Сагаси дякьличиб

Гьарил гIяртистлис кинолизибси роль гьалабяхI кайцIуси ганз саби, творчестволашал ахъикIни саби. Камси даражала роль биаллира илгъуна саби аги. Ашкарливан, пагьмучевси гIяртистла хIулбала хIер яра камси баркьудира бархли ха­ласи монологлизи яра чебяхIси баркьудилизи бул­хъули бирар.

Ишдусла гIебшнилизиб ГIямарла Батирайла уличилси Даргала театрла гIяртистунани ва илала руководитель Мя­хIям­­мад ГIябдулкьадировли ки­нола гIяртистунала роланала жура хIясиббариб. РФ-ла урибси гIяртист Нариман ГIялиев, ДР-ла бурибти гIяртистуни МяхIяммадшамил Шамилов, Саният Каримова ва илкьяйдали илдачил сценаличиб барх бузути пагьмучебти гIяр­тистуни НурбяхIянд Идрисов, ГIялибхан ГIялибеков, Амирбек Батиров ва цархIилти «Виш­тIаси Бахичил кадикибти тамашала анцIбукьуни» ва «Уруслан хьунул» ибти фильмабазир бутIакьяндеш дарниличила чула пикруми дурули сари.
«Театрлизив узусилис художественная картинализир бутIакьяндеш дарес гьамадли саби или гьанбиркули бургар цацабехIтас. Амма илгъуна пикри балкIси саби. Театрла сценаличиб мякьлаб партнерти, заллизиб хIербикIути ва технический хIянчизарти саби бирути. Кино балкьарахъуси мерличиб (съемочная площадкаличиб) биалли лергIер декIарти сари аги-кьяйда, искусствола жанраби мешути диаллира. Илав ца гIяртистцун сай вируси ва ил-алав дубль кайсути бахъал адамти бирар. Площадкаличиб репетиция барес замана агара, театрлизиб биалли, бузрадли репетиция дурабуркIули бирар. Кино касили гIергъи, хIела сегъуналра имкан агара се-биалра барсбарес», — бурули сари Саният Каримовани.
«Уруслан хьунул» ва «Виш­тIаси Бахичил кадикибти тамашала анцIбукьуни» бикIути фильмабала съемкабазир бу­тIа­­кьяндеш дарили гIергъи, те­атрлизив 20 дус узуси Нур­бя­­хIянд Идрисовли бурули сай театр мицIирси организм са­би или, илав гIяртистли сай чейахъулицунра ахIи, хIер­бикIутала ку­мекличил хIе­ри­ру­си сай. «Театрли наб имкан­ти лугули са­ри рольлизив дила пик­­рума­чи­вадли дурала че­баъ­­личи ваайчи нуни ну ахтарди­варахъес. Муртал­ра хIу де­кIар­­­сили виэс ва хIуни сагаси тя­­хIярли чила-биалра сипат гьа­­­лабирхьули узес хIяжатси са­би».
«Мургьила бялихъ», «Рузи», «Дила дебали вайси рузи» ибти картинкаби хIясибли маш­гьуриубси режиссер Александр Галибинна ва «ВГИК-Дер­бент»-ла цахIнабси проект саби ил фильм.
Карина Андоленко ва Юрий Чурсинничил «Уруслан хьунул» бикIуси дахъал сериябачилси фильм балкьарахъухIелира кинематографистунани Крымлизир, Москвализир, Дербентлизир ва ЧIохлизир чедетаахъили съемкаби дариб. Фильмла мягIна ишгъуна саби Дамасклизир хIеррируси Алинани (Карина Андоленко) сунела мурул Сириялизивадси Ка­милличил (Иван Босильчич) рарх уршира рурсира абилкьулри. ИлхIели дявила анцIбукьуни дехIдирхьули сари. Дамасклизир терроризмала анцIбукьуни кадиркесдииб, дихьалис адамти билгIескабииб. БекI игитла уршира мурулра къел-хIерзи агарли бетихъули саби. Илди бебкIала кьялшубазибадли берцахъес багьандан Алина Сирияла вагьабиюнтала лагерьлизи аркьули сари ва дахъал къияндешуначи ряхIигули сари. ИлхIели илини дагьурли сари сунела мура гIямрулизирадли дигIяндешунира.
Картинала режиссер Сергей Пикаловли бурули сай фильмла анцIбукьуни кадиркути Сирияла Дамаск бикIуси ва цархIилти дахъхIила шагьуртазирти цацадехIтачи Дербентла къала мешубиркули саби или. Фильмла имцIатигъунти анцIбукьуни «кадиркули» сари Дербент шагьарла магалла ва къалала мер-мусаличир.
Даргала театрла гIяр­тистунани бутIакьяндеш дирути съемкаби ахирличи дикили сари. Илгъуна бузерила сагаси дякьличир диахъубти сархибдешуначил гIяртистуни мубаракбирехIе, ва илдас челябкьлализир гьатIира дахъал чедибдешуни дулгехIе.