хIулбала хIерличирли,
ХIедуриб девличирли, уркIи иргъниличибли.

Рахли наб хIуван, рурси, виаслири игули,
ХIу рикIул къалаларад, къараулта буцибси,
Шалал дунъяла давла, сунела бухIнаб лебси
ТIулба туннел. биркъубли, ну левихIи ляркьяди.

Зимла манзиллисалра мякьларад архIякьяди,
ХIулбала хIерличирли уркIила хIял иргъади,
УркIилис хIебигул гъай гIямрулис хIедуради,
Алжанара жанраван царалги хIерриради.

ХIябилра дархьти дугьби лер. ИшбархIи адамла кьимат илала давлаличил бархбалсахъули саби. Сегъуна саял, илала гьав, багьуди, адамдеш чисалра гIягIнили ахIен. Давлалис чула гIямру дирцули сари. Давла ахIен бекIлибиубси – бархьдеш сабину.