Кьасани детерхаб!

Ахъушала район­на больница да­хъал дусмазиб рес­публикала дегIлара гIя­хIил ду­зути медицинала учре­ж­дениебазибад цали биру­сири, иша цархIилти район­тазибадра сагъбиэс адам­ти башутири.

ГIергъиси замана аги нукьсанбикиб, адамтала зигаръала дахъдаиб, тухтуртала алапа кьанни луганбиуб, больницаличирти чеблумачила гъайала ахъдиуб, дармунти агаркадиуб.
Республикала арадеш бихIнила Министерстволи илгъуна агиличи пикри бяхI­чи­аиб ва 2018 ибил дусла декабрьла 18-личив районна медицинала цалабяхълис бекIдешдарахъес сагаси хIянчизар вархьиб — Мяммаев МяхIярам Кьурбанович.
Ца баз дикили гIергъи «Ахъушала район» МО-ла бекIла заместитель, рай­онна больницала куратор Эльвира ХIя­сан­хIусейновачил ва районна администрацияла чумал хIянчизарличил райбольницализир сагаси бекI тухтурличил гьунираира.
Нуша чумал отделениелизи духIнаду­хъунра, илдазирти тяхIяр-кьяйдаличил тянишдиубра, хIянчизартачил ва зягIиптачил ихтилатбарира. Хирургияла отделениелизив МяхIям­мад­загьир Нестеров къаршиикиб. Республикала бегI­лара гIяхIти травматологуназивад цали сайси илини дебали вайтIа бячунси жагьил уршила кьяш балбикахъилри. БекI тухтур ил уршиличи гъамиуб ва сен саял хьархъардяхъиб.
ГIур нуша М.Мяммаевла ка­би­нетлизи чардухъунра ва иличил ихтилатбарира.
— МяхIярам Кьурбанович, районна адамтас, гьайгьайра, хIечила имцIали багьес дигули биъни гIячихъси саби…
— Ну акIубсира Ахъушала районна Гу­леб­­кIила шилизив. 1976 ибил дуслизиб Цуг­нила урга даражала школа гIяхIти кьиматуначил таманбарира ва ил дуслизив Дагъиста мединститутлизи керхурра. 1982 ибил дуслизиб мединститут таманбарибхIели узахъес вархьира Чувашиялизи, Чебоксары шагьарла больницализи. Илав ну узес вехIихьира хирургли. Вахъ­хIиагарли хирургияла отделениела за­ведующий варира, илис гIергъи шагьарла бекI­ливиубсигъуна хирург ветаурра. Чувашияла Алатырь шагьарлизиб районти-ургабси хирургияла Центр абхьибхIели, илис бекIдешдарахъес вархьибсири.
— Илцад бирхауди бихьес багьандан тухтурла мурхьти багьудлумира гIяхIти устадешра диэс гIягIнили сари!
— Мединститутлизив учIу­ли левай практикаличи вашухIели, пикри бяхI­чииули вираси халаси дяхъи бетхIеахъурли операция бирути хирургунала устадешличи. Илдигъунти тяхIяр-кьяйда гIерасес багьандан Москвала, Санкт-Петербургла, Казаньна медицинала учреждениебази вашули, хасти курсаначив учIули, операция бирнила гьаркьяти тяхIурти гIяхIил дагьес имканбакIиб ва ну узуси больницализир дузахъесаира. ГIур биалли илдигъунти тяхIяр-кьяйда шагьарла лерилра больницабазир дузесаъниличи чекайзурра. Иличила чуйнара газетализира белкIунсири, дила баркьуди гIеббуцили, гапбарили, уркIичевварибсири, «ЧебяхIси категорияла хирург» ибси уличи лайикьикира.
— Илди тяхIурти Ахъушала районна больницализир дузесаэсра кьас бургар?
— Аллагь икьалавиалли, кьасани дахъал лер. Илдазибад ца саби чедиб гьанбушибсира. Республикала арадеш бихIнила Министерстволизи заявка бедибси саби, гIягIниахълуми дархьахъес, чулара кьимат 3,5 миллион къурушличи абиркути. Чумал базла духIнар илди нушачи даэс асубирар. Жагьил хирургуни илдачил бузахъес багьандан хIядурбарес гIягIнили саби. «Мало­инвазивная технология» или ируси операция бирнила гьабкьяси тяхIяр районна больницализиб бузаэсцунра ахIи, кьас саби Ахъушала райбольницализиб ил журала хирургияла Центр акIахъес ва дубурла районтала халкьлисра кумек бетаахъес.
— ХIу иша вакIес гьалав республикала ветерантала госпитальлизив узули калири. Илав узес мурт вехIихьибсири?
— Ветерантала госпитальлизи узес вакIибсири ну 2015 ибил дуслизив, 33 дус Чувашиялизив узули кали гIергъи. Илав ну 28 дус хирургияла отделениела заведующий сайри, шагьарла Собраниела депутатлира вираси. Дагъистан Республикала ветерантала госпитальлизир адамла арадеш гIяхIбиахъес гIяхIти шуртIри лерли диъни аргъира нуни. Илав хирургияла отделениела заведующийли узухIели, имканбакIиб багьес арадеш бихIнила шайчиб чидил районнизиб сегъуна аги сабил, сенахIенну иша гьар мерлабад сагъбиэс адамти башули саби ва, гIячихъсигу, илдани чула районнизиб аги севан сабил бурули саби.
— ХIебиалли, Ахъушала районнизибси тяхIярличилра хIу тянишли уилри. Госпитальлизибси хIянчи барсбарес ва иша вакIес гьамадли хIебурги?
— Дагъистан Республикала арадеш бихIнила министр Жамалутдин ГIя­лие­вич­ли ну тIалабварили «ХIела районнис ку­мекбарес гIягIнили саби!» или ибхIели, нуни илала гъай чехIесес хIейраси. ГIяхI­бизур районнизив ну разили кьабулварни. Аргъира медицинала хIянчизартани, районна халкьли набчил чула гIяхIти хьулани дархдалсахъули биъни. Министрла шайзибад гIяхIси кумек леб, ца базла духIнар касира сагаси УЗИ аппарат; сагаси реаномобиль, гIяхIцад дармунти, декIар-декIарти гIягIниахълуми. БахъхIиагарли хес гIягIниси саби сагаси ЭКГ-ла аппарат, тIалаббирехIе уркIила УЗИ бируси аппаратра. УЗИ-ла хIерудилиуб операция дурабуркIуси тяхIяр бузесаэсра кьас леб. 155 мерличилси районна больницализир имцIатигъунти мерани дацIли дирутири или бурули саби. БусягIят биалли лерилра отделениеби дицIили сари. ХIера, нуша духIнадухъунхIели, «къалабаси кумекла» отделениелизиб бузутани буриб ишбархIи хIери баайчи 7 адам кьа­бул­барили саби или. Хапли хIя­жат­диркути, чараагарти дармунти диахъес чекайзурлира. Кьас саби гъамси заманала ухIнав районна шимазивад алаввиэс, шимазирти медицинала учреждениебала бузериличил тянишвиэс, халкьличил гьуниваэс. Адамтала бирхауди сархни—ил саби тухтурла цаибси чебла.
— Тухтуртазибад аргъира больницала гIяхIцад мерани хIерила стационарличи шур­датес, иличибли чула алапа камбиэс асу­бирар ибси пикри. Илкьяйда бетаэс бирару?
— ХIерила заманализибцун адамти сагъбируси тяхIяр бузесаънила мурад тухтуртала алапа камбарни ахIенну, адамтасра медицинала учреждениелизиб бузутасра гIяхIдеш бетаахъни саби. ХIянчизартала алапа, больница дармунтачил, хIяжатти гьар секIайчил гIеб­буцни дигахъуси саби пача­лихъла хъарбаркь (госза­да­ние) таманбарнилизибад. По­ликлиникализиб, райбольницализиб адамти сагъбирнила даража сегъуна сабил, излумазибад мяхI­камдеш бирнила шайчибси хIянчи сен-сен дурабуркIулил—илди ва цар­хIилти суалти пикридирути сари ФОМС-ла эспертунани, Министерствола специалистунани ахтарди дурабуркIухIели ва илди хIясибли саби харжаначил арадеш бихIни гIеббурцуси.
ЦахIнабли улкализиб арадеш бихIни ца жураличи — ФОМС-ли харжаначил гIеб­бурц­ниличи шурбухъунси саби ва нушаб ил шайчирти тIалабуначирад гIела­ка­духъес асухIебирар. Нуша вайтIа дузули, пачалихъли хъардарибти хIянчи тамандирули хIедиахIелли — харжанира камли дирар. Больницаличир чеблуми детарни, халаси кьадарлизиб гIякIа чебирхьни, алапа камбирни яра кьанбирни — илди сари лишанти арадеш бихIнила учреждение вачарла шуртIразиб бузес бурсибиубли хIебиънила. Нушаб гIягIниси — лерилра цадиубли, ишбархIила тIалабуни хIясибли дузес. ЦархIилван асухIебирар, сенахIенну арадеш бихIнила шайчиб нушани чебиулра, сецад цIакьбикIулил абз: ибхьули сари саби-бегIти клиникаби, центрти. Ил багьандан хIянчилизир чекадизес, алапа имцIабируси тяхIярличи да­кIес чараагарли хIяжатли са­би.
— Дахъал дусмала масъалали бетаурли саби сагали акIубти биштIатазибад гIяхIцад реанимацияла отделениелизи бир­кули биъни. Ил шайчиб се барес вирара?
— Сагали акIубти биштIатас кумек гIеббурцути, илдала арадеш нукь­сан­хIе­би­кахъес хасдарибти гIягIниахълуми лерти сари. Гъамси заманала духIнар илди тIалабдарили дирар.
— Ца баз, гьайгьай, халаси манзил хIебиалра, гIяхIти дарсдешуни адамтани хIисабдирули лер: бузерила зегъа, хIянчила тяхIяр-кьяйда гIяхIдиъни, поликлиникализи, больницализи дугьаизурсиличи хIеруди имцIабиъни. Илдачибад бургар бекI тухтурла хIянчи бехIбихьибсира?
— Бузерила гIяхIти, чедетаибти тяхIяр-кьяйда гьарил учреждениелизир гIягIнити сари, арадеш бихIнилизир — хаслира. Гьар бархIи савли «пятиминутка» таманбиубли гIергъи нуни кабинетлизи отделениебала заведующийти тIалаббирулра ва чинаб сегъуна аги лебал хьарбиулра. Хирургияла отделениелизибти зягIипти ахтардибирулра, хIяжатли биалли кумекбирулра — сели­чи­валра гьалав ну сайра тухтур, зя­гIип­силичи хIерудира ур­кIе­цIира диахъес сунечиб чебси.
БекI тухтурла хIянчили биалли дахъал багьудлуми тIалабдирути сари, дигалли финансунала, хозяйство бузахънила, экономияла, бухгалтерияла шайчир, дигалли—медицинала сагати, гьаркьяти тяхIяр-кьяйда гIериснила шайчир. Пикри леб цархIилти районтала медобъединениебазирти тяхIяр-кьяйдаличил тянишвиэс, гIяхIси се лебал багьес. Лавашала районнизирти арадеш бихIнила учреждениебала бузериличила хьархъарбиули калунра, БотIлихла районна больницала бекI тухтур набчил варх Чувашиялизив узули калунси сай. Иличи гьаввакIес, се тяхIяр кIебал хIерэсра гIяхIси гIебасесра кьас саби.
— Иш белкI дарган мезли саби хIядурбируси, нешла мезли белкIунси белчIес бажардииркусирил хIебалулра…
—Наб гьанбиркули саби Дагъиста гьарил миллатла адамли ишбархIи сеналра дагьес гIягIнили саби или хIябдехI мез: дегI гьалар—нешла мез, нешла мез хIедалуси адамла нуни уркIи-уркIилабад хIурматбирес хIейрус; кIинайс—урус мез, нушаб багьудира санигIятра лугути; хIяйнайс—Англияла мез, гIям­ру­лизивад гIе­лахIевхъес багьандан. Газетализи кабяхъес гьалаб белкIунси белчIес, газета бучIутас гьалабирхьуси бекI тухтурличилси ихтилат сегъуна бетаурлил багьесра дигахъаси.
— Ахирлизир, МяхIярам Кьур­банович, цачумал гъай хIела хъалибаргличила.
— Дила леб кIел рурси. Ха­лалгъунали тухтурла санигIят чеббикIиб, сунела хъалибаргличил Казаньнизир хIеррирули сари. РиштIалгъуна Санкт-Петербурглизир, хал­­кьани-ургарти бархбасунала инс­ти­тут­лизир ручIули сари.
— Гьардизаб хIела кьасани, арали батаб хIед ахIерти адамти!
— Баркалла!
Районна больницализиб бузули саби дахъал дусмазиб ламусличил чула санигIят бузахъути, чучибси чебла гIяхIил аргъибти тухтурти: З.МяхIяммадов, З.Зугьумов, И.Ильясов, П.ГIя­марова, Р.ГIисаева, Ж.ГIяй­­сае­ва, ГI.ГIябдуллаев, ХI.ХIя­сан­хIу­сейнов, М.ХIя­жиева, Е.МяхIяммадова, ГI.-ХI.Бя­хIян­д­­­­гIялиев, М.Сулайбанов, Р.ГIяб­дул­лаева, М.Му­саев, З.Кьурбанова, М.ГIяхI­ма­дова, У.Мя­хIяммадова ва бахъал цар­хIил­тира.
Районна халкьли умутбирхьули саби жавабкардешличил узес бурсивиубси бекI тухтурла къайгъни гIердуцили, саби-ургаб уржили, багьудлуми ва устадеш адамтас къуллукъличи каили, районна больницала, арагIебли медицинала учреждениебала хIянчизартани баркалла сархниличи ва районничила гIяхIси хабар ахъбиахъес бажардибиркниличи.
Районна медобъединениелис бекI­деш­дарахъес вархьибси МяхIярам Кьурбановичлис диубли дигулра гIяхIти гьарбизуни ва иличибли сархили халкь-ургаб хIурмат!