Мурхьти къел гIелар датурси…

Кадиркути анцI­бу­кьу­нала дахъ­деш­ли, халкьла гIямру­ла бурхIнира ардихули, зама­на севан дуцIли арбашулил хIя­­сиб­бирули ахIенра. Илди анцI­­­букьуни гьунчидуршути адам­тира лебти саби. Маш­гьур­ти адамтала гIям­ру къел-хIер­зи агарли шал­гIер­­ду­хъес асухIебирар, ил­да­ла бар­кьудлуми жагьти нас­лу­бас гIибратли детарар. ХIе­ра, ил­дигъунтала лу­гIи­ли­зи­вад­си сай ХIямзаев ХIя­жи Мя­хIям­мад­-­Кьа­­­дие­вичра.

ХIяжи МяхIяммад-Кьа­дие­вич акIубсири 1956 ибил дусла июльла 23-личив Хайдакьла районна Мажалисла шилизив. МицIирли калунси виалри, ишдус ил 65 дус вирусири. Илала дудеш райполизив бекIливиубсигъуна бухгалтерли узусири, нешли — хъали-цIа бекIдирутири. ХI.ХIямзаевла дурхIядеш ва жагьдеш Тарумовкала районна Кочубейла шилизир ардякьунтири. Хьунул Зарипат Пашаевнани, ил школализив учIухIели, жигарчевси ва спорт дигахъуси адам вири или гьанбиркахъули сари. ХI.ХIямзаев бокслизи, декIси атлетикализи ахъибсири, декIар-декIарти абзаначир бутIакьяндеш дирутири ва бегIтас кумекбиресра бажардииркусири: нешлис —хозяйстволизиб ва дудешлис — хIянчилизиб.
ХIяжи — хъалибарглизив халасигъуна урши сайри. Ил бегIтала ва биштIати узби-рузбала хъарихъли вирусири. ХI.ХIямзаев 20 дус виубхIели, Кочубейлизибси кьацIла учреждениелизив слесарьли узес вехIихьибсири. Хъалибаргла гьалаб ил сегъуна къиянси ва халати жавабкардеш дихуси бузери сабил цацабехIти жагьилтани ишбархIи аргъесра хIебирар. ХIяжи ХIямзаевла гIямру – бузери дигахънили ва халаси къайгъи дакIубирнили, адамли сархибдешуни диахъес вирнила гIячихъси гIибратли детаур. ХIяжи МяхIяммад-Кьадиевич чинав узалра, сархибдешуни дирахъутири. ХIурматла дагъистанланничи гьарил адамли пахрубирусири. ДР-ла БекIличибад бехIбихьили, гIядатла адамличи бикайчи халаси хIурматбирни илала бегIлара бекIлибиубсигъуна сархибдеш сабри. Сунела камти гIямрулизив ХI.ХIямзаев ДР-ла Правительстволизив ахъти къуллукъуначив узес бажардиикибсири ва республикалис багаливиэс халаси къайгъи дакIубарибсири. Буралли, ил ВатIайс марси, жавабкардеш дихуси, чеветаибси адам вири, гьарил баркьудилизив сай пагьмучевси организатор ва мурхьти багьудлумачилси специалист сайливан чейахъусири. ХIязлис ахIенригу ДР-ла даимси вакил ХIяжи Шайдаевли ил сунела мерличи гьалаихьибсира: ХIяжи МяхIяммад-Кьадиевич РФ-ла Президентла гьалав ДР-ла даимси вакил ветаурсири. Жагати куц-кабизла дубурлай, гIяхIдеш барес хIядурси гьавкьяни мурталра сунела ВатIан халаси пахруличил гьалабирхьусири. ЧебяхIти адамтала гIямрулизир дахъал мягIничерти, тамашала анцI­бу­кьуни кадиркути сари. Илдачила чумал мисал гьала­дир­хьехIе.
1983 ибил дуслизив ХIяжи МяхIяммад-Кьадиевич Къизлар шагьарлизи гечвиубсири ва кьацIла комбинатлизив узес вехIихьибсири. ХIянчилизи вархибдешличи хIерхIеили, ДГТУ-ла технический факультетлизив учIесра бажардивикибсири. 1990-ибил дусличивад ХIяжи ХIямзаевли комбинатла директорла къуллукъуни дузахъутири. Итди къиянти дусмазиб ХI.ХIямзаевли цазаманализир чумал хIянчи дарх дузахъули вири: адамтас кьацIла шайчибси кумек гIеббиахъи, шагьарла гIямрулизир жигарла бутIакьяндеш дири. Ил сабабли халкьли ХIяжи МяхIяммад-Кьадиевич шагьарла Собраниела депутатли викIибсири. Илала къайгъни пикрила дурар кахIелун: 1994 ибил дуслизив ХI.ХIямзаев «Дагестанхле­бопродукт» пачалихъла корпорацияла президентли катурсири. Дус дикибхIели, ил ДР-ла Халкьла Собраниела депутат ветаурсири ва ХI.ХIямзаевла баркьудлумала дазурби дягIу­диубтири. Законти далкьарахънилизир илини жигарла бутIакьяндеш дирутири ва лебилра тамашабирахъутири. 1994 ибил дуслизив ХIяжи МяхIяммад-Кьадиевич РФ-ла Правительствола гьалабси халкьла хозяйствола Академияла халкьани-ургабси бизнесла чебяхIси школализи керхурсири ва 1996 ибил дуслизиб ил ункъли хъараахъурсири. ХI.ХIямзаевла гьалмагъунани ва барх бузутани бурни хIясибли, ил гIядатла адамтас кумекла някъ гьабатес даим хIядурси, халкьличи уркIи изуси адам вирусири. 1997 ибил дуслизив ХI.ХIямзаев ДР-ла даимси вакилла къуллукъличи гьалаихьибсири. Ил къуллукъличир ХI.ХIямзаевла политикалашалти устадеш гьаргдиубтири. Илини чIумали кайзурли республикала масъулти ирзутири. Унраличирти регионтази бархли игьдибар бихьахъес бажардивикибси пасихIкар политик ва дипломат вири ил. ХI.ХIямзаевли Дагъис­танна миллатунала культурала хIекьлизиб иргъахънила хIянчи дурабуркIусири, илала сипталичил гIяхIцад выставкаби, концертуни, гьунибаъниби детерхуртири.
Илала дигIянати цIакьани 1999 ибил дуслизир гьаргдиубтири. Лебтанилра балуливан, ил дусла июльла ахирличиб Дагъистанна мер-мусаличи халкьани-ургарти къачагъунала кьукьни духIнадерхуртири. Россияла Ярагъладарибти ЦIакьаначил барх дагъис­танлантани къачагъуни нушала ахIерси ванзаличибад дугIаибтири. ИтхIели Дагъистанна ва хIукуматла бекIлидиубти органтала ургарти бархбасуни гьунчидуршнилизиб ХIяжи МяхIяммад-Кьадиевичли халаси кьадрила хIянчи дураберкIибсири.
2001-ибил дуслизив ХI.ХIям­заев ДР-ла Пра­ви­тельст­вола Председательла за­­мес­тительла къуллукъличи катурсири. Иличи ванзала шай­чирти масъултачи хIеруди бу­захъес хъарбарибсири. Илала бекIдешлиур вакилдешла ап­паратла хIянчи низамличи дикахъибтири, Москвализир Дагъистанна культурала центрличил бархбасуни им­цIа­диахъубтири, илкьяйдали рес­публикала министерствобачилти, Пачалихъла Советла Администрацияличилти ва ДР-ла Правительстволичилти барх­басунира ункъдиахъубтири.
2006-ибил дусличивад ХI.ХIям­заев Москвализив «Рос­сельхозбанк» ОАО-ла председательла насихIятчили узу­сири. Илав узули хьалли, дагъистанлантас кумекбирес ва илдала гIямрулизир бутIакьяндеш дирес хIяра­кат­лизив вирусири. Илини дарибти гIяхIдешуни чилилра хъумартурли ахIен. Буралли, илала къайгъни хIукуматлира ахъли кьиматладариб. Ил II-ибил даражала «ВатIа гьаларти сархибдешуни багьандан» бикIуси орденна медальличи, Гьалмагъдешла орденничи, «ДР-ла производствола кьялила урибси хIянчизар»-ла хIурматла уличи лайикьикибсири.
ХIяжи МяхIяммад-Кьа­дие­­вич пергер хъалибаргла бекI ва марси гьалмагъ вири. Ил сунела дурхIначицунра ахIи, узби-рузбала дурхI­на­чи­­ра пикриикIусири. Илала беб­кIа сунела хъалибарг­лис халаси бетахъри саби. ХI.ХIямзаевла тухумтани ил уркIила ванадешличил гьа­нир­кахъули сай. ХIяжи МяхIяммад-Кьадиевичла кIел уршира, ца рурсира ва илдала урегал баркьибтира леб. Цали хала дудешла у бихули сай. ХI.ХIямзаевла урши Юсуп ХIямзаевли дудешла баркьуди даимбарили сай: ишдус илини ДР-ла Халкьла Собраниелизи кандидатура гьалабихьили сай. Дудеш мицIирли кали виалри, уршиличи пахрули вицIили вири. Сепайда…
ХIяжи МяхIяммад-Кьа­ди­е­вич сунела гIямрула гIергъити дусмазив декIли зягIипикиб ва изай ил ахиратла хъули арухиб. Илини ВатIа тарихлизир мурхьти къел датур. ХI.ХIямзаевличил тяништала уркIбазиб илала шаласи сипат даимлис кавлан.