Сагали кьяшмачи тIашбалтули

«ЦадехI секIал лер адам акIниличил дарх алкIути — илди сари вегIличи диги. Ва гьарил адамла гIямрула мурадли бетарули саби талихIличи ­ваъни! Селизибад ­цалабиркуси вара талихI? ЧIянкIли кIел секIайзибад, гьалмагъуни,
чIянкIли кIел секIайзибад: уркIила паргъатдеш
ва кьаркьа арадеш» М.Булгаков.

ХIейгеси биалра, адамла ара­деш тамай мяхI­кам­барес бетарули ахIен, някъби-кьяшмазивадра хIятта ил мяхI­румирути анцIбукьуни кадиркули сари гIям­рулизир. Гьайгьай, ил дебали декIси анцI­букьлизи викибсилис кумек­бар­ни тухтуртала ва гъамтала чебла саби.
ХIера илцадра багаласи — някъ яра кьяш агарбиубти адамтас протезуни дирули, илди сагали кьяшмачи тIаш­балт­нила — баркьудилизи ахъили сай нушала дарган урши, жагьси тухтур травматолог-ортопед МяхIяммадов МяхIяммад МяхIяммадрасулович.
МяхIяммадла бегIти Дахадаевла районна Урхьнишала шилизибадти са­би. Илини 2014 ибил дуслизиб Да­­гъис­тан­на пачалихъла медицинала академия таманбариб. КIинайс, трав­матология-ортопедияла кьяли чеб­би­кIили, интернатурализи кер­хур. Ил хъа­раахъурли гIергъи, про­те­зу­нала-ор­топедияла предприятиелизив узес вехIихьиб (ПРОП).
— МяхIяммад МяхIяммадрасулович, хIуни бузахъуси хIянчи дебали багаласира саби тамашаласира. Протезуни дирес ибси пикри секьяйда акIуба ва ил бетерхахъес чили кумекбариба?
— Интернатурализиб белчIуди хъа­­­ра­­ахъурли, ПРОП-лизив узес ве­хIи­­­хьиб­хIели, илав ну къаршиикира, някъби-кьяшми агарти бахъал чула­хъу­начил, са­бира гIядатла гIям­ру­ли­зиб нушаб камли къаршибиркути. Ца­ца­бехI­тала кIел­ра кьяш яра кIелра някъ аги, ца­бехI ил­дигъунтили акIуб­тири, цар­­хIилти – бе­хIем­цIунази бикили, чу­ла­хъ­биуб­тири. Ил­ди-ургаб лебри ха­ла­тира биш­тIатира.
Илдала хIулбазир пашмандеш ва гIямруличи диги чедиули, набзиб илдала гIямру гьамаддиахъес, се-биалра барсбиахъес ва гIяхIдухъахъес ибси пикри акIуб, амма гIядатла тухтурли узули левай, ил пикри гIямрулизиб дураберкIес бетарули ахIенри. Ил багьандан 2019 ибил дуслизиб нуни жамигIятла организация акIахъубра, — Дагъистанна регионна жамигIятла чулахъунала ва бетсадбашнила шайчир нукьсандешуни лертала «Я смогу» бикIуси организация, — сунезибра зягIипикибси адамлис баянбирнила, иргъахънила ва сегъуна-биалра цархIил кумекра гIеббиахъуси.
КIинайс Дагъистанна жагьилтала къул­лукъунала шайчибси Министерстволи дурабуркIуси «Жагьилтала гьаргси Пра­вительство» бикIуси конкурслизир бу­тIа­кьян­деш дарира. Баягъи ил конкурслизир чедибдеш сархнила гIяхIдешличибли 2019 ибил дуслизив ну ДР-ла жагьилтала правительстволаси бузерила ва социальный бяхIчибиз гьалабяхI башахънила шайчибси комитетла председатель ветаурра.
Баягъи ил дуслизиб сабри, Дагъис­танна пачалихъла медицинский уни­вер­­ситетла травматологияла, ортопе­дияла ва дявила-майданнаси хирургияла кафедрала завуч ГIябдулла Мя­хIя­рамовличил ва дила виштIал узи Заур МяхIяммадовличил барх нуни про­тезунала-ортопедияла «Ortomotus» центр акIахъубсира.
Гьаланачир дузес дехIдихьибтири ДЦП-ла иза бегIти дурхIни шикь­би­кIа­хъес хIяжатти ваяхI дирниличирад. КIи­найс някъби-кьяшмазибад мяхI­рум­биубтас про­тезуни диреска­диибтири. Иш­бархIи биалли, нушала бегI­лара къиянси журала протез ду­раэс­­ти имканти лер.
— ЗягIиптани хIуша секьяйда дургулрая, хIушала организацияличила ва хIушани дирути ваяхIла багьначилара бурили дигахъира.
— Нуша дузуси центрлис «Ortomotus» бикIуси саби. ЗягIипти нушачи илдала тухтуртани бурхьули бирар, больницализи нушара илдачи гьардикIули дирехIе. Ва къиянси шуртIрази викибси адам сагати гIямруличи бурсикайахъести дугьби даргес къайгъибирули, ихтилатличи жиирули ва, тамай бурсикайайчи, нушала хIерудилиув вихIули дирехIе.
Илгъуна хIянчи дураберкIес нушаб кумекбирули са­би Дагъистанна пачалихъла медицинский универси­тетла травматологияла, ортопедияла ва дявила-май­даннаси хирургияла ка­фед­рали, республикала ор­топедо-трав­матологический центрли ва нушани ба­лути тухтуртани. Някълизивад яра кьяш­лизивад мяхI­румиубси зягIипсила ва нушала ургаб бархбас кабилзахъа.
Нушала центрличила республикала бухIнаб кьяйдали, илала дурабра багьалри ва нушачи Дагъистаннизи гьарахълабадра башалри, дигеслири.
Ишаб бурес гIягIнибиркур, сегъуна-биалра сабабличибли някъби яра кьяшми агардиубси адамли нушани дирути протезуни матъал дикахъесра вирар, Социальное страхованиела фондла кагъар хIясибли. Нушани гIеббиахъуси кумекра, ца селизиб-биалра ахIенну, илгъуна декIси даражаличивси адам гьар шайчивад гIевурцнилизиб саби.
— Сегъуна-биалра тамашала анцI­букь­личила бурили дигахъира?
— Някъби яра кьяшми чердяхънила анцIбукьуни-ургар ца гIяжаибтира къар­ши­дир­кули дирар. Масала, мурул адам, хутIла гьимирти дицес кайсис или, тIай­чи айцIули сай, илаб хутI лебниличила хIебалули, ва кIел­ра някълизивад мяхI­ру­мирули сай. Яра хабарагарли, хилтIли поездла хIул­ру­мау адам кайкнила анцI­букь….
Илдигъунти дахъал дурес вирар. Ил багьандан адам мяхIкамли вяшикIни, вегIла арадеш мяхIкамбирни, заманали­чив тухтурличи дугьаилзни дебали мягI­ни­чебси саби.
Хаслира уркIецIидухъесли бирар демдрила изайчибли виштIасила някъби яра кьяшми чердяхъес чебуркъниличибли, илдас протез барес гIягIнити анцIбукьуназиб. ИлданикIун иргъули ахIен се сабил някъ яра кьяш агарли хIерирни. ГьатIира къиянни бирар илгъуна операция барили гIергъира изала тIашхIебизниличила иргъес.
Ихтилат даимбирули, бурес дигахъаси ца тамашала хьунул адамличилара. Ил кIелра някъ агарли акIубси Сакинат МяхIяммадова сари, са­рира кьяшмачил вяшрикIесцунра ахIи, тхэквондола спортлизир Россияла чу­ла­хъуни-ургар урегна чемпион, Европала хIяй­на чемпион ва кIина дунъяла чемпион ретаурси.
Ил хьунул адамла яхIличила ва цIакь­личила балес гьариллис пайдаласили бирар.