Берклуми дирнила искусство бяркъурси

Дагъистан – гIур саби­гъуна цархIил иш дунъяличиб агар­­си, давлачебси тарих­ли­­­чилси дахъал мил­ла­ту­нар республика саби.

Гьа­ри­л миллатла су­нела куль­ту­­ра, гIя­да­туни, хуре­гу­ни, цар­­­­хIилтазибад са­би де­кIар­­­­­булхъахъути хас­де­шу­ни лер. Или­чил барх да­гъис­­­­­тан­­лантазир илди са­би-ургаб цабирути, уржили хIер­­­­­биахъес ку­мек­бирути, за­­­­мунтала асар­лиур дарс­хIе­­­диуб­ти, леб­тасалра цати къиликъунира кали сари: ха­латала хIур­мат­бирни, тухум­дешла бархбасуни ду­захъ­ни, гIяхIял­деш дирни, саби акIубси ул­ка­лис, ВатIайс гIяхI­деш ба­рес, пайдалабиэс бузни ва да­хъал цархIилти пергерти гIядатуни. Илдигъунти адамти гIямрулизиб хIед къар­ши­би­киб­хIелира, гьай­гьай­рагу, ур­кIи­­чеввирулри, хIура илди адам­тачи мешуикес ибти кьа­сана вирцIулри.
Иш белкIла игит Мирзае­ва Кумсият Саламовнала гIям­ру­ла бетуц чедир гьандушибти кьиматуначиб белшунси са­би. ВегI хIерируси улкалис, Ва­тIайс, жа­мигIятлис пайдалавиъ­ни, ил­дала къуллукъличи кайзурли узни – Кумсиятла сунела мурул Рабазан Багъатировичличил белшунси хъалибарглизиб бекIлибиубсигъуна бяхI­чи­бизли ва гIямрула мурадли бетаурси саби. Ил сунела хала бегI­тани, хала дудешунани гIе­лар датурти, наслулизирад нас­лулизи дашути гIядатуни детурхахъули, сабухъчерли рузули сари. Кумсият Саламовна акIубси сари Хайдакьла районна Жавгъат-Рукьала шилизир. Илала бегIти, кIелра шайчибадти хала дудешуни шилизиб хIурмат лебти, гIяхIти адамти бирутири. Кумсиятла нешла дудеш Ибрагьим колхозла председатель, ЧебяхIси ВатIа дергъла ветеран сайри. Ил шила шантачи дебали уркIецIичевси адам вирусири. Халкьлис къияндикибси замана илини халкь гIеббуцибтири, илдас кумекла някъ гьабатурсири. Кумсиятла дудешла дудеш Мирза Мирзаевли хъубзарла хIянчи бузахъусири. Илини дахъал хъуми делгIутири ва, шинкьалар анкIи делкьи, гушти адамтас бетIу дуртIули вири. Кумсиятла дудеш Салам Мирзаев – Дагъиста хIурматла учитель сайри. Зилбачила шилизив школала директорли узухIели, илабси школа илини сагали тIашбатурсири. Ил узуси замана Жавгъат-Рукьала школала дурхIнани гьаман олимпиадабачир цаибти мерани сархутири ва белчIудулизиб гьалабяхI башутири. Илала дурхIнани – 4 уршили ва 3 рурсили чула дудешли ва хала дудешунани бехIбуцибси ВатIайс къуллукъличи кабизнила ва илис багалабирнила гьунчибси бузери даимбирули саби.
Кумсият Саламовнала хъалибарглизибра ил гIядат чедибдешличил бетурхули саби. Мурул Рабазан Арслангереев МВД-ла полковник сай. Кумсиятли ва Рабазай сабигъунти халкьлис багалабирути уршира рурсира абикьур. Илдала хъалибарглизивад гьарил декIарли касибхIели, сай узуси санигIятлизив черяхIти устадеш дакIудирниличил декIарулхъули сай. Кумсиятла урши-рурсилира чула дудешла дякь чеббикIиб: урши МВД-ла капитан сай, рурси биалли – майор.
Кумсиятли чеббикIибси санигIят­ли­чила гъай­ди­кIа­хIелли, ил сунела лерил гIямрула бекI­ли­биубси баркьудилизи халбарес вирар. СенахIенну Кумсиятлис мурталра дигахъусири берклуми хIядурдирнила шайчибси искусство бяркъес. Школа таманаили гIергъи ил Дагъиста политехнический институтла «Технология пищеварения» бикIуси отделениелизи карерхурсири, илис гIергъи ДГПУ-лизиб психологияла факультет таманаиб. Кумсиятла бузерила гьуни гIядатла берклуми дируси поварличибад бехIбихьибсири ва камси заманала рухIнар ил шеф-повар ретаур. Кулинарияла искусстволизирти лерилра-сера дигIяндешуни дяркъурли гIергъи, Кумсиятли — кафе яра ресторан абхьес кьасбариб.
Кумсият, гъай агарли, санигIят­ла­шал­ти черяхIти устадеш лерси адам сари. ЦархIилван биалри, илини 8 дус гьалаб абхьибси «VIP кулинария» бикIуси кулинария руркъуси Центр халкьлис багаласили ва берклумала шайчирти багьудлуми касес илди башуси мерли бетхIери. Кулинарияла курсаначи башес хаслира гьаннала жагьилтас дигули саби. Берклуми дирахъес жагьилти бурсибируси Центр абхьес гьамадли хIебиалра, сунезибси хьул илцадра цIакьсири, Кумсият 8 дус гьалар къаршидикибти лерилра гьалабизуни, къияндешуни арзес бажардирикиб ва лайикьти документуни хIядурдарили, иштяхIличил рузес рехIрихьиб. Илис адамти дигахъу, ил сабабли Кумсиятла гIямрула баркьуди-хIянчира халкьличил бархбасунси саби.
Кумсият Мирзаева сунени абхьибси «VIP кулинария» бикIуси центрла генеральный директор сари. Кумсиятла санигIят сари хIерриэс кумекбируси, гIямрула баркьудицун ахIенну, халкьличил сунела багьудлуми дуртIуси, илдала хIяжатдешуни ихъуси тяхIярлира бетаурли саби. ИшбархIи берклуми хIядурдирахъес бурсивирути курсани сецад-дигара лер, амма «VIP кулинария» Центргъуна биалли цацун саби лебси. Илаб жагьил адамти санигIятличил бегIбиэс бирули кьяйда, берклуми дирнила специалистунанира санигIятлашалти багьудлуми лугули сари. Илала дурабад баягъи Центр Дагъистайзиб ишбархIилис цайли цаси белчIудила учреждение саби, сунелара лерил хIяжатти сертификатуни ва лицензияби лерси. Берклуми дирнила тяхIурти дагьес дигутас кулинарияла школализир чумал бяхIчибиз лер, илдазибад вегIлис дигусигъуна чеббикIес ва санигIятличил вегIиэс имканбикIули саби. Илди бяхIчибизуни сари: поварла, кондитерла (мурити берклуми дирнила), мурити берклуми чедирад жагадирнила, овощуни ва цIедеш жагали дурсес бурсивируси, Японияла кухнялизирадти берклумала, чебяхIси даражала хозяйкала курс, жагьси кулинар, бариста (дужути держ хIя­дурдирни), карвинг (берклумала чебаъла куц жагали гьалабирхьни, художестволаси тя­хIяр­ли секIал дурсес бурсивирни). Мисаллис, пергер хозяйкала курсаначиб рурсби шери букьес гьалаб жура-журала берклуми хIядурдирахъес, хъали-цIализиб чебетаахъили вяшбикIахъес руркъули саби. Шко­лализи башути уршби-рурсби булан чус беркала бирахъес, хъулирти тех­никала ваяхIличил бархьли пайда­ла­­бикIахъес бурсибирули саби.
— Кулинарияла шайчирти дигIян­де­шуни дяркъес, берклумачи бурсибиэс дигути бахъал башули бургар, имцIали сегъунти бяхIчибизуни чердиркIули дирара? ибси суайс жаваб лугули, Кум­сият рикIи: «БучIес дигути бахъал леб, хаслира жагьилти-ургаб. БучIес башули бирар 9-ибил класс бел­чIун­ти­ уршби-рурсби, жагьил адамти. ГIя­дат­либиубливан, илди чули ЕГЭ бе­дес бирниличи хIебирхути жагьилти саби, ил багьандан чула цIакьани, имканти­ харждареси мер хIебалути жагьил адамтас санигIятличил бегIбиэс, хIянчи баргили бузес багьандан кулинариял­а центр гIяхIси хъарихъли бетарули са­би. Психолог сарлин, нуни илдачил гIямрулизиб чула мер баргахъес, илди уркIичеббарес, васвасъала агарли, чедибдешуначи гьуцIбикIахъес ибси мурадличил ихтилатуни дирули, илдачил бяркълашалси хIянчира дура­бур­кIули рирус. СенахIенну им­цIа­ти­гъунти гьаннала жагьил адамтани чус гIямрулизибад се гIягIнилил балули ахIен, илдас гьар секIал гьамадли сархес дигули саби. БегIтира чула дурхIнани селра хIебирули, кабирниличи, компьютерти-телефонти диалли, илдас селра хIяжатли хIебиъниличи бургъули бирар. Нуни бегIтала ва дурхIнала-ургарти масъулти арзес къайгъибирулра. Гьайгьайрагу, жагьил адамти ва илдала бегIти нушачибад разили арбашули бирар… Жагьилтани имцIали чердиркIули бирар поварла ва кондитерла курсани. Поварла курсанала белчIуди 3 базла саби, мурити берклуми чедирад жагадирниличи бурсивирути биалли – 4 базла, жагьил рурси хъали-цIа дузахъес, анкъила гIяхIси хозяйка ретаахъес ца базла рухIнар бурсириэс рирар. Илкьяйдали Японияла кухнялизирадти роллани ва сушиби дирнила шайчивси специалист ветаэс, бизити держ хIядурдирахъесра базла ухIнав бурсивиэс имкан леб».
Бурес чебиркур, Кумсиятла хIянчи жагьилти кулинарияла дигIяндешуначи, жура-журала берклуми дирнила тяхIур­та­чи бурсибарниличил таманбирули ахIен. Илини центрлизиб белчIуди таманаили, санигIятличил бегIбиубти адамтас хIянчила мер баргесра кумекбирули сари. ХIянчила кабатурли гIергъира Кумсиятли сунени бучIахъули калунти лайхIебикIу. Илдала бузерилизир сегъунти къияндешуни алкIулил, секьяйда бузулил белгибиру ва, челукьути суалти тамай арзайчи, илди сунела хIерудилиуб бихIу. Жагьил адамти, илдала бегIти Кумсиятлис чула гьунчир къарширикнилис, саби-бегIси гIямрула дякь баргахъес кумекбарнилис баркалла бикIули, разили арбашар. ЦархIилван биэсра хIебири, сенахIенну дунъяличи, сари-алавтачи дигили рицIибси ил хьунул адам, лебтачилра сунезибси разидешли, ванадешли, малхIямдешли пайларирес акIубсигъуна сари.
«VIP кулинария» Центрла выпускникуни ГIярабияла Эмиратунала, Турцияла, Францияла, Германияла, Италияла ва цархIилти улкнала ресторантазиб бу­зули саби. Кумсият Саламовнани бу­руливан, Дагъиста кухня дурала улкалантас дебали гIяхIбилзули саби, ва ил багьандан итарти ресторантазибра Кавказла кухня балути специалистуни тIлаббирули саби. Бара гьалавван, Кумсиятличи Дагъиста аслу-минала берклуми дирнила тяхIурти дяркъес или Германиялизивад вакIибси жагьил адам дугьаизурсири. Ил дагъистанлан виалра, дурала улкназиб нушала кухняличила багьес хьулбухънира, дигеси анцIбукь саби. Ил анцIбукьли нушала халкьани-ургарти гьалмагъдешла бархбасуни имцIадирахъули сари.
Центрлизиб берклуми хIядурдирнила шайчиб черяхIти устадешла бегIти специалистуни бузули саби. Дусла духIнар кIина илдани Россияла шагьуртазир ва дурала улкнала машгьурти ресторантазир санигIятлашалти устадеш ахъдурцули бирар. Илкьяйда Кумсиятли дурала улкназибадти машгьурти поварти илдазирад устадеш гIерасес ибси мурадличил Дагъистайзи гIяхIладли жибирули сари.
Кумсият Мирзаева – Россияла, Сербияла ва Грузияла берклумала устнала Ассоциацияла вакил сари, Дагъиста илгъуна Ассоцияла биалли — президент.
Илини Россияла яра халкьани-ургабси даражаличир дурадуркIути конкурсуначир нушала республика, улка гIяхIси шайчирад чедиахъули сари. Сунечил барх бузути кулинарияла центрла хIянчизартачил рарх Кумсият Саламовна гьаларяхI рашули сари. Илини кулинарияла декIар-декIарти конкурсуначир, фестивальтачир сархибти шабагъатуни дахъал сари. Гьанна кIел дус гьаб-гIергъили Кумсиятли Дагъистайзи машгьурти хурегуни далкьарахъанти жибирули сари. Арбякьунси дусла июнь базлизиб Дагъистайзи халкьани-ургабси даражала поварти бакIибтири. Кумсиятли ва илди повартани цализи ца устадешла дурсри чедаахъиб.
Дигеси саби «VIP Кулинария» Центр­лизир Кумсият Саламовнани гIяхI­баркьла далдуцуни дурадуркIнира. Илар гьар мурталра цIуръабас ва мискинти хъалибаргуназибадти дурхIнас матъал декIар-декIарти устадешла дурсри дурадуркIули дирар. Илкьяйдали кулинарияла центр­ли жамигIят бузерила ва социальный бяхI­чи­бизлизиб гьалабяхI арбякьнила Министерстволичил пачалихъла программала дазур­базир бархбасуни кадизахъурли, хIян­чи­личил гIеббурцути центртазир жа­гьил адамти бучIахъес мерани лугули са­ри.
Кумсият Саламовна черяхIти устадешла берклумала уста риъни ва ил санигIятла черяхIти ахъанайтачи раъни цагьатIи анцIбукьли тасдикьбирули саби. ГIергъити дусмазиб Дагъистайзи Кумсиятла сипталичил, кулинарияла центрлизи дунъяла декIар-декIарти улкнала машгьурти шеф-повартазибад гIяхIладли хIебакIибти кахIелун бургар. «VIP Кулинария» Цент­р­лизи бакIибти гIяхIли саби: Изток Легат – Словенияла шеф-повартала Ассоциацияла комитетла вакил, «А» категорияла кулинарияла шайчивси чевяхIси судья; Хорватиялизивадси шеф-повар, Средиземноморьела шеф-повартала ассоциацияла президент, «Agro Cook Fest-2016» халкьани-ургабси фестивальла жюрила вакил Желко Невен Бремеч»; Драгица Лукин – дунъяличив бегIлара гIяхIти повар-кондитерти-ургав цаибси, Хорватияла мурити берклуми дирнила шайчивси кIина -кIина чемпион, кулинарияла шайчирти гIяхIцад жузала автор; Томас Гуглер – машгьурти адамтала повар, суненира Саудхъала ГIярабияла, Таиландла ва Швецияла пачнас, Монакола талхъан Альбер кIиибиллис, Мадоннас, Майкл Джексоннис ва дунъяла цархIилти «зубартас» берклуми дирули калунси; Мишель Ленц – франциялан шеф-повар, суненира «Michelin» ибси машгьурси зубари ва дахъал цархIилти халкьани-ургарти шабагъатуни сархибси, кулинарияла шайчирти кIел бестселлерла ва «синергетическая кухня» ибси сай-вегIси гастрономияла шайчибси бяхIчибиз акIахъубси автор; Николай Баратов – кулинарияла шайчивси халкьани-ургавси судья, шеф-повартала Миллатла гильдияла хIурматла вакил, ил «VIP Кулинария» Центрла бутIакьяндешличил белкIунси «Кулинарное путешествие по Дагестану» жузла автор сай…
Дагъистайзи бакIибти машгьурти повартала, кулинарияла шайчибти специалистунала уми илдачирли тамандирули ахIен, амма Кумсиятла санигIятлашалти устадешличила аргъес багьандан, гьандушибти умира даибти сари. Дагъистайзи бакIибти лебилра машгьурти поварти тамашабиубтири Кумсиятли бучIахъути секIал багьес гъаргъти, дигили бицIибти жагьил адамти чебаибхIели. Илдани хIясиббариливан, Кумсиятли центрлизиб бучIути жагьилтази кулинарияла искусство чебетаахъили руркъяхъули саби. Лебтасалра Дагъиста кухня дебали гIяхIбизурсири, илис чебяхIси кьимат кабатурсири. «Машгьурти повартас Дагъистайзиб бегIлара гIяхIбизурси се сабри?» или Кумсиятлизи хьарбаибхIели, ил рикIи: «Дагъистайзи бакIибти лебилра-сера гIяхIлани хIясиббарибсири нушала кухнялизирадти берклуми пайдалачерти, бизити, тухъти диъни. Дагъиста кухня давлачебси саби. Илкьяйдали гIяхIлас дебали гIяхIдизур нушала базуртачирти продуктунала даражара. Илдала пикрили, дунъяличир чули чедаибти продуктуназирад Дагъистайзирти чебяхIси даражала, гьарли-марти сарри, хаслира цIедеш, кьар, диъби. Илди тамашабиубтири нушала миллатунала муридешуначи, дебали гIяхIдизур чудни ва дахъал цархIилти берклуми».
Кумсият Саламовнала гIямрула баркьуди, гъай агарли, халкьлис багаласилизи, пайдалачебсилизи халбарес вирар. ГIямрула мягIнара илини халкьла гIямру жагадирнилизиб, жамигIятлис пайдалариэс рирнилизиб чебиули сари. ИлиникIун Дагъиста кухняла кумекличил дунъялис нушала ватIа сахаватдеш, уркIила гьаргдеш, гIяхIялдеш… гьаргдирули сари, нушала хала нешанани дирули калунти минала, декIар-декIарти миллатунала берклуми детхIехъахъес, илди чеалкIуси наслулизира дяркъяхъес къайгъибирули сари. Илала пик­ри хIя­сибли, гьарил адамли сунела са­ни­гIят чебяхIси даражаличиб бузахъалли, су­нечи хъарси хIянчи чебетаахъили таманбиралли, нушала жамигIятра ил­хIе­ли вавалибирхъур ва гьалабяхI аркьян.
Кумсиятла гIямру мурталра кухняличил дархдасунти сари. ЦацабехIти хьунул адамтасван, илис хурег бирниличил дархдасунти хIянчи анцIдулкьули ахIен. Берклуми дирнила тяхIурти булан илини сагадирули сари. Мисаллис, илини хIяжланкIила хинкIи, чудни дирнила 10-личир имцIали тяхIяр пикридарили сари. Гъамливан, ил Дагъиста халкьла кухняличила, берклуми дирнила тяхIуртачила жуз дураэс хьулрикIули сари. Берклуми дирнила тяхIуртачила баянти илини Дагъиста шимазирад ва районтазирад дурчули сари.
Нушала шайзирад биалли Кумсият Саламовнас, хьунул адамтала БархIиличил бархбасахъи, сунела черяхIти, пайдалати хьулани-кьасани детерхахъес, гьарбизуни, гIямрулизир арадеш, хъалибарглизиб балгундеш, талихI ва баракатла гIямру дулгулра.