ГIямрула гьундури

Миллатла ме­за­нала клубла да­зур­базиб, ДР-ла Р.ХIям­­затовла уличилси Мил­лат­ла библиотекала хIян­чи­зарти мартла 4-личиб Сер­гокъалала районна ХIурхъила ши­лизи архIяличил бякьун. Шила школализиб прозаик, драматург ва тилмаж ХIябиб ГIялиев акIубхIейчирад 80 дус дик­нила хIурматлис хасбариб­си вечер дураберкIиб.

Балбуцлизир школала педколлективли, дурхIнани, шила культурала Юртла директор Нариман Идзиевли, музыкала руководитель ХIямид СягIидовли, илкьяйдали гIяхIланира бу­тIа­кьяндеш дариб. Вечер дарган мезла ва литературала мугIяллим Нурият ГIисаевнала бекIдешлиуб дураберкIиб ва «Дуруг» бикIуси поэмала ца бутIа гьалабихьиб. ДурхIнала анхъла биштIатира ца шайчиб кахIелун, илданира «Урунжличиб» бикIуси сочинение хIясибли, жагати делхъ чедаахъиб. Концертла программабазир жигарла бутIакьяндеш дариб МяхIяммад Айвазовли, ГIя­бидат МяхIяммадовани, Хиз­ри СягIидовли, МяхIяммад Лагь­мановли, ХIяжимурад ГIяб­дуллаевли, Наживат ГIи­саевани, Басир Идзиевли­, Хамис МяхIяммадовани, ДР-ла халкьла поэт Аминат ГIяб­дулманаповани, ХIя­биб ГIя­лиевла цакласслан Па­тIи­мат МяхIяммадовани, ГIяй­мау­махьила урга даражала школала дарган мезла ва литературала мугIяллим Зугьра Халимбековани ва поэтла тухумтани. ХI.ГIялиев пагьму­чев­си поэтцунра ахIи, проза­лизибра илини хасси мер буцниличила гьанбикахъиб. Илала творчестволис хьулчили бетаурси саби халкьла мухIлила пагьму. Даршдусмала халкьла пасихIдеш, Дагъиста пергер тIабигIят, жамигIятла гьаннала заманала масъулти –лерилра илди чедиахъули сай ХI.ГIялиевли сунела творчест­во­лизир. Сочинениебази биалли, ЧебяхIси ВатIа ва граждан дургъбачила хабурти кадерхахъурли сай. Лирикализир фольклорла макьамти сай-вегI­ти секIултачил цIацIали дархдаси сари. Илала повестунала игитуни уркIи гьаргти, пагьмучебти, баркьудлумазиб сахаватти адамти саби, чула кьисмат ахIерси ванзаличил бархбяхъибти.
«ГIергъити дусмазив ХIя­биб поэт-пунтчи вири. Сагадешуни алкIахъути дусмани, нуша гIерхIедуцибдешли, жа­гIял­­ла бархIиличи бирхауди агнили, илала уркIи кьа­кьа­­бикIахъулри. Илкьяйдали Дагъиста челябкьлаличи, нушала тарих «кабуршниличи» ил дебали децIикIули ви­ри», — рикIи РФ-ла ва ДР-ла ХIур­мат­ла мугIяллим Жаго МяхIям­ма­довна.
ХIябиб МикагIилович акIубси сай 1940 ибил дуслизив Сергокъалала районна ХIурхъила шилизив. Шила школа таманаили гIергъи, ДГУ-ла историко-филологический факультет ва аспирантура делчIун. ЧебяхIси даражала багьуди касили, шилизив мугIяллимли узес вехIихьибсири. КIинайс Дагъиста жузи дурайути издательствобазив редакторли узули калунсири. Ил филологияла гIилмуртала кандидат, СССР-ла писательтала Союзла член вирусири.
ХI.ГIялиевла цаибти назмурти дурадухъунтири 1957 ибил дуслизир «Эркиндешличи» районна газетализир. Кьанниван «Ленинна байрахъ» газетализир, «Гьалмагъдеш» альманахлизир, жагьилти автортала сборникуназир дурадулхъес дехIдихьибтири. ХIябиб МикагIилович 20-личирра имцIали жузла автор сай: «ХIябал ги», «Дусла авалра манзил», «Кьанси гIебшнила бурхIни», «Батирай», «Ургубала урши», «Шуркьла кьяли» ва цархIилти. Илала «Кьанси гIебшнила бурхIни», «Шуркьла кьяли» ва «КIари кадиркуси замана» бикIути жузи Москвала издательствобазир урус мезличира шурдатурти сари.
Даргала театрли ХI.ГIя­лиевла «ХIязла ахир» ва «Сагаси заманала зилан» би­­кIути пьесаби хIясибли спек­такльти гьаладихьибтири. Произведениебазир пи­сательли сунела наслула кьис­мат чебиахъули сай. Дяви­ла дур­хIядешла темаличи ва сай акIуб­си шила гьаннала гIям­ру­личи дугьаилзули, илини адаб-хIя­яла масъулти ахъдурцули сай.
«Ургубала урши» бикIуси назмуртала жуз багьандан ХIя­биб МикагIилович С.Стальс­кий­ла премияличи (1983 ибил дус) ва «Батирай» би­кIуси роман багьандан ГI.Ба­тирайла уличилси фондла премияличи (1992 ибил дус)лайикьикибсири.
Балбуцличиб ХI.ГIялиевла жузала выставкара балкьа­ахъур­­лири. Поэтла хьунул Раисат Халимбековани, узила рурси Жаннат ГIялиевани ва Шихшунат Мутаевли вечер дураберкIибтас халаси баркалла багьахъур. Балбуц дураберкIахъес нунира халаси кумекбарира ва даргала литература гьалабяхI башахънилизи поэт ХI.ГIялиевли халаси пай кабихьниличила аргъахъира.