ХIушала тIалабуни, хIушани детурхахъеная

Иш макьала белкIес гьалав телефоннизивад ца видеоличи хIеризурра. Илаб кIел шила жамигIят чула шимала мякьлабси гьуни барибтачил гьунибаилри ва илдала хIянчила чебкад кьабулагардеш балахъулри. Илди сабри удибси ва чедибси Казанищела шимала жамигIятла вакилти. Адамтала яхI-сабур кадурхули сари, пачалихъла хъарбаркьуни хIясибли дирути хIянчи илди къелгIердикутани чедихIяртли хъарарахъухIели.

Нуни гьалабван белкIунсири «Чебла имцIабирули саби» бикIуси макьалализиб халкьла организациябала гьалар, хаслира — ЖКХ-ла гьалар, чеблуми имцIадирниличила. Камдиубли ахIен илди ишбархIилисра. Марлира, нушани пайдалабируси хутIлис, газлис ва цархIилти сурсатунас хIяжатси багьа бедлугес чебиркур. СенкIун илди нушачи диахъес багьандан, декIар-декIарти хIянчи дурадуркIути сари. Илала дурабад, илди баркьудлуми гьунчидиркахъути организациябазиб адамти бузути саби ва илдас алапа бедлугес хIяжатли саби. ГIе, бедлугес хIяжатли саби багьа чIянкIли илдани чучи хъарти хIянчи чедетаахъили дирули диалли.
Нушала шилизиб хутI билшахъули бирар, имцIаливан забли яра дяхIили ургьули биалли. ЦацахIели буцIарси бархIира ил билшахъули бирар. Хасси организациялизиб бузути хIянчизартала ца жаваб саби: «Линияличиб бехIемцI кабикиб». Дила пикрили, илди бехIемцIуни бархIиличи-бархIи имцIадикIули сари. Гьанна линиябачирти тIулри дарсдирули хIянчи дурадуркIули чедиур. Лерилра илди дебали духъяндитIи сари.
ХутI бишахъунси замана адамтала хъулирти холодильникуназирти секIал заядирули сари. Илдас биалли, жаваб лугуси агара. Нушала улкализиб бузули лебси саби ЗАКОН. Илини лерилра гIямрула шалуби белгидирути сари. Леб хутIла шайчибси хIукмура. ХутIла хIекьлизибси 32144-2013 ГОСТ-ла 4.2.2. пункт хIясибли, нушала хъулразибси хутIла кьадар 220 вольт биэс хIяжатли саби. Рахли ил 10 процентла яра удибяхI, яра чедибяхI барсли биалли, хасти организациябани чучи хъарси хIянчи чедихIяртли дурабуркIнила лишан саби. ХIушани дирутира илдачи гIярза белкIес ва илдала хIянчизар савкили акт барес. Амма нушала адамтас гIярзабачил дугьабилзес хIейгахъу. «Линияби дуркьдиубли диалли, нушани се бируси?» — бикIули саби илди организациябала хIянчизартира. Юх, илкьяйда биэсра асубирар. Амма чина ардашути нушани хутIлис дедлугути арц? ИлдикIун гьар дус цахIнадирхъули сари.
Гьалабван дила хъули газла халаси организациялизивадси специалист вакIиб. Илини книжка тIалаббариб, ва хIеризурли, дуслис 650 къуруш хIяжатли сари или буриб. Хъа духIнарти газла ваяхIличи хIеруди бирнилис сарри илини арц тIалабдарибти. Нушани нушала харжаначил ил газ хъули лебкулра. БехIемцI бетаурли биалли, специалистуни бархили саби, хIерли уэс хIяжатбиркур или жаваб чарбалта. Адамтани чула харжаначил сагадан хIянчи дирули сари. ХIебиалли, илди лерилра организацияби чIянкIли арц дучес сари дузути ибси пикрира алкIули саби. Халкьличила хIяжатдеш агара мераначибти жавабла хIянчизартасра. Лебилра илдигъунти саби викIес хIейрар. Леб илдала ургаб «адамтира».
Нуни дила макьалализиб бурес дигуси ца секIал: хIушала закон хIясибли чедаахъибти тIалабуни, чIянкIли хIушани сари декIдаресра дирути. ИлхIелира законна тяхIяр-кьяйда пайдаладирули. ХIебиалли, бедлугеная пайдалабарибси хутIлис, газлис багьа. Амма ил законнизир чедаахъибти кьяйдуртачи ахIебиули биалли, хIушала тIалабуни детерхахъес къайгъибарая. Рахли хасти организациябани гIярза кьабулхIебирули, яра заманаличиб хIеруди хIебирули биалли, прокуратурализи дугьадизес дирудая.