Илкьяйда сабира?

2019 ибил дусла сентябрьла 8-личир Рос­сияла Федерацияла мер-муса­ли­чир муниципалитетунала бурги ва собраниебази депутатуни биркIнила далдуцуни дура­деркIиб.

Нушала республи­кализирра вецIал район­низир ва Бежтинский участок бикIуси мерличир «выборти» детерхур. АрагIебли 82 депутат ва ца шила администрацияла бекI бикIибтири. Избирательный комиссияла баянти хIясибли, выборти далагардешуни агар­ли дурадеркIиб. Амма ил­кьяй­да сабира аги?
ИшбархIила макьалализиб наб выбортачила бурес дигулра. СенкIун гIергъиси замана нушала адамтани, дагъистанланта­ницун ахIен­ну, лебилра улкализиб хIер­би­рутанира «выборти» дура­деркIниличи, илдала баянтачи бирхауди бирхьули ахIен. ХIукуматли илди чус дигугIерли дурадуркIули сари ибти, гъай ахъдурцули сари. Леб адамти чула законни бедибси ихтияр батахъес или майдунтачи дурабулхъути. Ца­ца­дехIти шагьуртазиб бахъал адамти дурабухъун. Цар­хIил­ти, хIукуматла шали буцили, цаибтачи къаршили гъай­би­кIули саби. Марлира, лебилра адамти ца пикриличи бакIес хIебирар. Адамла хIял-тIабигIятла къиликъ саби секIайчила сунела сай-вегIси пикри биъни, сунела дагьрилис лайикьси гIеббурцни. Ил багьандан сари вы­борти дурадуркIути. Илдачив чедивикибсиличи лебилра кьабулли биэс гIягIнити саби. Амма илди, закон хIя­сибли, чилалра ихтиюрти хIедуи, дурадуркIес хIя­жат­ли сари. Гьаннала замана, техника пайдалабарили, тамай дархьти ва гьаргти выборти дурадеркIес имканти лер.
Наб ишаб «выбор» ибси девла мягIна тарихлизиб секьяйда акIубсил ца-чумал гъай дуресра дигулра. Цаибти, минала адамтани, цахI­набикили, чула кьукьяла бекI виркIусири. Илкьяйдали, лебтанилра чус хIяжатти масъулти ирзутири. Чедибдеш сархусири бахъли чула тIамри дедибси адамли. Гьаннала журала выбортала тяхIяр убла Грециялизиб ва Римла пачалихълизиб акIахъубсири. Илди пачалихъуназибти азадти адамти собра­ниебачи цахIнабикили челукьути масъулти ирзутири. Сен азадти ибхIели, сенкIун лугърала ва дурашантала «гъай» лебси ахIенри. Гьаб-убла Грециялизир гьаргти ва дигIянати журала выборти дурадуркIутири. ЦIуба ва цIудара бюллетеньти сарри. ЦIуба — кьабуллира ибсири ва цIудара — къаршили ибсири. Илди халаси тIалхIянализи кадирхьутири ва кIинайс дуйгIутири. Афинала пачалихълизиб цагьатIи журала выборти лертири, чусра «суд черепков» бикIути. Пачалихълизиб хIербирути адамтани бекIлибиубси майдайчи кадихьибти тIалхIянализи чула пикри хIясибли Афиналис диргалаулхъусила у белкIунси черепок (гIянжилизибад барибси уркьули яра кIапIи) лайбикIусири. Илди хIер­да­рили, дахъалгъунтазивси адам шагьарлизивад ду­гI­кайусири.
Убла Римлизир выборти дехIдихьайчи, жявлил хIя­дурдеш бирусири. Чинав-виалра, сай викIахъес ди­гуси адамли, сунела пикриличила хIукуматлизи балахъусири. Ил манзилличибад бехIбирхьусири илала­ выбортачи хIядурдеш, бяст. Илини цIуба палтар (тога) чегьурли, базарличи яра майдунтачи дуравхъи, сай гIевуцахъес халкь жибирули, гъайикIусири. ЦIуба рангли сунела пикруми умули сарни балахъусири. Выборти дурадуркIуси бархIи халкьлизи диштIати уркьли дед­лугутири. Илдани иличи чус дигусила у лукIусири ва тIалхIянализи лайбикIусири. ХIера, илкьяйда дехI­дихьиб­тири выборти дунъяличир. Дунъяла декIар-де­кIарти улкназир илди чула тяхIярли дурадуркIутири. Россияличила гъайикIалли, илдигъунти выборти Новгородла «Вече» ибси собраниеличил дархдасахъес вирар. Илар адамтани чула мягIничерти масъулти ирзутири ва чус хIякимти бир­кIутири. Новгородла талхъан вируси ахIенри. ХIяжатхIели, «вечели» ил цархIил мерличивад тIалабвирусири.
Нушала республикализирра чула выборти лертири. Наб бурес дигулра нушала МикIхIила шилизив секьяйда виркIусирил юзбаши яра цархIил къуллукъличи адам. Собраниебала юртлизиб, цаца­хIели мижитлизиб адамтани халати гажинти (гIеркъати) кадирхьутири. Илдала лугIи выбортазиб бутIакьяндеш дирутачил цугсири. Чум адам биалра, илдицад гажинтира. Халкьли диштIати къаркъуби кайсутири ва чус дигусила у лебси тIалхIянализи къаркъа баткайусири. Илди кIинайс дуйгIутири ва чедибдеш сархибсиличила балахъусири. Дила пикрили, илдигъунти выборти демократияличи дебали мешутири. Бурасли, даргантачиб демократия Россияла цархIилти мераначибван ахIи, жявлил лебсири. Азадти жамигIятунани (вольные общества) лерилра масъулти бикIибти вакилтала собраниебачир ирзутири. Дебали мягIничебси — лебилра халкь цахIнабикили.
Выбортала журабира лерти сари. Мажоритарная — адамтани дедибти тIамрала халаси лугIи касибси. Ца тIама имцIякь сархаллира чедивиркуси сай. Нушала республикализир дурадеркIибти гьаннала выборти илди журала сарри. Пропор­циональная — партиябала сияхIуни гьаладирхьути сари выборта­чи. Сархибти тIамри хIясибли, мерани (мандатуни) дур­тIу­ти сари. Смешанная — чедирти кIелра жура дарх пай­даладирухIели. Нушала Пачалихъла Думализи ил журала выборти сари дурадуркIути. ГIергъиси жура — гибридная. Выбортачиб биркIути пропорциональная жура хIясибли гьала­бирхьути саби. БиркIути саби мажо­ритарная жура хIясибли.
Адамтас декIардеш агара сегъуна журали биркIутил депута­туни, шимала, шагьуртала, районтала ва арагIеб пачалихъла бурги. Илдас дигуси гъайлис марси, жамигIятличи пикриви­кIуси, адамтала тIалабуни далтахъуси, низам-кьяйда далуси ва пайдаладируси адам. ИшбархIи илдигъунти камли саби хIуку­матлизиб. Выборти дурадуркIуси манзил илдани сегъунти-дигара балгни дирули сари. Саби чедибикили гIергъи, чеасибтачила ва саби бикIибтачила бекIлил хъумуртули саби. Леб илдала ургаб гъайлис ва чула кабизлис марти адамтира. Амма, илди дебали камли саби. Арц ва чула някъбазиб пачалихъла сурсатуни лертани, илди чула арилизир пайдаладирули сари чедибиркес. Дирар анцIбукьуни хIянчилаб начальникли чис къулбасбарес гIягIнилил хъарбаркь лугутира. ДекIарси пикрила вегI хIянчил­ичивад дурауршури или урухвирули сай. Нушани хъу­мартес асухIебирар — нушала тIамализибад нушала челябкьла сегъуна бирарал дигахъуси саби. Бахъал выбортачи дурабул­хъули хIебирар. Илди нушала выборлизибад асар хIебирар бикIу­ли саби. Дирхаирая юлдашуни, хIушала выборлизибад халаси пайда лебси саби. Выбортала баянтазибад, чули илди дарсдаралра, хIукуматла пикруми алкIахъа. Марлира, се-биалра барсбиэс нушала улкализиб.