Нешла мез селис гIягIнити?

Нешла мезла мягIничердешличила бегIлара гIяхIил аргъахъибсири Дагъиста халкьла поэт Расул ХIямзатовли сунела «Нешла мез» бикIуси назмулизиб: «Эгер жагIял дила нешла мез деткахъалли, ишбархIи ну вебкIес хIядурлира» или.

Нешла мез ахъли кьиматладирули сари Дагъиста халкьла поэтунани, писательтани, хIятта нешла мезличи диги нешла ниъличил дарх лугути сари бикIули саби илди. Нешла мез лексикалашал давлачерти, жагати, зайдикIути диънилис нушала писательтала, поэтунала произведениебанира бикьридеш дирули сари. Дарган мезла пагьмучебти гъайла устнани, гьарил дев жагати дугьбала цалабикунази каргьурли, нушала гьалаб хIяланала, сагаси, нушаб дигIянси дунъя гьаргбирули саби. Нешла мез илцадра давлачерти диъни кабизахъур ХI.ГIялиевли, ГI.Абу-Бакарли, М.-Р.Расуловли, Гъ.Юсуповли, И.ХIясановли, С.Рабадановли, Р.Рашидовли ва бахъал цархIилтани. ИшбархIи нушаб илдигъунти пагьмучебти поэтуни-писательтала агри бакIили саби. ХIейгеси биалра, бархIиличи-бархIи писательти поэтунала къяяни хIярхIдикIули сари… Ил анцIбукьлира нуша рухIлашал мискиндирниличила иргъахъули саби.
ИшбархIи нушала гьалаб дарган мез мяхIкамдирнила шайчибси масъала челукьусили бетаурли саби. ЧеалкIуси наслу-ургаб гьалабван жуз касили хабурти, романти, назмурти дучIути адамти чебаэс хIейрар гьанна рахлира. Илдала мер бурцули саби телефонтани, компьютертани… Библиотекабази башути камкабиубли саби. Нушала жагьилти, биштIати, хIятта шимазибти булан, саби-ургаб урус мезличил саби гъайбикIути. ЖявхIелла, аслу-минала дугьби хъумуртули сари, цацадехI санигIятунала дугьби хIедузахъули сари, илди хIянчира дархькадатниличил барх. ИмцIатигъунти адамти дархькадатурли шилизирти саби хIербирути мер-мусара, лайкадакIили хозяйствобира, хъуми дузахънила, хIяйван-къача адилкьнила хIянчира шагьуртази гечбирули саби. Мисаллис касахIелли, хъубзарала санигIятлашалти дугьби хIедузахънили, илди дуб-дубли хъумуртули сари. Гъайла къантIа, адам дунъяличир кадиркути сагати анцIбукьунала асарлиу викили, дебали варсиубли сай.
Гьарил дагъистанланни сунела гIямрулизир нешла мез сецадла кьадар мягIничерти ва бекIлидиубти сарил аргъес замана баили саби. Илдала мягIничердешличила аргъахъаллицун ахIенси, илини хъалибарглизи нешла мез дяркъяхъесра, илдала кьимат багьахъесра хIейрар. Къугънас ахIенгу илдас нешла мез или бикIутира. Илди нушаб нуша адикьурси ва халадаахъибси, гIяхIдеш-вайдешлизибад декIарбирахъес бурсидарибси неш кьяйдали, дегIлара гъамти, черикIла ва ахIерти сари. Ил багьандан нешла мез мяхIкамдирнила шайчибси хIянчи бегI гьалаб хъалибарглизиб бехIбихьес чебиркур. Хъалибаргла духIнар нешла мезличил ахIенси, цархIил мезличил гъайвикIес асухIебирар. ДурхIнази гьар бархIи даргала поэтуни-писательтала произведениеби дучIахъес чебиркур. Дебали хIейгеси саби пачалихъла ва республикала даражаличирра нешла мезличи пикри бяхIчихIейъни. Школабазир дусличи-дус нешла мезла дурсрала сягIятуни камдикIахъули сари. Шагьуртала школабазиб цацабехI бегIтани дурхIни нешла мезла дарсличи хIебашахъули саби, амма англияла мез руркъни илдани чараагарсилизи халбирули саби. ВегIла нешла мез хIедални марлирагу, цIахси баркьуди саби. Нешла мезличибадгу нушала ватIанра бехIбирхьуси, сай чинавад вакIибсил хIебалусини чина аркьусилра хIебала. ВегIла аслу-миналичила, бехIбихьудличила хIебалуси адам сегъуна вирусив?
Нешла мез хIедалути адамти чебиухIели, наб мурталра Ч.Айтматовла «Буранный полустанок» бикIуси романнизибси манкуртличила айту гьанбиркули бирар. Гъезлизибад чIянкIбарибси бекIла камличи ванаси гули чебиръусири ва замана дикибхIели, ил бекIла камличи цIапIалкусири, адамли дуб-дубли гьар секIайчила хъумуртусири: сай акIубти мер-муса, сунела аслу-мина, ватIан, неш-дудеш, мез, тарих, хIятта сунела у булан… Манкуртуни бетарахъутири декIти хIянчи хъардирули гIяхIил бузахъес багьандан. ХIера, баягъи манкурт ветаурси адамли сай варкьибси неш булан хIерагьурсири ил чераибхIели…
Манкурт ибси дев ишбархIи чула нешла мез, миллатла культура, тарих хIедалутала ва хъумуртутала шайчиб имцIали пайдалабирули бирар. Манкуртуначи шурхIедухъес багьандан нушанира нушазибад лябкьусигъуна барес чебиркур. Нушала газетала бяхIяназир гьаман нешла мезла масъулти ахъдурцути макьалаби дурадулхъули камхIедирар. Илар нешла мез мяхIкамдарес, илдала кьимат чарбарес секьяйда вирарал гIеббурути декIар-декIарти пикруми, насихIятуни делчIес вирар. МугIяллимти, бегIти, университетунала преподавательти, поэтуни, писательти, лебилра ил масъалали кьакьабакIахъи саби ва гьарилли чуласун нешла мез мяхIкамдирнила шайчиб саби-бегIси пай кабирхьули саби.
Нуша-алав кадиркути анцIбукьунала, аги-кьяйдала асарлиур ишбархIи нушала биштIатани, чеалкIуси наслули нешла мез хъумуртули сари. Нушала гьалабси чебла биалли, нешла мезла давла, нушала культура, гIядатуни, тарих детхIехъахъни, илди мяхIякамдарни саби. СенахIенну мез детахъниличил адамла ВатIанра беткайхъуси саби.