ХIянчилис сабабти

2019 ибил дус ахирличи биркули саби. Нушала адамтас ил гьарбизурсирив, яра къиянсирив цаси мягIна бурес хIейрар. ДекIар-декIарти баянти хIясибли, нушала улкализиб долларти лерти миллионерти гьатIира давлачеббиубли саби. ЦархIилван буралли, илдани чула давла имцIабарили саби.

Мискинти адамтала лугIи гьатIира имцIабиубли саби. 30 миллион адамличи абиркули саби хIербиэс хIилхIи арц диути. Илдани кайсуси арцла лугIи 11 азир къурушличи абиркули ахIен. Нушала пачалихълизиб 11185 къуруш арцла чедаахъили сари хIериэс багьандан. Ил лугIи кахIейсути адамти мискинтази халбирути саби. Тамашала аги саби ургабси алапала лугIи кабилзахъухIели. Кайсули саби бегIла халасира ва бегIла биштIасира. Амма, бегIла халаси кайсути адамтала лугIи хIисаббирули ахIен. ХIякимли ва илала заместительтани кайсули биалли 100000, организациялизиб хIянчизарли кайсуси ургабси алапала лугIи 12-15 азир чебиахъули саби баянтазиб. Авал адамли — халаси, даршал адамли — биштIаси. Тамашала ахIенну, гьатIи? Дила пикрили, баянтас хIяжатлири умцес бегIлара камси алапа. ИлхIели чебаэс вири гьарли-марси Россиялизибси экономикала аги ва кабиз.
ГIергъиси замана адамти хIян­чур­ба­чи­бад мяхIрумбирути анцIбукьу­ни им­цIа­дикIули сари. «Оптимизация» бикIуси жагаси дев дакIубиубли саби хIякимтала словарьлизиб. Амма илди хIянчи агарти адамти чина биркурал илдас бекIлил хIяжатдеш агара. Чули кайсуси алапа илдани камбирули ахIен. ЦацахIели имцIара бирули саби. Хаслира депутатунани чучила хъумуртули ахIен. ХIянчила мерани камдирнилис декIар-декIарти сабабти дурули сари. Хаслира «санкцияби» гьандуршули сари. Набзи ца экономистли бурибсири, санкцияби (нушала мезли къадагъа эс вирар) гьалавяхI вашес имканти сари или. Дурала пачалихъунала бяст агарси биалли, нушала пачалихълизир дурайути продуктуни, ваяхI, бучибси сабухъ бурхахъес имканти лер или. Дила пикрили, аги циила барсли саби Россиялизиб.
Нушала улкала политика ва экономика жа­ми­гIят­ла аги гIяхIбулхъахъес бяхIчиаибси саби или бурули саби. Илкьяйда биэс бирару, мискинтала лугIи им­цIабиралли? ЦацабехIти экономистунани ва по­ли­­тикунани кабизурси агилизиб балкIси политика гIяйиб­лабирули саби. ИшбархIи лерилра налогуни Москв­ализи (центрлизи) ардихути сари ва иларад, чула пикри хIясибли, улкализир дуртIути сари. Ре­гион­тас имцIали имканти ва ихтиюрти далтес хIяжат­ли сари бикIути бахъал саби.
Нушала, Лавашала районнизибси жамигIятла агиличила багьес районна администрацияла бекIла заместитель ГIяйшат ГIяхIмадовна МяхIяммадовачи ну дугьаизурсири. Илини нуни дедибти суалтас жавабти гиб.
– ГIяйшат ГIяхIмадовна, 2019 дус ахирличи биркули саби. Сегъуна сабри ил дус жамигIятла хIекьлизир рузуси хIянчизар сарливан?
– Нушаб 2019 ибил дус вайси сабри эс хIедирехIе. Нушачи хъарти лерилра хIянчи дарес имканбикIули саби. Адамтас хIяжатти лерилра социальный харжани заманаличир адамтачи диахъулира. ИшбархIилис нушачир чеблуми агара.
– ИшбархIилис бегIлара челукьуси масъалали кавлули саби адамти хIянчила мераначил гIеббурцни. Ил шайчиб сегъуна аги сабив районнизиб?
– Марлира, бегIлара челукьуси масъала саби адамтас бузерила мерани алкIахъни. ХIянчи агарти адамти хIисаббируси центрла баянти хIясибли, 2019 ибил дусла ноябрьла цалис, нушала районнизиб 1201 адам хIянчила мер агарли саби. Илди хIисаблизи касибти саби. Илдас пособие кабизахъурси саби. Нушани халаси хIянчи бирулра адамтас сегъуна-биалра хIянчи баргес. Амма районнизиб пачалихъла хIянчиличил лебилра гIеббуцес имкан агара.
– ГIергъиси замана, нушала республикала Правительстволи ва Россияла Правительстволи чулахъуни хIянчиличил гIеббуцес хIяжатли саби бикIули саби. Ил шайчир хIукмуртира дураили сари. Лавашала районнизиб чулахъуни хIянчиличил гIеббуцес багьандан дирути хIянчиличила бурили дигахъира.
– Районна администрацияли адамти хIянчиличил гIеббурцуси центрличил барх чулахъуни хIянчиличил гIеббурцнилис хасбарибси план барили саби. Леб акIахъубли администрациялизиб хасси комиссияра. Лерилра пачалихъла организациябачи хъарбарибси саби гьар баз азадти хIянчила мераначила баянти администрациялизи лугахъес. Нушала районнизиб ишбархIилис 5713 чулахъ хIербирули саби. Илдазибад 829 чулахъ бузес бирути саби. 2019 ибил дусла октябрьла цалис, адамти хIянчиличил гIеббурцуси центрлизи 27 чулахъ гIярзаличил дугьабизур. Илдазибад 24 адам хIянчиличил гIеббуцес имканбакIиб.
Дагъистан Республикала Закон хIясиб­ли, 100 адамличиб имцIякь бузути организациябазиб 4 процент бузерила мерани чулахъунас декIардирахъес чебаахъибси саби. 34 бузерила мер лерти, амма даршличи адхIейкибти организациябазир 3 процент хIянчила мерани чулахъунас. Мисаллис, Лавашала администрациялизир 2 мер чулахълис чедаахъили сари. Бузули саби 3 адам. Лавашала районна больницабазир 39 мер чедаахъили сари, бузули саби 45 адам. Чулахъуни хIянчиличил гIеббурцни нушала районнизиб вайтIа ахIен. Амма дарес хIяжатти дахъал хIянчи лер.
– Чулахъуначила гъай даимдирули, социальный баркьудилизиб кумекбирнила хIянчи секьяйда детурхули?
– Нушала районнизиб адамти социальный бяхIчибизлизиб гIеббурцнила управлениели кумекбируси саби ил хIяжатти адамтас. 4028 адамлис гьар баз арц дедлугули сари ва хасти кункдешуни (льготы по коммунальным услугам) алкIахъули сари.
Районна 20 шилизиб 85 социальный хIянчизар бузули саби. Илдани 756 адамлис хъулиб кумекбирули саби. Илдала хIянчилис баркала бикIули саби. Адамти социальный бяхIчибизлизиб гIеббурцнила центрла хIянчизарти саби илди. Ил учреждениели больницабазиб ва цархIилти хIяжатти мераначиб чулахъунас ва гьести гIямрула адамтас кумекбируси саби. Дусла ахирлис илдигъунти адамтала лугIи 2000-личибад булхъули саби.
– Жагьси хъалибарглис бируси кумекличилара бурили дигахъира ГIяйшат ГIяхIмадовна. Илдас гьанала замана дебали къиянни саби. Лер хъалибаргуни бахъал дурхIни лебтира. Илдасра хIушани кумекбируси саби…
– Ишдус бехIбихьила хъалибарглизив акIубси цаибси виштIасилис, нушала республикализиб кабизахъурси, адамлис хIериэс хIяжатдиркути арцла кьадарличил цугси, пособие бедлугуси саби ил дус байхъала виайчи. 700 хъалибаргли кайсули саби ил пособие. 7674 адамли дурхIнас гьар баз пособие кайсули саби. 1856 бахъал дурхIни лебти хъалибаргунани гьар баз пособиеби кайсули сари. Лер акIахъубли илдас социальный кункдешунира. Администрацияли лерилра бахъал дурхIни лерти хъалибаргуни хIисаблизи дуцили сари. ХIяжатси кумекбарес къайгъи дакIубирули саби. Сепайда, цацахIели имканти диули ахIен. ХIябал дурхIяличиб бахъал лебти хъалибаргунас хъулри дарахъес багьандан ванза декIарбарес къайгъибирулра.
– Баркала ГIяйшат ГIяхIмадовна набчил барибси ихтилатлис.
Пачалихъла цIакь гIярмиялизиб яра хIякимтазиб ахIен. ЦIакь адамтазиб саби. Улкализиб хIербирутала яшав ункъли биалли, илала давлара цIакьра гIяхIил дирар. Иличила ишбархIила хужаимтани хъумуртули саби. Леб бахъал жавабла къуллукъуначиб кабиибти адамти асилси хIянчи бирути, халкьличила пикрибикIути. Илдигъунти камли ахIен. Сепайда, илдала «гъай» ишбархIи гIяшли саби. ХIякимтала гъайлизир налогуни дурчниличила ахIенси селра бакьес вирули ахIен. Марлира, налогуни дурчни пачалихълизиб хIяжатси хIянчи саби. Илди дедлугесра хIяжатти сари, сенкIун илдазибад дигахъуси саби экономикала ва жамигIятла кьадри. Амма, сегъуналра кумек хIебирули узуси адамличи налогуни чедихьалли, ил узес вируси ахIен. Гьаланачи кункдешуни алкIахъес хIяжатли сари. Нушала адамти экономикала шуртIрачи, хIяжатти далилтачи бурсибиубти ахIен. Ил шайчиб багьуди тIинтIбиралри хIукуматли халаси кумек сабри гIядатла адамтас. ИшбархIи бекIлибиубси «кагъар» бетаурли саби. ХIякимтала къайгъи саби чедетаахъибти «отчетуни» дурхьес чеди. ГIямру кагъарлизир ахIенгу аркьути яра дуркIути. КIинайс гьатIира вайтIа дикес асубирусигу. ЖамигIятличи хъарихъили бузес хIяжатли саби ХIукумат. Илгъуна саби дила пикри.