Шалати гьанбикуницун калахъун

Ишди бурхIназиб МяхIячкъа­ла­лизиб, ДР-ла Поэзияла Театрлизиб машгьурси дарган, Советский Союзла ва Россияла композитор, пианист, Россияла ва республикала гIяхIцад премиябала лауреат, РФ-ла ва ДР-ла искусствобала хIурматла хIянчизар МяхIяммад Кьа­су­мович Кьасумов 79 дус вир­нилис хасбарибси балбуц бе­терхур. Балбуц дура­беркIнилис сиптакарли ветаур илала гъамси юлдаш, гамурби, ва дявиласи техника дирнила шайчивси Рос­сия­лизив машгьурси гIялим, ака­де­мик, Келдышла, Циал­ковс­кийла, Барминна уличилти мургьила медальтала лауреат Шамил Гимбатович ГIялиев, сунелара гIилмула шайчирти сар­хибдешуни дурес ба­гьан­дан декIарли гъайвикIес гIягI­ниси. ГьанбиркахъехIе, Мя­хIям­мад Кьасумович ишдусла мартла 26-личив ахиратла хъули арякьунсири.

М.Кьасумов Сергокъалала районна ХIурхъила шилизив, музыка дигуси хъалибарглизив акIубси сай. Ленинградла консерваторияла студентли вирухIелил МяхIяммад Кьасумов Ленинградла дявила-медицинала академиялизив худрукли узусири, 1973 ибил дуслизив биалли, МяхIячкъалализи чарухъунхIели, илабси Музыкала училищела теоретический отделениела заведующий варибсири. 1983 ибил дуслизиб М.Кьасумовли ДР-ла композитортала Союзлис бекI­дешдирутири. МяхIяммад Кьасумов музыкала дахъал­ произведениебала автор сайри: «Струнный квартетла», «Скрип­­каличилси концертла», фор­тепианоличир дирхъути пье­сабала, хорличилти ва оркестрличилти произведениебала. 1979 ибил дуслизив ил «Оркестрличилси скрипкала концертлис» ХI.ЦIадасала ули­чилси премияличи лай­икьи­­кибсири. Илкьяйдали М.Кьасумов ДР-ла пачалихъла пре­мияличилра шабагъатлаварибсири, 2006-ибил дуслизиб биалли илини Петр Великийла мургьила медаль касибсири, «Белые ночи Петербурга» бикIуси оркестрлис вецIал бу­тIа­личилси сюита (музыкала произведение) белкIнилис, сабира ГI.ГIялиевла бекIдешлиуб Санкт-Петербургла филармонияла симфонияла оркестрли бяхъибси.
Бурес чебиркур, МяхIям­мад Кьасумов машгьурси ком­позитор Готфрид ХIя­са­новла бегI­лара пагьмучебти бучIан­тазивад ца сайри. Музыкала училищелизив учIуси за­мана илала пагьмурти хIя­­сиб­да­рили, Г.ХIя­са­новли М.Кьа­­сумов Ленинградла кон­с­ер­­ваториялизи учIа­хъес вар­хьибсири.
М.Кьасумовли санигIят­ла­­шалси музыкализив узути бу­зе­рила дусмазир оркестр­личил дарх дирхъути 20-личир­ра им­цIа­ли сочинениеби дел­кIун­ти­ри. Дебали кьиматчебси илала хIянчилизи халбарес вирар «Даргала халкьла 100 далай» бикIуси сборник, сунезирра ав­торли дучибти фольклорла д­алуйти нотабачи кадихьили дел­кIунти. МяхIяммад Кьасумовли дебали халаси пикри бяхI­чииусири жагьилти музыкантуни хIядурбирнила бузериличи. Дахъал дусмазив ил МяхIячкъалала музыкала училищелизив педагогли узули калунсири. Илкьяйдали илала бекI­дешлиуб Сергокъалализибра му­зыкала школа абхьибсири.
ХIера, МяхIяммад Кьасумов акIубси ноябрьла 14-эсил бархIира сунечил барх бузули калунти бархкьябани, гъамти гьалмагъунани, ил валути, иличил бархбас бузули калунтани чула юлдашличила ванати пикруми дуриб, гIямрулизир кадикибти анцIбукьуни гьандикахъиб.
Балбуц бехIбирхьули, «Поэ­зияла Театрла» заллизир МяхIяммад Кьасумовли дел­кIунти музыкала произве­де­ниеби зайдухъун, сарира му­зы­кала инструментунала пача­лихъла оркестрли дяхъибти: «Ду­буртачир савли», «Гъубзнала делхъ», «Рурсбала делхъ», «Мекъла лезгинка», «Кубачи». Гъай агарли, МяхIяммад Кьасумовла музыка, урцуси лачинван, кункти, зайдикIути, та­машала дунъялизи виа­хъу­ти, уркIи чебиргъахъути, рухI­ла­шал адам чевяхIвирути сари. Къугъ­нас ахIенгу илди музыкали халкьла уркIбазиб лайикьси мер баргибсира. Илис бикьридеш дирули сари МяхIяммад Кьа­сумович гьаниркахъули, цалабикибтани дурибти че­ряхI­ти пикруманира, ванати дугь­банира.

Шамил Гимбатович ГIялиев,
академик, ракетабала ярагъ ва космосла технологияби диран, гIялим:
— Нуша тянишдиубси замана ну гамурби дируси (кораблестроительный) университетлизив учIулри, МяхIяммад биалли – консерваториялизив. Лебтасалра гьанбиркусири, МяхIяммадра гамурби дируси университетлизив учIуси сай или, нушала общежитиеби цаличи ца гъамли мерладиублири, цакамси замана дикибхIели ил консерваториялизив учIули виъни багьурра. Баз байхъала замана арбякьунхIели, илини нушачиб Ленинградлизиб дебали машгьурбиубси ансамбль цалабяхъибсири. Илди машгьурдеш илцадра тIинтIдиубтири, хIятта урхьула шайчирти ярагъла нушала факультетлис гамурби дирнила бяхIчибизличилси музыкала факультет бикIутири. Лебилра делхъли булхъутири. МяхIяммадра дебали гIяхIил улхъусири, ил «Лезгинка» ансамбльлизи кархуси делхъчи Хизри ГIябдулкаримовличил булан абзвикибсири, 1,2 минутли кьяшми дулхъахъули, кьаркьала вяшхIебухъахъи. Гьай­гьайрагу, МяхIяммад чеди­ви­кибсири. Нуша мурталра ца­личил ца гьунидиутири, ил узуси замана ну шилизивад вакIибхIели, иличи хIянчила вашусири ва наб дигуси произведение зайбухъахъес тиладибирусири. Ил гIямрулизивад арякьунхIели, ну Дагъистайзив агарсири, чарухъунхIели кахси ха­барли наб дебали вайбизахъурсири.
Тамашала адам сайри МяхIяммад, разиси, мурталра ахъси гьавличилси, бер­хIи­­лизивад варибсигъуна. Ну вирхулра, музыкантунала 10 бутIализибад 9 бутIа пик­рибарили барибти саби, 1 бутIа хIякьикьатлизибад. Леб­танилра-декIар балули хIе­бургар, музыка – математикала разделли бирули калунсири. Ил сунела дук­лумачил арцурхIели, лебил дунъяла математикуни цагьакIли мутIигIбакIибтири, ва музыка кьяркьси логикаличирад, дедукцияличирад черяхIти диъни аргъахъибсири. ИлхIели музыка мате­ма­тикализирад декIарли хIер­дирес дехIбихьибтири. 50 дусла духIнар нушани нушаб гIяхIдилзутигъунти гьар секIал музыкаличи шурдалтес къайгъибирутири. Мисаллис, гIергъиси замана МяхIяммадли ва нуни Лев Толстойла «ХIяжимурад» бикIуси повесть музыкаличи шурбатес къайгъибарибсири. Ишаб селра бетхIерухIели, нушани Санкт-Петербурглизивадси композитор С. Баневичлизи тиладибарибсири. Ахирра-ахир «ХIяжимурад» бикIуси симфония зайбухъун, амма ил сен сабил Дагъистайзиб хIебакьира.
ИшбархIила гьунибаъни гьалмагъдешла, дигила гьавличиб дурабуркIуси саби, сенахIенну иша цалабикибти адамти 10 бутIализибад 9 бутIа музыкализибад барибти саби, ил багьандан набра музыкантуни-ургав селичивад биалра вехIихьес къиянбулхъули бирар. Буралли, дунъяличиб цалилра балуси ахIен селичивад вехIирхьусил, сенахIенну хIу селичивад вехIихьадлира, ил хатIали уббулхъуси саби. Ахирлизибцун иргъулри, жузла у сегъуна биэс гIягIнилил, сегъунти мурадуни арзес хIяжатлил… ХIела уркIи гьаргли биалли, гьар секIайчибад чеббурхути саби.
МяхIяммад Кьасумович сегъуна пагьмучевси музыкант, композитор, гIяхIси, разиси адам вирусирил лебтанилра балуси саби, илдачила гьанбушни ахIен бекIлибиубси. Ишдигъунти гьунибаъниби гьаликIли детарули сари пагьмучебти адамтани гIелаб батурси творчестволис, бузерилис лайикьси хIурмат-кьимат чедаахънилис. Къугънас ахIенри жявхIелла пасихIкарти бикIути, нушала хIурмат, багьа хIяблизир дилкьути сари или. ХIера, МяхIяммадла музыка дунъяличир калун, илини биалли гьар секIал музыкаличи шурдалтутири. Ил мушулбашнила секциялизи вашусири, илав булан ил далайвикIусири. Ил чедивикес яра удивикес къайгъихIебири, амма сунела музыка багьандан ила вашусигъунари. Ил адам сай-алавти гьар секIал зайдикIахъес, разидирес, ванадирес акIубсигъунари. Музыкали гьариллис сай гьарли-марси адам ветаахъес кумекбирули сари, илди аргъибсилис сунела кьяшмала удибси чIумаси ванза хъарихъли бетарар, бекIличил биалли, ил черяхIти сархибдешуначи виур. Ну талихIчевлира, хIушачил варх дила юлдаш гьаникахъес вакI­ни­личи. Лебтасалра талихI биаб!
Рабазан АбутIалибович
Фаталиев,
ДР-ла композитортала Союзла председатель:
— АхIерти гьалмагъуни, иш­­б­архIи нушани республика­ла музыкала искусстволизир че­баъла къел гIелар датурси хIурматла МяхIяммад Кьасу­мович гьаниркахъулра. Ну иличил студентли вирухIели тянишвиубсири, ил дила преподаватель сайри. Илди дусмазир нунира цаибти гунзри кайцIес вехIихьибсири, ва уркIила ванадешличил гьанбиркахъули вирус илини ну секьяйдали гIе­ву­циб­сирил. Илини адам дебали ур­кIичеввирусири, гьав ахъбурцусири, се барес гIягIнилил гIеб­бурусири. Цар­хIиллис или­­ни гIяхIдешцун бул­гусири, иш­­бар­хIилис камли къаршибиркуси къиликъ саби ил. Наб гьан­хIебиркур цалра балбуц, сунезирра М.Кьасумовичли жагьилтас сархибдешуни хIе­дал­­гунси, гIякьлуми гIер­хIе­ду­рибси, гьаман ил ну­шази мах­викIули вири. ГIурхIелира нуша консерваториялизирад чардухъи, иличил дарх ду­зес дехIдихьибхIели, нуша иличил гьатIира гьалмагъдикира. Бархьли бурис, ил адам деба­ли гIяхIси, шаласи, разиси, мур­талра ахъси гьавличилси вири. МяхIяммад Кьасумович нуни гьачамалра пашманни кайили чеваибси ахIенри, цархIилтира уркIиагарбиахъес хIебалти. Сунес сецад къиянни биаллира, уркIиагархIейри. Илисра гIямрулизир къияндешуни дяхIяэс чебуркъубсири, илала дурхIядеш къиянтири. МяхIяммад Кьасумовичличил варх учIули калунси Камил-паша ГIялискеровли гьанбиркахъули вири, саби Каспийсклизибси музыкала интернатлизиб бучIули калунти дусмачила…
Музыка – дяхIимцIа­ла­гъун­ти сари, сунезирра хIял-тIа­бигIят гьаргдирути. Илала музыка лерилра жанрабазир дебали кункти, зайдикIути сари. Дила пикрили, илис бегIлара дигуси жанр сабри миниатюра (драмала, музыкала биштIаси произведение). МяхIяммад Кьасумовичла ил жанрла музыка халаси устадешличил, чедетаибдешличил декIардулхъутири, ил багьандан сари дебали зайдикIутили, дикьес кунктили ва дигестили детауртира. Илала музыка нушала уркI­базир даимлис кавлан…
Ил бархIи цалабикибти гьалмагъунала шайзирад Мя­хIям­мад Кьасумовичличила да­хъал ванати дугьби зайдухъун. Лебтанилра ил гьа­рил­ли­­чи цаван шалали ухуси, ва­набикIуси берхIиличил цугурцулри. Лябкьуси дуслизиб цалабикибтани композиторла юбилей дураберкIес ибси пикри буриб.
Марлира, МяхIяммад Кьасумовли халкьла уркIбазир сунечила гIяхIти, шалатицун пикруми калахъун, гIячихъти музыкала произведениеби гIелар да­тур. Сегъуна-дигара адамлис вегI­личила гIяхIти гьан­бикуни ка­лахъес бажардивик­ни­ли­чибра иш дунъяличиб лайикьси ва чебяхIси кьимат биэс хIе­би­рар или гьанбиркули саби…