Манзилличи хIябилра далдикили…

Дунъяличиб COVID-19 бикIуси чейхъуси изала тIинтIбирнила аги ишбархIилис дебали нукьсансили кавлули саби. ГьатIира дакIубиуб сагаси журала штамм, сунесра специалистунани «Омикрон» ибси у бедибси.

Ил жураличила гьачамлис тамай белгити баянти агара. Бурни хIясибли, ил, цархIилти журабачил цугбуцибхIели, дебали хъярхъли тIинтIбирули саби ва ишбархIилис лерти вакцинабани ил тIашиули ахIен. Илдигъунти баянти лугули сари Англияла медицинала гIялимтани. Ил дакIубиубси саби ЮАР-лизиб, ва ил улкализиб бахъалгъунти ил жураличил зягIипбикили саби. Гамалеила центрла директор Гинцбургли сагаси «Омикрон» жура декIарбарили саби или багьахъур. Илини «Омикрон»-ничи къаршидеш барахъес вакцинализир дарсдешуни кадикахъес къияндеш агара или буриб.
«Вакцина гьачам барибтас, сагадан ил бирес (ишар гъай сагаси журалис хаслира декIарли цархIил бирниличила сари) сегъуналра хIяжатдеш агара», — викIулри Гинцбург. Нушала вакцинабани, дурала пачалихъуначил цугбуцибхIели, кьаркьайзир коронавирусла изайчи ункъли къаршидеш дирули сари. Сагаси жураличира илди далдикес асубирар.
Нушала улкализир дахъал гъузгъалдидеш ал­кIахъули сари QR-кодани адамти транспортличи, кинотеатртази ва цархIилти жамигIятла мер-му­саличи цахIнабиркахъес багьандан тIалабдарес хIя­жатли саби или закон дураэс кьасбарибхIели. Де­кIар-де­кIарти шагьуртазиб адамти иличи къаршили дурабухъун. Суданази гIярзаби делкIун. Ишди бурхIназиб ил законопроект пачалихъла Думали хIербируси саби.
Селис хIяжатси ил закон? Илала мурад саби бахъал адамти цахIнабиркути мераначи чIянкIли вакцина барибти адамти башахъес. Ил закон гIеббурцули сай нушала республикала БекI С.Меликовлира. Ил кьабулбарибсири Халкьла Собраниела депутатунанира. Лебтанилра балуливан, илдигъунти тяхIяр-кьяйда далдурцути сари адамтази вакцина барахъес багьандан. Дила пикрили, декIар-декIарти авара датурли, вакцина барес хIяжатли биъниличила багьахъурли, ва ил барести гIяхIти имканти акIахъаллира, биур.
Нуни ихтилатбарира вакцина барибти адамтачил. Ишаб наб гIяхIхIебилзуси ца секIал: чебаахъибси тяхIярли ил биралли, гьаланачи тухтуртани анализуни дарес хIяжатти сари, амма цацадехIти мераначир илди хIедарахъили, бусягIятал вакцина бирули саби. Адамла кьаркьайзир сегъунти излуми лерал гьаланачи ахтардибираллири, гIяхIсири. КIинайс вакцина бирнила аги-кьяйда белгидарили, ил гIягIниси тяхIярли бирахъес багьандан. Анализунала баянтачи хъаряхъили сари лерилра секIал дирути.
Адамтала ургаб иргъахънила хIянчи дурабуркIес чебиркур. СекIал гIейкIули ва къадагъабирули изала тIашаэс вируси ахIен. Илди аварали биштIаси ва ургабси даражала вачар (бизнес) бубкIахъули саби.
Нушала лебтири ялавкарти, рушбат сайсанти, убяхIти, хъямчиби, усалти адамти балтIути бахъал машгьурти поэтуни ва писательти. Илдала назмурти дучIалли, илди хIябилра ишхIелла манзилличи далдикили лер.