Тамашала манзил

ГIяжаибси замана хIердирулра нуша. ЦабехI зигарбикIули саби хIукуматличи, цархIилти алавчарти адамтачи. Лебтанилра балтIули саби замана. Рахли-мага лев виэс сунела гIямруличи разиси ва сунес дигуси бирули хIерируси. Нушала улкала тарих азирти дусмала лебси саби. Гьачамалра кьабулси адам левсирив сай хIерируси манзилличи?

Гьаларван нуни дила гьалмагъуначил адам секьяйда хIериэс гIягIнисил гъай ахъдуцира. Социализмала манзил лебсири нушала улкализиб. Иличила нушала жагьилтани чула бегIтазибад балуси саби. ВяхI, хIябилра хъярхъли аркьули сари гIямру. Нуша-ургаб СССР-ла улка чехIебаибси наслу халабаили саби. ХIера, ит манзил адамтачила партия пикрибикIусири. Халкьлис гIямру севан деркIес хIяжатлил чебаахъибсири. Партияла гьунчирад ита-иша дикес бекIлил асубируси ахIенри. Ил барибси пачалихъла душмайзи халирусири. ЦархIилван буралли, халаси цензура лебсири. Амма, адамлис узес хIянчи, хIериэс хъали лертири, сарира хIукуматла кумекличил дирути. Тукейзир палтар-кьяш, берк-берж дебали дургIели лертири. Марлира, илди секIа халаси барсдеш ва декIардеш лебси ахIенри. Аммаки ваяхI ГОСТ-личи далдикибтири ва къалп ибси СССР-лизиб бекIлил хIебурги. Гьанна аги дебали барсбиубли саби. Тукейзиб вегIлис дигуси секIал леб. ХIела арц диалли, дунъяличиб барибси секIал хIед асес вирулри. Амма, илди секIа даража вайси биэсра яра бекIлил арадешлис урехила биэсра асубирар. Капитализмализиб бекIлибиубси мурад сунес, предпринимательлис, халаси хайри касни саби. Иш манзил адам сунечила сай пикривикIес хIяжатли саби. ГIяхIси сабира илгъуна аги? Гьарилла сунела жаваб лебси саби. Халати, гьести гIямрула адамти (бахъалгъунти) социализма гIяхIсири бикIули саби. Дила пикри бурасли, лерри ит манзиллизир гIяхIти секIал, лер гьанна гIяхIтира.
Пикриухъалли, гьанна адамтала гIямрула даража къулайли саби. Лер машинаби, телевизорти, палтар-кьяш. ЦацабехIти хъулиб бузули саби. Илдас «фрилансерти» бикIули саби. Тамашала дев ахIену, гьатIи? ХIуша набчил кьабулхIедикес асубирар. Гушти, хIербиэс мер агарти, бузес хIянчи агарти бахъал саби эс дирудая. Бархьли саби ва хIушачил ну кьабулиркус. Леб илдигъунтира. ХIера, гьалабван нуни барибси ихтилатлизив ца адам, хIянчи агара ибси дила гъайличил кьабулхIейкиб. «ХIянчи мурталра лебси саби» ибсири илини набзи. Гьарахъти мераначила ну гъайхIейкIус. ХIера, нушала районнизир (Лавашала районничила сари гъай) бахъалгъунти адамтани чула яшавбарес гIямал бургули саби. ЦадехI шимазир капуста, картошка дашахъули сари, цархIилти шимазибти адамти халати машинабачир, дехани дихули, бузули саби. Леб мицIираг адилкьутира. Нушала шилизиб, гIеларти чумал дус къаркъуби адилтIули хIербирули саби. Нуни бурес дигуси — хIянчи дигусили ил баргес вирар. Нуни чедаира шими, авлахъуни кьарли дакIибти, адамти держли бужули кабикибти. ХIера, илди мераначи лябкьули саби Китайла адамти, ва дарили теплицаби, бузули халаси сабухъ ва хайри кайсули саби. Илди сен бирутив бузес, сен хIебирути Россила адамти? Нуни илис жаваб гес хIейрус. Ил шайчиб бузути специалистунани гес биэсра асубирар. ИшбархIи сегъуна-дигара санигIятла специалистуни лебли саби. ЦацахIели пикри алкIан их хIянчизарли се бирусира или.
Интернетлизибад, телевидениелизибад дахъал рекламаби чедаэс вирар адам гьалавяхI вашахъес кумекбирехIе ибти. ЦацабехIти хIуша чучи дугьадизурси манзил давлачердирура илира бикIули саби. Иш манзил нушаб багьес гIягIнили саби ца секIал: рынокла экономикала манзил лерилра шикьатIала дяхIчиаибти сари хайри касес. Ил секIал аргъадалли, хIердиэс гьамадли бирар ва хIуша диргIядиргесра къиянбулхъан. ХIянчиличила гъай даимдирули бурес дигулра, адамти декIар-декIарти лебти саби. Ца жигарчевси увулхъан, ца азгъин.
Нуни гьаннала хIукумат гIяйибла ахIен эс хIейрус. Бузути адамтас илини бекIлил кумекбирули ахIен. ХIякимтала (лебилра цагъунти саби викIули ахIенра) чус бекIахъ цалабяхъес пикри саби. Россиялизир лерти сари гIяхIти программаби биштIаси бизнеслизи ихъуси адамлис кумекбарес акIахъубти. Амма, нушала мераначибти хужаимтани илдачила балули ахIен яра хIебалусила дирули сари. ХIу тIалабвикIули виадли, чус рушбат бихая бикIули саби. ГIядатла адамтанира пачалихъли пикридарибти халкь гIеббурцути хIукмуртачила балули ахIен.
Гъай дахъал дурес вирар. Адамти лебцадхIи жалти камдирути ахIен. БикIули бирар «Багьудили вегIвиубси ярагълавиубси сай» или. ХIебиалли, гIямрула шалубачила багьуди кайсес къайгъи дакIубиреная. Ил барес гьаннала замана дахъал имканти лер. БекIлибиубси — Интернет.
Интернетличила, илала пайдаличила ва заралличила дила гIергъити макьалабазиб лукIас.