ГIяхIмадхан Абу-Бакар ДГУ-лизив гIяхIладли…

Гьалабван Да­гъис­­танна халкь­­ла писатель ГIяхI­мад­хан Абу-Бакар акIуб­хIей­чирад 90 дус дик­ни­лис хас­ба­рибси юбилейла шад­­­лихъ бе­терхур ДГУ-ла фи­ло­ло­гия­ла факуль­тет­­ли­з­иб.

Балбуцличи цалабикиб жа­мигIятла, культурала, искусствола, гIилмула ва багьудила бетуцунала вакилти, гIярбукIанти, писательла гъамти ва илала пагьму диганти.
Балбуц ибхьули, гъайухъу­н Дагъистанна пачалихъла уни­верситетла ректор Мур­та­загIяли Рабаданов. Илини Дагъистанна литература гьа­лабяхI башнилизиб ГIяхI­мад­хан Абу-Бакарла ва илала творчествола халаси кьадри лебниличила буриб.
«Россиялизивцунра ахIи, дурала улкназивра машгьурси, Дагъистанна халкьла писатель, прозаик ГIяхIмадхан Абу-Бакарли мургьи-арцла устала дуруб пероличи барсбарили, гIярбукIла някьишли варакьбарибси проза акIахъубсири. Илала произведениебани урус­ла, дурала улкнала бучIан­тас, гIяхIлас дяхI шаласи, бер­хIи­ла нурли парчбикIуси, азир рангла вавнала кьалтинтани буцибси Дагъистан гьаргбариб. Илини сай драматург виъ­нира гIячихъбариб. Илала цаца­дехI­ти произведениеби Да­гъис­­танна театртазир мурталра кадирхьули дирар.
ГIяхIмадхан Абу-Бакарла жузи халкьла гIямруличила, илдала тамашала кьисматуначила диънили сари бахълис дигутили детаахъурти. «Гъагултани зак бархьбалтули саби» ибси Дагъистаннизиб бегI гьалаб 1959 ибил дуслизиб дурабухъунси художественный фильм халаси кьадриласили бетаур. Писательла произведениеби хIясибли 12 кинокартина касили сари. Нура халаваибсира ГIяхIмадхан Абу-Бакарла па­сихI­ти жузала ва фильмабала гIякь­луми гIерисули», — викIи ректор.
Илини илкьяйдали гьанбушиб писательла творчестволати ва жамигIятла гIямрулизир дакIударибти къайгъни багьандан дедибти шабагъатуначилара. Ил лайикьикибси сай Бузерила ХIунтIена Байрахъла, халкьла Гьалмагъдешла, «ХIурматла Лишан» ибти ордентачи. Ил ДАССР-ла Пачалихъла премияла лауреат сай ва ДАССР-ла Верховный Советла Президиумла ХIурматла Грамотабачил шабагъатлаварибси сай.
«Историяла-культурала рухIла давла» ДРОО-ла руководитель Перзият БяхIяндова «ИшбархIи нуша цаладяхънилис баркалла хIед, ГIяхIмадхан Абу-Бакар» ибси докладличил гъайрухъун: «Дила гIямрула цархIилти адамтаниван нунира гIяхIил валусири ГIяхIмадхан Абу-Бакар. Халаси иштяхIличил илала жузи дучIира, илдачи пахрубирулира рираси. Хаслира илала къугъали каргьахъурти литературный мез иштяхIдухъестири.
Дарган мез хIедалутачила илини ишкьяйда бурибсири «Дарган, дарган, вирусив, дарган мез хIедалуси?» или. Илди гъай гьанна машгьуртилира детаурли сари. Амма гIергъиси замана литературала мез чина дагьеса дурхIнани, чула нешла мез дархли далули ахIен. Дурадулхъескадиили сари «ЦIудхъурла, гIярбукIла ва цархIилти лугъатличил словарьти». Гьайгьай, дила микI­хIила лугъат бетахъили набра хIейгахъира. Амма даргала лерилра лугъатунала вакилтала дурхIнани литературный мез дяркъес ва илдачил гъайбикIес хIяжатси саби. Илди мезличил дурадулхъути жузи, газетаби ва журналти нушала дурхIнани дучIес чараагарси саби.
Ишдус Фейсбуклизиб «ГIяхI­­мадхан Абу-Бакар» ибси проект бузесаибси саби. Нуни иларти лерилрара-сера летера­туроведунала, критикунала ва цархIилтала писательла произведениебачила бел­кIани хIердарира. Хаслира Москвализибадти, Северный Кавказлизибадти ва дурала улкназибадти литературоведунала, гIялимтала гIяхIти пикруми дахъал сари. БяхI бучIули саби 5 азирцад адамли ва баркалла балахъули саби илданира.
Писательла произведениеби урус мезличи ва дурала улкнала мезаначи шурдатурли гIергъи, миллионти адамтас илди дучIес имканти гьаргдиубли сари. Илкьяйдали ил дебали машгьурсили ва халкьлис дигусили ветаур.
Нушала Фейсбуклизиб «Дар­ганти» ибси ДАССР 100 дус биънилис хасбарибси жа­ми­гIятла проектра лебси саби. Илар 16 ибил даршдуслихъличибад бехIбихьили, иш­бар­хIиличи бикайчи машгьурти даргантачила баянти лер. Дурабулхъуси саби «Машгьурти дарганти» ибси жузра. Нушани гIердуцес хIяжатси саби дарган мезличил дурадулхъути газетаби-журналти.
ГIяхIмадхан Абу-Бакарлис жявлил памятник тIашбатес хIяжатлири. Ил масъала нушани гьанналаур дурадеркIибти писательлис хасдарибти далдуцуначибра ахъбуцибсири.
ИлхIели районтазибадти вакилтазибадли кьукьни акIа­хъубтири гьала-гьала ГIя­марла Батирайлис памятник тIаш­ба­тахъес багьандан арц цаладяхъяхъес. Амма гьанналис цалра кьукьяли арцра цаладяхъили ахIен. ЦацабехIтани дила телефон заблакироватьбариб. ИшбархIилис ил тIаш­ба­тахъес хIяжатти 5 миллион лер. Илдазирадли 3 миллион 120 азир къуруш дила шантани ва тухумтани гибти сари. Лавашала администрацияли миллион къуруш гиб. Илдазирадли кIарахъантанира гибти лер. Ахъушала районни 1 миллион 300 азир къуруш ва Сергокъалала районнира Мя­хIяч­къалализиб хIербирути хIур­хъантанира 357 азир къуруш гили сари. Губдаланти Мя­хIям­мадсягIид Залбековли ва ГIяб­дулвагьаб Папалашовли (М.ХIяжиевла уличилси завод) 350 азир къуруш гиб.
Чуйна зянкъдяхъяслира Дахадаевла районна бекIли нушани писательлис памятник тIашбалтехIе или жаваб чарбалтули сай. МуртазагIяли Хулаттаевичлисра, дила пикрили, Дахадаевла районна бекIличил ил се­кIай­чила гъайкадухъес хIя­­жатли саби, сецад арц гес вирарал белгибарес.
Чумал адамличи дугьадизурли, ГI. Абу-Бакар­лис памятник тIаш­ба­тес чебиркур».
Республикала культурала хIурматла хIянчизар, ДГУ-ла профессор, «Дагъистанна интеллигенцияла конгрессла» председательла заместитель Людмила Авшалумовани писательла творчествола давла ишбархIира мягIничебси биъниличила буриб: «ГIяхIмадхан дебали гIяхIси, халаси пагьмуличилси адам сайри. Илини делкIунти произведениебани учIанничи халаси асарбирусири.
Писательла устадешличил илини адамдешла, са­хават­дешла, гIяхIбаркьла, бархь­­дешла… къиликъунира дарх­дал­сахъутири. Илис адамти дебали дигахъи. Илгъуна къиликъ авторлис леб­гIеб мягIничебсира саби. Республикала ли­тературала ва культурала тарихлизи или­ни сунела у мургьила хатIличил бел­кIун».
Россияла писатель ва публицист, Россияла писательтала Союзла председатель Н.Иванов викIи: «Дагъистанна культурализи ГIяхI­мад­­хан Абу-Бакарли халаси пай кабихьибси сай. Илини дунъяла улкнала халкьлис Дагъистан машгьурбариб. ГIяхIмадханна произведебала игитунани дунъя жагабирули, чебяхIси культура алкIахъули саби. ЧевяхIси халкьла писательличила нушани хъумартес асухIебирар. Илала лерилра наслубани хIурматбиресра хIяжатси саби. Илис памятник тIашбатес чараагарсира саби. ИшбархIилис дебали гIягIниси саби миллатла литература. Ца рангла кьаламличил зурхIяб суратбарес вируси ахIен, чIянкIли дахъал ранганачил бирар дунъяла суратбарес имканбикIуси».
ДГУ-ла филологияла факультетла Дагъистанна мезанала кафедрала заведующий, филологияла гIилмуртала доцент, ДР-ла писательтала Союзла дар­гала секцияла руководитель Муса БяхIяммадовлизи гъай бедибхIели, илини писательла творчестволичила баянти гьандушиб.
«Лебтасалра гIячихъси саби Дагъистан поэтуналара писательталара ватIан биъниличила. ГIяхIмадхан миллатла прозала жанрла сагакьянчи сай. Расул ХIямзатовли бурибсири «Ил Дагъистанна прозала савли сай» или. Илала произведениеби 68 улкала мезаначи шурдатурти сари. Илди хIясибли 12 кинофильм касили сари. Илала произведениебачила гIилмула халати хIянчурби лукIули сари.
ИшхIелла адамтани, илдала лу­гIи­ли­зиб Россияла машгьурти писательтани Да­гъистанна халкьла писательла уличи бегI гьалав лайикьикибси ГIяхIмадхан Абу-Бакар ахъли кьиматлавируси сай. Георгий Гулиани белкIунсири: «… Да­гъистанна лите­ра­ту­раличила ну пик­ри­и­кIасли, дила хIулбала гьалар Дубуртар Улкала дубурти дагьардиубтиван бил­зан. Илдала гьалав адамли къяна бурес, дургIети белкIани пикридарес хIей­рар, сена­хIенну илаб девла хIурмат леб­си саби. Илала битIакI мургьиличил цугси саби. Дагъистанна прозаличила пик­риухъасли, дила хIулбала гьалав ГIяхI­мадхан Абу-Бакар вагьарирусиван билзан».
Дагъистанна литература поэзияличилцун цIакьси ахIен, ил прозаличилра чебяхIси саби. Ил литературала ахъанайтачи писатель ахъвиубли сай. ИшбархIи Дагъистанна литератортира илгъуна ахъдешличи абацIес хIяжатси саби.
Патриотизмала темара писательли ца шайчиб хIебатур. Илала «Даргала рурсби» бикIуси жуз даргала рурсбачилацун саби или гьанбикесли саби викIес хIейрар. Республикала декIар-декIарти миллатунала вакилтачилара устадешличил белкIи саби илаб.
ГIяхIмадхан Абу-Бакар Дагъистанна ва илаб хIербирути адамтала кьисматличила пикриикIусири. Илини гьала хили секIал балусири викIалра, хатIа бетхIерар. Илала байхъала даршдусла манзиллис гьалаб белкIунси «Савлила ихтилат» бикIуси произведениелизиб бурили саби мез мяхIкамдарес хIяжатли биъниличила.
Писательла пагьму дахъал шаликарсири. Ил гIела витIхIейкIи бархьдеш дяхIлизи бурес, балкIдеш ханжайван кьисбирес. Илкьяйдали илини сунела камти гIямрула бухIнаб бахъал юлдашунира душмантира баргибтири. Пагьмучевси гъайла устала белкIани ишбархIилизирра аргъбаибтили ва лергIер хIяжаттили кавлули сари.
Писатель хъумхIертахънилис бикьрили детаурли сари илала мурхьси мягIна бухIнабуцибти произведениеби. Илди сагадан дуракаэс ва авторличила илала творчестволичила бел­кIани имцIали лукIес хIяжатли биъниличилара хъумартес асу­­хIе­бирар.
Республикала руководстволис гьалабихьес хIяжатли саби илала уличилси стипендия ва гIяхIтигъунти прозала белкIанас пачалихъла литературала премия акIахъес», —буриб Муса БяхIяммадовли.
Р.ХIямзатовла уличилси ДР-ла Миллатла библиотекала директорла заместитель Сарат ЖабрагIиловани миллатла культурализиб нешла мезла кьадриличила гьанбушиб: «Халкьл­а чебяхIсигъуна сархибдеш саби мез, мезла сархибдеш — поэт ва писатель. Биб­лиотекализир къяйлизи кабизурли ГIяхI­мадхан Абу-Бакарла жузи делчIес ба­шути адамти бахъал бирутири гьалаб. Писательли нушала – дубурлантал­а гIямру гьарли-марли сипатдирутири. Ам­ма илала жузи гIяхIцад манзиллис са­гадан урус я дарган мезли дурайули ахIен. ГIяхIтигъунти нешла мезла произве­дениеби мяхI­кам­дирес хIяжатси саби чеалкIуси наслулис калахъес багьандан».
Дагъистанна писательтала Союзла председатель МяхIяммад ГIяхIмадовра гIяхIси юлдаш сайри писательла. Илини буриб: «ГIяхIмадхан Абу-Бакар Дагъистанна пагьмучебтигъунти писательтазивад ца сай. Писательли Дагъистанна проза дунъяла Олимпличи баахъибси саби. ГI.Абу-Бакарли адамтала хасиятуни, баркьудлуми, хIял-тIабигIят ункъли далутири ва устадешличил сипатдирутири. ГIяхIмадханни литературала мез гIяхIил гьаладяхI ардукибтири, ва нушаб литературала зурбаси давла гIелаб батур. Ил нушани мяхIкамбарес хIяжатсира саби. Илала гьарил произведение дурхъаси къаркъагъуна саби, чузирадли «литературала жагадешуни» акIахъубти. Илини гьамадли ва масхуртира писдалтули, лукIутири произведениеби».
Дагъистанна халкьла поэтесса А.ГIяб­дулманапованира сунела кьисматличи ГI.Абу-Бакарли барибси асарличила­ баянти гьандушиб: «ГIяхIмадхан Абу-Ба­карли гьачам дила назмурти тилмаж Б.Ав­сараговлизи чедаахъибтири ва бурибсири: «Москвализибси М.Горькийла уличилси литературный институтлизи хIу карерхес хIяжатли саби, пагьму гьалабяхI букес багьандан». Илини литературала урунжуни алкIахъутири, сарира ишхIелла манзиллизирра лукIантас пайдалатили детарути.
ГIяхIмадхан Абу-Бакар гъабзадешчевси, балкIдеш хIейгуси адамри. Илини дубурлантала гIямру, культурала бетуцуни дунъяла халкьлис гIячихъдариб».
ГIур гIяхIлала гьалар гъайрухъун педагогикала гIилмуртала доктор, цахI­набси ва социальная педагогикала кафедрала заведующая, ДГУ-ла профессор Бика ГIялиева. Профессорли ГIяхI­мад­хан Абу-Бакарла творчестволизир рухI­ла­ти-адаб-хIяяла кьиматчебдешличила буриб. Илди гIяхIти кумекчибилира детарули сари жагьилтас патриот бяркъ бе­дес багьандан.
Балбуцличиб гъайбухъунти цар­хIилти адамтанира писательличила шалати гьанбикуни гьаладихьиб.
Россияла «Багьуди» ибси жамигIятла регионна отделениела директор СягIид Ниналаловлира памятник чинаб тIаш­ба­талли гIяхIсил ва ил балкьаахъес багьандан секьяйда арц цаладирхъутил багьахъур.
Гъай детаур писательла произведениеби урус ва дарган мезличил дурадухъахъес хIяжатли биъниличилара.
Шадлихъ ахирличи биркухIели, ДГУ-ла филологияла ва культурала факультетунала студентунанира ГIямарла Батирайла уличилси Даргала драмала театрла гIяртистунанира жагаси концерт чебаахъиб. Ил бехIбихьиб «ХIунтIена гIинцбала манзил» ибси повестьлизибад студентунани бутIа чебаахъили.
Илдани писательла произведение­базирад урус ва дарган мезаначил бутIни ва назмурти делчIун.
Концертла программа ахирличи бикили биалра, заллизи кабиибтас дурабухъес дигули ахIенри. Илдас гIурра ва гIурра чула дигуси писательличил калес дигулри… Ахирра гъайбухъунтани дурибти къугъати гъай дагьрилизир зайдикIули лералти илди хIейгу-хIейгули абилзулри. Пикриличил сунела дигути дубурлантачи халаси суратлизивадли бугаси хIерличил хIерикIуси дарганталацунра ахIи, дубурланталара пахрули ветаурси ГIяхIмадханна мякьлар суратуни кайсахъули, абархилри. Гьариллис писательла мякьлав виэ дигусигъунари ва илала пагьмула караматдеш чучира диухIеливан, разили лякьирбикIулри…
Заллизи ухIнаулхъуйхIибси жаняхI­лизиб писательла жузала выставкаличира гIяхIлани пикри бяхIчииулри ва, илди някъбази кайсули, чула дурхIядеш, жагьдеш гьандиркахъули, пикрумази ихъулри.
Факультетлизибадли дурабулхъу­хIе­ли, гIяхIли ласбирхъулри ва чучи ил юртла бяхIлизивад хIерикIуси писа­тельличил лякьир даимбирусиван кам­си манзиллис тIашкабилзулри. Суне­чи гIяхIладли бакIибти пикриличил гьу­ниб­балтули, сагаси белкI барес хIя­дурикIусигъунари чевяхIси дарган­ра… Сепайда, илала ручкала шинкья кадерхурли кьадин… Ил кьалли ишбархIи нушачил ва гIурлизив чеалкIуси наслуличил мицIирли сай.