ГIяхIси педагог ва пасихIкар лукIан

ВегIла узила яра узикьарла гъамси юлдаш рузини сунела узиван чейуси сай. Узичирти рузила дигили иличил гъамти, бархли бузути яра бучIути тяп атхIебла берхIили диркьала капарайван шалабирути саби.

ГIялам се бикIалра, дила узби ва узбикьурти наб савли булхъул берхIиван нурли варакьбарили, дуцIрумлизиб дубураван къугъали чеби­ули рирус. Илцад илди дигухIели, илдала узбиван гъамти юлдашунира илди чебаибхIеливан хIулруркIули рирус. Тяп илгъуна разидешла пай пешкешбируси адам лев набчил вархли редакциялизив узули. Ил – ХIяжимурад Ражабов Дибгашила шили­зивадси виалра, дила ха­лалгъуна узикьар СягIид Кьур­бановли, тяп сунела ду­лекI­ла узиван, чейуси виъни балас. Илди кIел педагогла гьалмагъдеш, саби гIулухъаби бирухIели, Сергокъалала педучилищелизиб бучIухIелил дехIдихьибти сари. Гьачамалра цаличи ца гьимхIебукIили, цала цали халаси хIурматбирули ва цагъуна санигIят бузахъули калунхIели бургар яхI-ламусла ва хIялалдешла гIибратлира бетаурти.
СягIид узикьар чеиб­хIе­ливан гьарил бузерила бар­хIи наб шадлихъли­чи шур­булхъахъули сай ил гIяхI­гъаб­залира. Савли хIян­чи­ла ракIили илизи салам бедиб­хIели, наб гьар мурталра дила халалгъуна узикьарла дурсри ва гIякьлуми гьандиркули дирар. ЦацахIели ХIяжимурад масхурта угьу­хIели ва пасихIти гъай дурухIели дила гьалав СягIид сайгу или гьанбиркулира бирар. ДахъхIила гьалмагъдешли илди цагъунти къиликъуначил бегIбарили биэсра асубираргу.
ХIяжимурад Ражабов Дахадаевла районнизив бегIлара гIяхIсигъуна урус мезла ва литературала учитель сайливан бахъли валуси сай. Ил дахъал дусмазив сай акIубси Дибгашила шилизив школала директорлира калунси сай. Районна багьудила бетуцлизиб чинаб сегъуна балбуц дураберкIалрира илдигъунти халаси хIурмат сархибти ва бугаси гъайла устни гьалабси къяйлизиб бирути саби. Жагьил учительтасра ХI.Ражабовгъунти мисалли бетарути саби. ГIур чинарадли касеса бара бузес бехIбирхьути педагогунани челябкьлализир пайдаладарести гIякьлула ва бузерила дурсри. Илкьяйдали ХIяжимурад учительталара учитель сай викIаллира хатIа бетхIерар.
Сегъуна санигIят бузахъули виаллира адамли сунела гIямрула бурхIни ардашуцад гIяхIтигъунти анцIбукьуни учикадирхьули сай ва цацахIели илди белкIла жураличил адамтачи диахъули сари. Журналистла пагьму лебсиникIун илдигъунти гьанбикуни, бикIуливан, мургьила хатIличил делкIесра бажардииркули сай. Тяп илгъуна пагьмучевсили увухъун нушала ХIяжимурадра. Ил дахъал дусмазив урус мезли «Молодежь Дагестана» газетализи лукIусири. Илгъуна пагьмучевси ца шайчив уару вегIла миллатла газеталичил гьалмагъхIейкили? Гьанна чумал дус ХI.Ражабов «Замана»-лизив корреспондентли узули сай ва вецIани дусмазив узули калунхIеливан макьалаби лукIес, цархIилтала делкIунти гьардирес ва урус мезли делкIунти шурдалтес балули сай. Коллективлизивра ил валикибси ва масхара-ихтилатуначил авид жагабируси хIянчизар сай. Нушала редакцияла жагьилти хIянчизартала коллективлизив ил тяп илдала зиланван валикили вирар, бакIибти гIяхIлачил къугъали ихтилатикIесра ба­ла. Ил редакциялизив агар­ли гIямал хIебирар ибси тяхIярли пикрибикIар лебилра хIянчизартира, ва ил чула халал узиван яра дудешван хIурматличил алавурцу.
Ца бархIи ХIяжимурадли сунела цаибси жуз пешкешбариб наб. «Чакмализир коньяк» бикIусири илис. Жуз някълизи буцибхIели ну тамашариубра илгъуна у сен бедибсира или. Ну пикрирухъунра дила шанти – дугIахъарлантани мекъ-сяхIбатличиб шадлихIели, дабрилизи держ какьурли ду­жули дирар, хIерагу дибгашантани чакмализи калкьули далан илди, дугIахъарлантачиб илди чедибикили саби масхуртазиб. Къалабали баргили жузлагъуна уличилси макьала бучIулрагу, илаб ахъбуцибси тема цархIил сабли уббухъун. Дагъистайзирти коньяк дунъяличир ахъли кьиматладирутири гьалар. ГIергъити дусмазир биалли коньякла мерлар адамла арадешлис зараллати секIал пайдаладирули цацабехIтани ва цархIилти челукьути масъулти ахъдурцули сари жузлизир…
ГIяхIси жуз някълизи бикалли, ил белчIи ахирличи бикайчи иличирадли хIулби черасес хIейрар. ХIера вахъхIила педагогли сунела гIямрула кьячIикIуникад, виштIахIелла ва жагьхIелла гьундурикад, ишхIелла дукьбикад нуша «экскурсияличи» аркулра. Сецад игъбар сабил адамла илкьяйда пасихIдешла духем учIаннис гьалабихьес виралли. Хабардерхурси педагог илцад лукIнила пагьмулира вяхъибси виъни дигеси саби. Ил, бикIуливан, абзурли творчестволашалти пагьмуртала мягIдан уилигу. Документальный хабурти гьанналаур илиниван жагали лукIуси адам республикализив хIейуб викIаллира, хатIа бетхIерар. СенахIенну гIямру ункъли далуси, дурхIначил дахъал дусмазив узули калунси, бахъал адамтала мякьла кайили ихтилатикIес имканти даргибси, пасихIдешла либхIли бицIибси умегI бержибси, адаб-яхIла дурсри ункъли дяркъурси дубурлан цархIил тяхIярли лукIесра хIейрар. ЧеалкIуси наслулис патриот бяркъ лугути, лукIес вехIихьибсилис мисалли детаэсти сари жузлизи кадерхахъурти хабурти.
Ил жузличил тянишбирнила балбуцра дураберкIиб ишди бурхIназиб республикала Миллатла библиотекализиб. Ила цалабикилри ХI.Ражабовла тухумти, шанти, юлдашуни, журналистуни, поэтуни ва писательти. Илди ца гIядатлисван балбуцлизир бутIакьяндеш дарес ахIенри бакIибти, илдани лебтанилра халаси хIурматбируси саби ХIяжимурадла ва илала пагьмула гьалаб икрамбирути саби. Ил бузахъи ДГУ-ла преподаватель Муса БяхIяммадовли.
Балбуцличир чула пикруми дуриб ДГУ-ла преподаватель, профессор Узлипат ХIясановани, тухтур ва писатель ГIяйшат Бибалаевани, дарган мезли дурабулхъуси «Дагъиста хьунул адам» журналла редактор ПатIимат ВяхIидовани, дарган мезла «Лачин» журналла редактор Аминат ГIябдулманаповани, иш белкIла авторли, Сулайбан Варачановли, журналист Марат ХIяжиевли ва бахъал цархIилтани. Илдани жузла авторлис ахъси кьимат бедиб ва гIурлизирра илини дахъал жузи делкIи дигниличила багьахъур. Балбуц дурабуркIнилизиб халаси кумекбариб библиотекала краеведческий отделлизир рузуси Салимат ХIяжиевани.
Балбуцла ахирличиб ХIя­жимурадла хъалибаргли гIяхI­лас давлачебси кьумур хIя­дурбарилри. Иларра ХI.Ра­жа­бовлис къугъати гъай дуриб цалабикибтани.
БелкIла ахирличиб наб бурес дигулра, ХIяжимурад ГIяммаевич, «Чакмализир коньяк» бикIуси жузгъунти бахълис гIяхIдизести гIурра дахъал жузи делкIес багьандан хIед къаркъагъуна арадеш, хIела къугъаси кулпетлис талихI ва хIела дурхIнала дурхIнас даршути ва булти гIямру дулгехIе. ХIед ахIерси «Замана»-ла агьлулира хIу мурталра ахъси гьавличил ва изу-зугIяла агарли вецIани дусмазив разили ва хIулкIули хIянчила вашули дигниличила балахъули саби.