ДурхIнала арадеш бегIтала някъбазиб саби…

Ишди бурхIназиб «Дагъистан РИА»-ла майдайчиб аринжла чей­хъуси изайзивад мяхI­кам­вир­нилис ва иличи къаршидеш дирнилис хас­барибси пресс-конференция бетерхур.

Рес­публикала СМИ-бала журналистунала суалтас жаваб гиб ДР-ла арадеш бихI­нила Ми­нистерствола бекIлириубси эпи­де­миолог (чей­хъути излумала шайчирси тухтур), халати адамтас медицинала кумек гIеб­биа­хъуси отделениела начальник Мус­ли­мат ХIя­сановани ва исламла медицинала шай­чив­си специалист МяхIям­мад ГIябду­ряхI­мановли.
Буралли, гьалаб аринжла изала вакцинаби дарниличил агарбирули бири, ишхIели биалли, бегIтани чула дурхIнас прививкаби хIедирни багьандан чейхъути излуми тIинтIдикIес дехIдирхьули сари ва илдазибад цархIил берцуди баргес вирули ахIен, прививка барни ахIенси. ГIергъиси замана бебкIала анцIбукьунира къаршидиркули сари, ил багьандан чейхъути излумала шайчибси аги нушаб гьанбиркуливан гьамадси даражаличиб ахIен.
Конференция ибхьули, М.ХIясановани Да­гъис­тайзирти аринжла изала тIинтI­бир­ни­ла хIекьлизирти аги-кьяйдаличила аргъа­хъиб. БусягIятла замана Дагъистайзир 154 анцIбукь лер, чулира адамти аринжла изай­чил зягIипбикни кабизахъурти. Тухтурли бу­ру­­ливан, аринж дебали тIинтIбируси, чей­хъу­си изала саби ва иличи къаршиси укол хIебарнили виштIасила яра халасила ара­дешлис, гIямрулис дебали халаси урехи ал­кIа­хъули саби.
Нушани чебиуливан, бахъалгъунти бегIтани чула дурхIнас сегъунтилра прививкаби дирули ахIен, иличи че илди къадагъадирули саби. БегIтани саби бархьтили бетаэс багьандан декIар-декIарти сабабтира дургули саби: «вакцинаби вайси даражала сари», «исламли илди къадагъадирули сари», «виштIасила арадеш чIумабиайчи прививкаби дарес хIейгулра»… Амма иличил барх, бегIтани хъумуртули саби, чула виштIасила гIямру чула гIяйибличил сегъуна урехилизи диркахъулил. Сегъуна урехи алкIахъули прививкаби хIедирнили виштIасила гIямрулис?
БегI гьалаб бурес чебиркур, виштIа­си­личи изала чехъибхIели, ил араварес багьандан бируси сегъуналра укол, дарман лебси ахIен, чIянкIли илала буцIардеш гIяшбирахъути дармунти дедалли ахIенси. БегIтас калунси, арадешлис декIти асурти ахIекIахъес тиладибирули, Аллагьлизи булгес саби. Амма игъбар мурталра бегIтала шайчиб хIебиэсра асубирар, ил багьандан виштIасила гIямруличил хIязти гIяхIти хIедирар. Аринжла изай алкIахъути асуртачила бурули, ДР-ла бекIлириубси эпидемиолог рикIи: «Аринжла изайзирад алкIути декIти асурти сари: пневмония (хургьри демдни), лихIби изни, гайморит (чедибси хъяйхъяйла умха бемдни), бебкIала анцIбукьуни, биштIати сукъурбиубти, гIянцIбиубти анцIбукьунира къаршидиркули сари. БегIтани иргъули ахIен аринжла изай, цархIилти чейхъути излумали кьяйда виштIасила гIямрулис алкIахъуси урехиличила. Ишдусла бехIбихьудлизиб Грузиялизиб, Украинализиб аринжла иза декIти асуртазибад чумал адам бебкIили саби. Чейхъуси изала тIинтIбикIес бехIбихьалли, ил чина-дигара биуси саби. Нушала тарихлизир сецад-дигара мисалти лер, чейхъути излуми тIинтIдирнила ва илдазибад цахIнабли бахъал адамти улхнила.
Гьалар илди эпидемияби тIа­шиули дири, гьанна биалли, халкьли вакцинаби хIедирнили, илди къадагъадирнили чула ва биш­тIатала гIямрулис халаси урехи ал­кIа­хъули саби. Секьяйдали кумекбарес дирехIе нушани илдас, чейхъути излумас къаршити уколти хIедирахъули биалли. Хъумартес асухIебирар, вакцинаби къадагъадирантани чула гIямрулисцун ахIенну, саби-алавтала гIямрура урехилизи диркахъули сари. ИшбархIи Интернетлизир вакцинабачила къяналати, дархьагарти багьахъниби тIинтI­дирули сари, халкьра илдачи бирхарули са­би. Ил бактериябалашалси дергъ саби. Ил­дигъунти багьахъниби тIинтIдирантас цар­хIилти чейхъути излумазибад алхахъес ди­гули саби. ЦархIилван аргъес хIейрар ил­дала баркьудлуми. Нушала вакцинаби гIяхI­си даражала сари, илди Россиялизир са­ри дирути, дурала улкнала кьабулдирули ахIенра. Илди лайикьти шуртIразир, хо­­­лодильниклизир, хасти гIягIниахълумазир ди­хIу­т­и сари».
Исламла медицинала шайчивси тухтур, специалист М.ГIябдуряхIмановлира вакцинаби пайдаладирнила хIекьлизибси динна пикри сегъуна сабил буриб.
«Кьуръа аятлизиб бурули саби, «Эгер хIушани хIебалули диадалли (села-биалра хIекьлизиб), балутази хьарбаая» (мягIна) или. Нушала анцIбукьлизиб секIал балути – тухтурти саби. Исламла гIялимтира тухтуртачи дугьабилзутири, арадешличил дархдасунти суалти ирзухIели. ВегIла изуси секIал леб биалли, ил арабарни Идбагла (с.гI.в.с.) суннатуназибад ца саби. Ил багьандан МяхIяммад Идбаглира (с.гI.в.с.) сунела асхIябти арадешличи пикри бяхI­чи­иахъес, сагъбирахъес жибирутири. Аллагь­ла кьадарличи ургIебси секIал ахIен аравирни, ил сагъвиэс багьандан гьатIира сабабти дургес гIягIнити сари. Прививка — изала сагъбарнилис сабаб саби. Аллагьлира нушала арадешлис сабабти дургахъес жидирулра. Нушаб ЧевяхIсини гибси арадеш мяхIкамбарес багьандан селра хIебирули, Аллагьличи хъарахъили виаркайалли, сегъунти-дигара излуми акIес, чехъес асубирар. Вакцинабани халкьла арадеш мяхIкамбирули сари. Исламлизиб прививкабалара дармунталагъуна даража лебси саби. Нушала арадешлис сабабли детарути секIайзирад сари илдира. Эгер вак­цинабала цахIнабиклизи хIярамти, нажаслизи халдирути секIулти кадурхули диалли, ислам хIясибли, илдигъунти прививкаби дарес асухIебирар, амма чула бекIлибиубси тяхIярлизир кахIели, дарсдиубти дармунти пайдаладирес асубирахъули саби. Вакцинаби исламли къадагъадирули сари бикIути адамти бархьли ахIен, сенахIенну илдани адамла гIямру уцахъули сари. Ца адамла гIямру дерцахъни биалли, исламлизиб инсаниятла гIямру дерцахъниличил цугбурцуси саби. Имамтани, гIялимтани чейхъути излумачи къаршили прививкаби дирахъес къадагъабирули ахIен», — викIи М.ГIябдуряхIманов.
Прививкаби дирес асухIебирути анцI­­бу­­кьуначила буралли, илди дарес асу­хIе­би­рар изала чехIейсни деба­ли хIярхI­биубти (иммунитет дебали гIяш­биуб­ти, иммунодефицит) биштIатас ва демдрила излуми лертас. ЦархIилти анцIбукьуназир прививкаби хIедирес багьандан багьнуби дургни дебали балкIси баркьуди саби. БегIтазиб ихтияр лебси саби вакцинаби чинар дарибтил, илдала цахIнабиклизи се кабурхулил тухтурлизи хьарбаэс. АхIерти бегIти, нешани, хIушала биштIатала арадеш хIушала някъбазиб саби, ил багьандан вакцинаби дирнила шайчир жавабкардеш дакIудирес чебиркур.