БегIлара гIяхIси замана…

Ца адамли иб: «Гьан­на бегIлара гIяхIси замана саби! Иш­гъуна, халкьлис гIяхIси ман­зил нушала улкализиб гьа­ча­малра биубси ахIен: дин бузахъес ихтияр леб, вачар бузахъес валтули сай, учIес дигусилис, гьалавяхI вашес кьасбарибсилис имкантира лер, улкала духIнар дявтала анцIбукьунира агара».

Илгъуна пикри бархьлира ахIенара ибси суайс жаваб бар­гес умцIули, нушала улкала тарихла бяхIяни садирхъес рехI­рихьира. Гьандикиб нушани школализир делчIунти, пачала хIукуматла дусмазир Россияла ва Дагъиста халкьла къиянти гIямруличила хабурти. ИтхIели мискин адамлис буресагарли къиянни биъниличила гIергъиси замана гIяхIцад кинобира касиб. Мисаллис буралли, «Кровавая барыня» бикIуси кинолизиб дав­лачерси хьунул адамли суне­с къул­лукъ­бирути къараваш – рурс­би, гIя­си­риубхIели битили, буб­кIа­хъули чебаахъиб. Цар­­хIил ки­но­лизиб мискинтал­а дурхI­ни га­шазибад улхули са­би.
Мискин халкьличирад ил­дицад къиян-жапа черардукес багьандан революция барибтас сен бургъутил аргъес хIейрар виалра, революциялира гIядатла халкьлис дахъал анцI­къи-децI хили сари: граждан дургъби, цали ца кабуршути азирти адамти, цIуръабиубти бахъал дурхIни…
Революцияра кабизахъурли гIергъи, сегъунти авара вяшдухъив 1937 ибил дуслизир!
Буцили, арбикути, кабуршути, Сибирьлизи бурхьути динна адамти, дявила начальникуни ва цархIилти!
Ишди бурхIназиб «Звезда» телеканаллизиб Лаврентий Бериячила передача лебри. Сецад къугъни дарилрил илини халкьличир?
Сунес хIейгуси ца адам кав­шахъес валкьхIеурли, веб­кIиб­­хIели, Берияни хIяб­лавад айтIахъи, сугъатлизи кIапI­ва­ра­хъили, илала жаназа бигубли бетахъахъилри. Дебали гIя­заб­­­беркIилри маршалти Якир, Блюхер ва Тухачевский. Ил­дицад дархьагарти дируси Берия Сталинни сен валтусирил аргъес къиянни саби. Иличибра къиянни саби итгъуна манзиллизиб – Европализиб фашизма цIакьбикIули, Гитлерли цалис гIергъи ца улкни дурцули, СССР-личира чесабиуси манзил, дявила начальникуни, офицерти сен къирбирутил.
ГIур чедакIиб халкьличи ЧебяхIси ВатIа дергъла дусми. Илди дусмани хибти балагь-кьа­дарличила сецад дуралра, дурути кахIедурхар!
Бунагь-хатIа урдуцаб сунела, дила хала нешли бурули рири дергъла ва илис гIер­­гъити дусмазиб хIя­ким­та­зи­ба­д имцIатигъунти халкьличи уркIецIиагарти бири или. «Трой­ка» ибси уличил вяш­би­кIу­­ти хIябал адамли чус ди­гу­си­ бирули калниличила буру­ли леб.
1943-1944-ибти дусмазиб гIяхIцад миллатунала адамти зулмуличил цархIилти мераначи гечбарнилира халкьличи дахъал къиянти дакIахъиб ва илдазиб хIукуматличи ра­зи­агар­­деш акIахъуб.
Халкь къарцинбарибсили уб­бухъун Хрущевла манзил. Брежневла манзил гIяхIси сабливан гьанбуршули кали биалра, Афганистаннизирти дявтани бахъал адамтас анцI­­кьира децIра хиб. Бреж­нев­лис гIергъи улкала бекI­деш­личи бакIибтани сегъуна палакатдеш барибал бурес гIягI­ни­дешра агара. Илдани бехъубли, бицили таманкабируси Россия сабри В.Путинничи хъарбикибси ва гъал дусла бухIнаб сецад гьа­ла­бяхI арбукибал нушани чебиулра.
Гьайгьай, чилалра, президентлара дархли, гьар секIал дархьли диэс хIедирар, амма, тарихлизибад гIячихъбирули кьяйда, гIергъити дусмала ухIнав Владимир Путинничив вархьси, духуси ва халкьлис гIяхIси адам Россияла пачалихъла бекIдешличи вакIили хIейъни гIячихъбирути мисалти гIяхIцад лер.
Президентли дахъал гIяхIти секIал халкьлис гьаладихьиб иш­дуслизирра. Дила пикрили, В.Путинни хIерэс гIягIнили саби учительтала алапаличи. Россияла радиолизибад бурули кьяйда, улкализиб бусягIят учительтала алапа ургабил хIясибли 41 азир къурушла кьадарлизиб саби, цацадехI мераначиб, Москва шагьарлизибра, абиркули саби 90-100 азир къурушличи.
Северный Кавказла рес­пуб­ликабазиб ил лугIи цугбир­кули саби 23 азирличи, Дагъистан Республикализиб биалли бахъалгъунти учительтани гьа­тIира камли саби алапа кай­суси. Камдарили сари неш­ла мезла дурсри. Шимала школабазиб камбикIули са­би дурхIни. БучIантала лугIи камли биъни багьандан классу­ни цаладирхъули, школаби бу­лан цаладяхъес асубирар ибти гъайра дакIудулхъули сари. Школабазиб бучIанти камбикIнилис сабаб — шимазиб илдала бегIтас хIянчи агнилизиб биъниличила хъумартес асухIебирар, сенахIенну дубуртала мер-муса дацIкадулхъули сари. Республикала бурги гьар бархIи пикрибикIес гIягIнили саби ил масъалаличила. Ишди бурхI­назиб биубси ДР-ла Халкьла Собраниела сессияли­чиб депутат ХIямидулла Мя­хIям­мадов багьудила масъултачила гъайикIухIели, Президиумлизибти цаличил ца их­тилатбикIули, ду­каркIулри.Илгъуна анцIбукь биахъес асу­хIебирар, Президентлаван, гьарил жавабла хIян­чи­зарла ур­кIи изули биэс хIя­жатси саби дурхIнала челябкьлаличи.