«Дигайла гимала макьамти садирхъулра»

Нуни дила гIям­ру­лизир гIяхIцад жу­зи делчIунра ва гьан­нара дучIулра. Ца иткъи за­мана беркIес дучIути ахIен. Гьарил жузлизибси ди­гIян­деш, гIямрула хIекьдеш, бел­кIунсила пагьмула буга­деш, наб илини сегъуна пасихI­деш­ла дарс кабихьес ахъри ле­бал, гьанналауб цархIилли хIе­бурибси сегъуна пикри лебал умцIули рирус.

ГIергъиси замана жузала кьадрира илцад-декIар ахъ­ли ахIен. Леб цацабехIти лу­кIан­ти нуша писательтира, поэтунира, нуша чедаабая или дакIубулхъанти. Чис гьаладирхьули илдани чула сяйти белкIани, чи виргIявиргес хьулбиубли илди? Халкьла фольклор чуйнара чумлира белкIунси саби. Чумлира илди пикруми тикрардарибтири, илкIун даргала, ва лебил литературала рухIла давла саби, иличи къячикес чили ихтияр гибси? Чула детхIеурти назмуртази илра гъудурбарили сай-вегIси жуз бетарахъули саби. Яра жузи дуракайанти леб урхIла белкIани чула детаахъурли, кисализи дигIунти урхIла арцван дебадирутира. Иш дунъяличиб бучIанти каберхурли ахIен, леб литературала умудешличи чекабизуртира. Совет хIукуматла замана илдигъунтас законти кьяркьтири, цензура агарли селра дуракаахъес балтули ахIенри. Гьанна хIенкьула агар­хIели дугIдерхурти къачниван саби чIинкIир лукIантира. Пи­са­тельти бетаэс къайгьнази бикибти, агь, дунъя, хIела па­лакатдеш рикIулра ну.
Гьайгьайра, илдигъунти пик­руми дахъал алкIули сари, ва илдас ахир агара.
Амма иш гьакIлизир дила пикруми нушала пергер поэт, гIялим ШапигI МяхIяммадовла бара гьалабван дурабухъунси «Дигайла гими» бикIуси жуз­ли, дигайлис хасбарибси поэ­зияли тамашала хIяланази гIе­ларушира. Дунъяличи адам вакIнила, илала чебла, адам­дешла, гъабзадешла ва ди­гайла бетуц лебничила бурути гIяхIцад къяяни дучIулра ва кIинайсра, ишбархIи делчIунти жагIялра делчIес иштяхI­лира. Ил саби жуз, сабира жу­зала кьасиличиб дусмала гIер­къа­деш­ли я сунела кьадри-кьимат, ди­гайла рангани, я берхIили, я дус­мани пулукI­хIедирахъути. Ил­гъуна жуз гьарил дарганна жу­зала кьасиличиб биэс гIягI­нисигу, амма сепайда, ил­ди­гъунти жузи дахъ камли сари.
Амма нушала поэтли гIяхI­цад жузи гьанналаурра дуракаиб. Илала дусличиб-дус перо бугабикIули саби. ЦацахIели дила уркIилизиб кьясдеш булан алкIули саби. Ша­пигIли жагьти гIямрула, бегI­лара дигайла хIялани гьалак­са­ахъурси замана хIябилра илала, дигайлис хIебла бул­бул чатIа­ван кахIедурхути, лу­кIуцад мягIналашал дуга­дикIути, ва учIусиличи асар­бирути назмуртани лебил жуз булан дигайла хазналичи шурбалтули сай. Чидил назму касалра, гIебшнила хив­ла бухIналаван сахаватси дигайла мягIнали гарчли бицIили бургулра. Амма ца хIекьдеш, адамла бузерила давла, ил давлалис багьа тIалабхIебарили учIаннис гьала кабихьибси дагьрила, дигайла, гIямрула кьумур жура-журала дигайла цIедешли гарчли бицIили бургулра, касая рухIла тIягIям, уркIи гIяхIти адамти, хIушазибад селра тIалаббирули ахIен, тяп илкьяйда бикIуливан гьанарули саби наб ШапигI МяхIяммадовла уркIи.
Гьарил назмула бухIнабуц, илала пикри гьалабихьес хьул­риублира иш гьакIлизир нура:
«УркIи гьаргти хIед ну­ни
Гьаладихьира дигай,
Вирхули, тяп лусенван
Ахъбурцниличи далай.

Яра
ГерхIедухъи лералли
Шурмала дяргIиб шин­ван,
Чемъурти хIела хIулби
ХIермадирид набчиван.

ХIердарадли гьанарар,
УркIи кIибайли или,
Лайлали усахъуси
ЦархIилра ургар или».
Дигайла хIяланас уму­деш гIягIниси саби. Гьарли-марти ди­гай ил диxьибтала, камсилра таш­мишдеш агар­тили диахъес махикIули сай игит.
Я риганайла малхIямси хIерла, цархIилличил дигайла авара диэс гIягIнили ахIен. Илгъуна хIялалсили риэс гIягI­ни­ли сари гIямрула рархкья, ур­кIилис кьабулси гьалмагъ. Даргантала, дубурлантала ми­нала гIядатунала хасдеш саби ил. Сецад кIел уркIи далгунти диалра, илцадра гьарилра се­кIай­зибад сагъси ва умуси кул­петра акIес гIягIниси саби. КIел дигай дихьибти гIяшикьличи гIяламра хIербикIар, ил­да­зибад гIибратра кайсу, ил саби нушала миллатунала давла или гьанбиркули саби наб.
ШапигI МяхIяммадовла наз­муртазир чедиулра гIям­ру­ла жагадеш сипатбирути наси­хIя­туни я дигайла хIяланазив, я гIямрула хIяб­кьяйтачив гьа­рил инсан хатIахIейкахъес, са­­бурчевсили виахъес, къи­ян­­дикибси мерличи муза­ул­хъа­хъес махикIули сай. Им­цIа­ти­гъун­ти назмурти — гIям­ру­ла дурс­ри сари рикIасра наб­чил чилра жалхIерхъур. Гьай­гьай­ра, нушала поэтра гIяхIцад гIям­ру деркIибси, дургъбала къи­янти дусмазив акIубси ва ил­дала балагьунани чуйнара, виш­­тIахIелил шишимъайзи ви­ка­хъиб­си поэт сай. Иш­бар­хIи ил ба­хъалгъунтас гIям­­рула дурсри ка­дихьес ба­лу­­си, кайзурси уста сай. Чилалра гьалав уруз­хIейэсти ва уруххIейэсти лукIули наз­мур­тира, дура­кайули жузира. Ка­сили чебяхIси даражала ба­гьудира, ветаурли шила хо­зяйствола академияла до­центра, гIилмуртала гIялимра, чис­-дигара гIямрула, гIилмула, поэ­зияла, дигайла дурсри ка­дирхьес виэси, илди лерилра багьудлумачил вегIиубси гъаб­за сай ил.
Илини сунела назмуртазиб ахъбурцуси дургъбала тема­ли­чи­ла гъайикIаллира, ил тема илис дебали тянишси саби сен­кIун дургъбазивад дудеш чар­хIевхъун. ВиштIахIейчивад цIуръавиубси урши нешла ку­мекчи, къакъбяхъ ветаур. Илис­ра гаши-дугIя чедаэс че­буркъуб.

«Дудеш, гъайла аргъасли
ГIямрула ганзухъуни
Ахъасра хIу агарли,
Шила хIябразиб цIелда
ХIу аринси агарли.

Дудеш, гъайла аргъасли
ДецI кабицIур уркIила,
Набчи хьурадиубли
БурхIни кахти дявтала.

ХIу ургъулри, душмай­чил
Неш ВатIан балтахъули,
Ну «умхIулри», виштIали
Нешла нургъби ушкули.

ЯхIли, кьасли вицIилра –
ВерцIаслира цIумхIевхъес.
ХIела ура гьунарра
Даршдусмазир калахъес.

Чуйна чевсаргъахъира
УркIила хIяланани,
Дудеш кавшиб дургъбани
Дарибти дяхъурбани.

УркIи паргъатбируси
ХIейуб ца неш ахIенси,
Кумеклис музарухъес
Гьанна мякьлар агарси».
АлкIуцад гъабзадешла къи­­ликъуни дяркъурли, къиян­де­­­шунани дебшла­варибси адам сай ШапигI.
Бурес дигулра, чидил ва сегъуна тема касалра, ил те­ма берцIа­хъили, гьарилра дев­ла мягIна нушази аргъа­хъи­ли, сюжетуни жагали кар­гьа­хъурли, узес балули сай поэтли. Жагали литературала мез уржахъили, эпитетуни, ме­тафораби дал­дикахъили делкIунти назмурти лер гьар жузлизир. ШапигI Мя­хIяммадовли сунела гIям­ру­лизир, сецад санигIят хIя­сиб­ли хъарбаркьуни дирути ви­алра, ца минутлисалра поэ­зия­ла ламили ламбарибси ур­кIила цIа билшули ахIен. Ил бажардиикили сай 25 жуз дураэс. Баркалла рикIулра илис, илцадра халаси кьас леб­нилис ва лукIнилис.
Илала поэзияла урунж парч­бикIули саби янира, хIебра, ил бамсриагарли лу­кIуси поэт сай. Илала поэзия гIиб­ратлис гьалабирхьулра гьан­нала лу­кIан­тас.
Нуни аргъира камси гьа­лабван Дахадаевла ва Къаякентла район­тала бур­ги, ШапигI МяхIяммадов суне­зив гьанна 35 дусличивра им­­цIали узуси Дагъиста аг­рар­ный университет, Да­гъис­та пи­сательтала Союзла прав­ле­ни­ела председатель, Да­гъиста халкьла поэт, ГIяхI­ма­дов Мя­хIяммад ГIяхI­мадовичличи ду­гьа­биз­нили­чила, Россияла писательтала член, ДР-ла куль­турала урибси хIя­ра­катчи МяхIяммадов ШапигI Мя­хIям­­мадовичлис «Дагъиста Рес­пуб­ликала халкьла поэт» ибси хIурматла у бедахъес.
Гьарли-марли жявлил лай­икьли сай ил уличи ШапигI Мя­хIям­мадов. Лайикьли сай су­нени гIилмулизи, лите­ра­турализи, хаслира ахъси да­ра­жала поэзиялизи кабихьибси пай халбарахIелли. Разили са­би илала поэзияличи гьести гIям­рула адамти ва жагь­илти. Илала хIябал жуз урус мезличилра дурадухъи сари. Илди иштяхI­личил дучIули саби Дагъиста гьарил миллатла халкьли, россиялантани.
ХIурматла шягIир, гIяхI­гъаб­за, даргала багьадур, бер­хъаб хIела поэзия, мабегъаб хIела лесла уди­бад парчбикIуси шарабла урунж эс ди­гулра, дерхъаб хIела гIямру ШапигI МяхIяммадович!