Устадешчерси тухтур

Халкьла игит, жа­ми­гIятла-поли­ти­ка­ла хIяракатчи, Ис­мя­­гIи­лов Ис­мягIил Шей­хо­вич­ла у бихIуси «Гьаркьяти ме­дицинала технологиябала центр» акIахъубси саби 2006-ибил дуслизиб.

Ил­хIей­чибад илаб бахъал адамтас арадеш къу­лайбарес имканбакIиб. Илар гехIел дерхI­личир мер­­ладиубли сари жура-жу­рала отделениеби: оф­таль­­мология, гинекология, ней­ро­хирургия, невроло­гия, кар­диология, терапия, хи­рургия ва цархIилтира. Ил­кьяй­дали илаб зягIипти кьа­бул­бирули ва гIягIниси тя­хIяр­ли хIеруди бирули бу­зуси поликлиникара леб. Гьар бар­­­хIи поликлиникализи ду­гьа­­­билзули саби 200, дус­ла бухIнаб 30 азир адам. Боль­ница 175 койкаличилси саби. Илкьяйдали дусла духI­нар Центрли 5000 микро­хи­рур­гияла ва лазерла опе­рацияби дурадуркIу, 7000 зя­гIип­тани арадеш къулайбиру. «Гьаркьяти тех­нологияби» хIул­­бала клиникали Дагъистан Рес­пуб­ликализиб бегI гьалаб оф­таль­мологияла шайчибси фе­де­ральная лицензия ка­сиб­си саби.
Центр абхьибсири зягIип­тас гьабкьяси медицинала ахъси даражала, кумек гIеббаахъес ибси пикриличил. Ил пикри гIямрулизиб бетерхахъниличила бурули саби Центрла устадешчебти тухтуртачи баркаллаличил дугьабилзути адамтани.
ИшбархIи нуни хIуша тянишдарес дигуси макьалала игит сари Загьидат Мажидова. Ил акIубси сари Санчила шилизир, ГIяйшатла ва (Ибрагьимла) берхъибси хъалибарглизир.
Илини Дагъиста пачалихъла университет ва меди­ци­нала колледж таманаиб ва сунелала гIямру меди­цина­личил дархдасахъун. Сунела муруйчил урши-рурси абикьур, белчIуди касахъили гIямрула гьунчи дураиб. Илала гIямрула вархкья якьуб ОМОН-низив узули Первомайск­лизив, Кьарамахьилизив, Чабанмахьилизив ва Чечнялизив дявтала манзил къуллукъбирули калун, гьанна пенсияличив сай.
Ил Центрлизир Загьидат Мажидова МРТ аппаратла операторли рузули сари, иличил рарх сунела рурси Дианарара.
2003-ибил дуслизир Загьидат центральная больница­лизир рузес рехIрихьиб. Радиационный контрольла кьукьяличил рентген кабинетуназирти медицинала хIянчи ахтардидирули башутири ва ил ца манзиллизир травмо­тологияла больницализирра рентгенна аппаратличир рузусири.
2010-ибил дуслизир Нижний Новгородлизиб сагаси журала МРТ аппаратуначир рузули Загьидатли сертификат касиб. МяхIячкъалализи чаррухъи ил хIукуматла ахIенси (частная) клиникализир рузесрииб. 2014 ибил дуслизиб травмотологияла больницали МРТ аппарат касибхIели, иличирра рузусири.
«МяхIячкъалала травмотологияла больницализирад ну иша рузахъес жирарибсири дахъал дусмазив иш Центр­лизив узуси МяхIяммадрасул Набиевичли, — бурули сари Загьидатли. – Нушала дебали уржибси хIянчизартала коллектив леб. Центрла руководитель ИсмягIилов Муслим ИсмягIилович, медицинала гIилмуртала доктор, про­фессор, адамтачи уркIи изуси ва мурталра кумекбарес хIядурси адам сай. Нушачи дугьабилзути бахъал саби: кIел баз биубти биштIатачибад бехIбихьили, виштIа­силис баибти хьунул адамтачи бикайчи. БиштIатас наркоз бедес хIейгули илди бусаайчи кавлулира дире­хIе. Илкьяйдали нушани бекIла мехIе, лига-кьякья, урцецуни, хургьри, гъайла къантIа лерилра кьаркьа биркIанти ахтардидирути сари. ЗягIипдеш хIясиблира дугьабилзули бирар, изала кабизахъес къиянбулхъули биалли нушала кумек хIяжатбиркухIели. Узи ва МСКТ аппаратуначиб нушала МРТ аппаратли дебали чебетаа­хъили ахтарди дураберкIес вируси сай, сенахIенну ил Северный Кавказлизиб бегIлара гьабкьясилизи халбируси саби сунела имканти дахъал диъни багьандан. Ил немец­кий «Simens» аппарат бегIлара гIяхIсилизира халбируси саби, арадешлис зарал хIебируси сабхIели. Илала кумекличил генетика­лашалти ва цархIилти нукьсандешуни гьаргдирули дирехIе, изала бара бехIбихьибхIелил, мурхьбиайчи, вай излуми (онкология) дагьардухъунмадан чедаэс им­кан­бикIули бирар, илди сагъдарес зягIипти специали­с­туначи бурхьутира. БархIилис 25-30 адам ахтардибарес бажардидиркули дирехIе, базли — 550-600 адам. МРТ-личил хIерэс асухIебирути адамти камти саби: цаибти бузрачибти виштIасилис баибти хьунул адамти, кардиостимулятортала бегIти».
Загьидат Мажидовани МРТ оператор, халал лаборант сарлин ил санигIятличи бахъал цархIилтира бурсибариб. Илди гьанна республикала декIар-декIарти больницабазиб бузули саби.
2012 ибил дусличибад Центрлизибси хIулбала излу­мала кафедрализиб Дагъиста пачалихъла медицинская академияла студентунала белчIудира бетурхуси саби, илкьяйдали интернатурала, ординатурала, аспирантурала ва тухтурти-офтальмологунала устадеш ахъдиресра имканти лер. Кафедрала заведующий сай профессор Муслим ИсмягIилович. Илини цIакьбарили бурибсири сунела хIянчизартази нушала больницализив бекIли­виубси адам — зягIипси сай или. Илис жявли сагъ­виахъес кумекбарес гьар шайчибад хIядурти, чула устадеш ахъти тухтуртира леб. ЗягIипти бархIилис шуйна балхути ва хIяжатдикибти дармунтачил гIеббурцути саби.
Адамтас дебали багаласи хIянчи бирули, бамсри агарли рузуси Загьидатлис чумаси арадеш, кулпетлизиб талихI, хIулкIути гIямрула бурхIни, хIянчилизир дахъал сархибдешуни диубли дигулра.