«Нушала биштIати узбас» къуллукъличиб

Дила шанти-хIяйвантала тухтурти

Нушала улкализиб августла 31 ибил бархIи мицIираг зягIипхIедикахъес бузути хIянчизартала бархIилизи халбируси саби. ХIяйвантира адамтиван жура-журала излумази диркути сари. Ил багьандан, зягIипхIедикахъес ва зягIипдикибти арадарес илдасра къуллукъбируси саби.

ЗягIипти хIяйванти арадарес бируси хIян­чиличила Гьалабла (Древний) Еги­петлизир, Индиялизир, Грециялизир кадикибти анцIбукьуни гIяхIцад дусмазир лукIули цалабирхъуси рагъамтазиб (рукопись) белкIи саби. ЦацадехIти улкназир хIяй­вантала излуми агардарес дуки­кья­на­би ва букIуни бузутири, итдилтазиб — ур­чала дяхънушаби (коновал). «ХIяйвантас кумек», «хIяй­вантала тухтур» бикIути дугьбала цахI­набикуни бегI гьалар Римлизир дакIудухъунти сари. ХIяйвантала тух­тур­ти руркъути школаби бегI гьалар Фран­ция­лизир Людовик 15 ибил пачали вируси замана абхьибтири.
Россиялизиб хIяйвантала зягIип­де­­шуначила 14 ибил дарш­дус­ли­чибад пик­­рибикIули буилри. ИлхIели ну­ша­чиб­ра дакIубухъунтири, бикIар, ур­чала дяхънушаби. Илдани белчIунси сел­ра аги: дудешли уршилизи, илинира су­нела уршилизи руркъяхъутири хIяй­вантас дарман дирнила устадеш. Илди саби сабил зягIипти хIяйвантас дарман дирес бурсибиубтири. ЧIянкIли 1733 ибил дуслизиб Москвала мякьлабси Хо­ро­шевское бикIуси шилизиб Рос­сия­ли­зиб цаибси «Коношенная шко­ла» аб­хьиб­сири. 19 ибил даршдусла бехI­би­хьуд­лизир цалис гIергъи ца Москвала, Петер­бургла, Харьковла ва Юрьевла бел­­чIудила заведениебазир хIяй­вантала тухтурти хIядурбирути от­делениеби абхьиб, илис гIергъи — Рос­сия­ла цархIилти шагьуртазирра. Буся­гIят­ла замана нушала улкализир дахъал хIяйвантала тухтурти руркъути чебяхI­си ва урга даражала белчIудила заве­дениеби лер.
Нушачиб, 2011 ибил дуслизибад бехI­­би­хьили, дуцIрумла бегIла гIер­гъиси бар­хIи хIяйвантала арадеш би­хIу­ти хIян­чизартала бархIилизи хал­би­­руси саби. Ил бархIи 2014 ибил дус­личибадли пачалихъла байрам тя­хIярли дурабуркIуси саби.
Баласра: гьарил адамла лебси саби сунела гIямрулизиб цаибси сунес дебали дигахъули калунси мицIираг. Дила ил, ну букIунна урши виъни багьанданра, неш­ бебкIили калунси мукьара биэс гIягI­нисири. Дахъал мукьри дирутири нушала азбарлизир. Нуша диштIатани илди утIухълизирад шишализирти ниъли далхутири. Амма бусягIят дила бекIлизиб илдачила бурес иштяхI алкIахъуси секIал кали ахIен. ХъяшахIелла гIямруличивад вехIихьили, гьанналичи бикайчи, дила бекIлизиб калунси ца мицIирагла шаласи сипат саби. Ил мицIираг дила гIямрула цаибти дусмазибадал нуни балули лебси халаси цIуба хя саби – Кавказла жинсла буцIи гIянддикIан (кавказский волкодав) хя. Ил хялис Абик бикIусири. ЧебяхIси Че­диб­деш 75 дус биънилис хасбарили, ну­ни ил хяличила «Абик – тылла зяхIматчи» («Абик — труженик тыла») бикIуси ха­бар­ра белкIунра. Апрельла 16-личиб «Ли­тературная Россия» ва «Замана» га­зетабази кабяхъили, ил печатьлизиб ду­ра­бухъун. (Чедибси абзац дила лирическое отступлениелизи халбарая).
ХIяйвантала арадеш хIербарес бу­зути хIянчизартала бархIилис хас­ба­рибси дила иш макьалализиб, ну­ни, гьайгьайра, бурисра дила шан­ти-хIяйвантала тухтур­та­чила. Нуни бурес хIейрусра Даха­даевла районна Дибгашила колхоз бехъубси дуслизир колхозла чум маза лертирил, амма 1949 ибси дергълис гIергъиси дуслизир, хасти кагъуртази баяндарили (документально), Дибгашила Кировла уличилси колхозла 12000 маза-мас лерни балас. Илди маза-маслис ва хIяйвантас къуллукъбирули, бу­кIу­на­ла ва хIенкьулабала дураб, декIар-де­кIарти дус­мазиб гъаличибра им­цIали хIяйвантала тухтурти-диб­га­шанти лебти саби, илдала дураб – нушала колхозлизиб (совхозлизиб) бу­­зути дурашанти тухтуртира. Дила ма­кьалализиб гьанбуршисра чIянкIли диб­гашанти ва гьаннара узуси пергер тух­тур­личила чебетаахъили лукIасра.
Гьаланачив нуни гьануршис дила дудешла дебали гъамси юлдаш ва тухум Кьа­сумбек Абакаров. Илини МяхIяч­къа­ла­лизиб шила хозяйствола техникум тама­наиб­сири. ГIур ил техникум дила рузила урши ХIяжимурад БяхIям­ма­довлира та­ма­наиб. Гьанна ил Став­ропольла крайла Неф­текумск ша­гьар­­лизив хIерирули сай. Бакресла зо­­нализирти Дахадаевла район­на хъа­ра­хъуназирти хIяйвантала ва мазала тух­тур сай. Гьалав илав хIяйвантала тух­тур­ли узусири цагьатIи дибгашан — ГIяб­­дул­­ла Тяймазов. Илинира белчIунси са­би Мя­хIячкъалала шила хозяйствола тех­­ни­кум, илис гIергъи Дагъиста шила хо­зяйст­­вола институтра. Урга даражала ва чебяхIси даражала багьудиличилси хIяй­вантала тухтур Тяймазла ГIябдулла вахъхIи калунсири Бакресла зонализив Дахадаевла районна хIяйвантас ва мазалис къуллукъбируси тухтурли. Сепайда, бусягIят зягIипдешли ил сунела санигIят хIясибли узахъес валтули ахIен.
Илди хIябалра дебали гIяхIти тух­турти бирутири. КьасумбекликIун нушала районна удибси мерларти 10-цада ши­ли­зирти хIяйвантас къуллукъбирусири. Яни Бак­ресла зонализив вяргIибси ила­ла ца кьяш чеббяхъибсири. Ца кьяш­ла мер­личиб урца кьяшра бар­ши­ли, дуги-хIери хIеили, гIяхI­цад дус­мазив Кьа­сум­бек урчиличи мур­дай­или сунела учас­токла шимази вашусири ва иларти хIяйвантала арадешличи хIе­ру­ди бирусири.
Нуни чедиб гьанбушибти хIябалра тухтур бучIули калунси техникумла пре­по­даватель Константин Петрович вархли валас. Ил Кьасумбекла юлдаш вирусири ва нушала шилизи иличи гIяхIладли ва­шусири. Кьасумбекла ца урши Мя­хIям­мад Ставропольла край­лизив лебтанилра валуси РФ-ла уриб­си тухтур сай. Итил урши Аба­кар, ду­­деш­ли белчIунси тех­ни­кум та­ма­наили, вахъхIи хIяйвантас къул­лукъ­би­рули Уз­бе­кистаннизиврил яра Турк­ме­нис­тан­ни­­зиврил калунси сай.
Ветфельдшерти бири Кьади ХIяса­нов ва ГIямма ГIямаров. Илданира Мя­хIяч­­къа­лализиб техникум белчIунси саби. Дибгашила хIяйванти ва маза зягIип­хIе­дикахъес халаси къул­лукъ­ба­рибсири илданира. БусягIят ГIям­мара, зягIипдешли уцили, хIянчила вашес вирули ахIен.
Бакресла зонализив хIяйвантала тух­турли узули вири ГIябдулла Кьур­бановра, Ставропольла край­ли­зивси илала кьа­ри­ган ХIямза Чараковра. Камси гьа­лав ко­ронавирусли нушачивад арухиб ил де­бали араси, зантси чархла вегI жагьси адам. Аллагьли бунагь-хатIа урдуцаб сунела.
Осетиялизиб чебяхIси даражала ба­гьуди касиб ва Дагъистайзи бузес ба­кIиб дила узикьар ХIясан СалихIовра (Бак­ресла зонализив Лавашала районна хIяй­вантала бекI тухтурли узиб) вахъхIи ну­шала колхозла зоотехникли узуси ХIяжи Якьу­повра. Буйнакъсклизиб ПТУ белчIи гIяхI­цад замана хIяйвантала тухтурли узиб ГIялибек ГIялибековра. Са­ни­гIят хIя­сибли хIяйвантала тухтур сари За­за­бика ХIяжигIялиевара, Сулайбан Кьа­дие­вра, ХIябибулла Жалиловра. Став­ро­польла крайлизив хIяйвантала тухтурли узули калунси сай дила зилан Мустапа Кьурбановра. Сепайда, бусягIят илра излумани узахъес валтули ахIен.
Шилизиб хIербирули леб хIяй­ван­та­ла тухтурти МяхIяммад Раба­за­нов, кол­хозла бекI тухтурли ва пред­се­дательли узули ка­лунси (гьанна шила администрацияла бекI сай), ва Аба­кар Абакаров (Импила Аба­кар Диб­гашила ветучастокла фельдшер сай).
Къаякентла районнизив хIяйвантала тухтурли узули лев цагьатIи дибгашан. Ил сай Дагъиста шила хозяйствола институт хIун­тIена дипломличил та­манаибси, ДР-ла урибси хIяйвантала тухтур Рабазан Даудов.
Чула бекIли­биуб­си санигIят хIя­сиб­­ли хIяйвантала тух­турти саби Да­ха­­д­аев­ла районнис гъал дус­цад­­хIи бекI­дешдарибси Ражаб Мя­хIям­ма­до­вич МяхIям­ма­дов, илала узикьар Диб­гашила ветучастокла за­ведующий Амир-Паша ГIябдулла­бе­ков ва ду­деш хIя­сибси Амир-Пашала виш­тIал узи, гьан­на Къаякентла районнизив хIяй­вантала тух­тур­ли узуси МяхIяммад Иб­­­рагьимов. Илди хIябалра де­кIар-де­кIар­ти дусмазиб Ле­­нинг­радла вете­ри­нар­ный инс­­ти­­тут­лизиб бучIули калунти са­би.
Иш дила макьалализиб хIу­шала их­тияр хIясибли, ахIерти нушала газета бу­­чIанти, нуни гьанбуршисра кIел, ун­ра шилизибадти, Кьялкнибадти дила гъам­ти юлдашуни-хIяй­ван­тала тух­тур­тира. Ил­­­да­зивад ца дибгашан ХIя­сан ГIя­ма­ров­ла (Къилжан ХIясан) урши Ива­но­волизиб чебяхIси даражала ба­гьуди касибси Арсланбек ХIясанов сай, кIи­ибил Дибгашила совхоз «За­ряла» бекI зоотехникли вахъ­­хIи узули калунси Иб­­ра­гьим ХIям­заев (Къаркъала Иб­ра­гьим) сай.
Рахли иш макьалализиб нуни гьан­хIе­бушили, гIурра хIяй­вантала тухтурти-дибга­шан­ти кали биалли, тилади са­би илди набчибад чебберх­ни.

«Ибрагьимпаша адамтала тухтур виалри, гIяхIсири»
Амир-Паша ГIябдулла­бе­ков (диб­га­шан­ти илис Ибра­гьим­паша бикIар) акIубси сай 1952 ибил дуслизив. Илала дудеш Абила ГIябдуллабей букIун вирусири. 17 дус виубси нура 2 баз иличил варх диб­гашантала саби-бегIти ма­зала хIенкьла букIунни калунсира, Курахла районна Эледер бикIуси дубурличив. Сунела къиянти гIямруличила тамашала хабурти дурибтири набзи ил гIяпабаркьли.
Ибрагьимпашала неш Султалум ЧебяхIси ВатIа дергъла замана Диб­га­шила Ки­ровла уличилси колхозла гьаркья бригадирли рузусири. Илала сурат районна хIурматла уркьуйчи баршили бахъхIи калунсири.
1969 ибил дуслизиб Ибра­гьим­пашани Дибгашила урга да­ражала школа таманаиб (ил нушала урга даражала шко­лала цаибил выпуск сабри). Ит дус Ленинградла ве­те­ри­нар­ный иститутлизи конкурс хIя­­сибли кахIерхурси, ил Ле­нинградла областьла Беседа би­кIуси шилизибси совхоз-тех­никумлизи учIес керхур. Сегъуна кьас буи­лил гIулухъа уршила хIяй­ван­­тала тухтур ветаэс! Сов­­хоз-техникумла ца курс та­манаили, ил гIярмиялизиб къул­лукъ­барахъес арукиб.
— Се мерличив хIу гIяр­мия­лизив калунсири? — хьар­биул­ра нуни илизи (Камси гьалав ши­лизи вякьунси ну иличил къаршивикира).—ГIур­ра совхоз-техникумлизиб бел­чIу­ди даимбаририв?
— Ну гIярмиялизив Белорус­сиялизив калунра. Нуни илаб кIел дус дявила ракетабас къул­лукъбираси. 1972 ибил дуслизив гIярмиялизивад чарухъи гIергъи, баягъи ит ну 3 дус гьалав учIес кавхъес хIейуб­­си Ленинградский вете­ри­нарный институтлизи хIя­дур­бируси отделениелизи учIес кер­хурра: дила кьас сабри гIяхIси хIяйвантала ту­хтур ветаэс.
— Институт таманаили узахъес чина вархьири ?
— Институт таманаибсири 1978 ибил дуслизиб. Шилизиб набчи хIерли дила хьунулра кIел биштIатира лебри. Ил багьандан ну хIянчиличи Дагъистайзи вархьира. ИлхIели нуни дила бузерила гьуни бехIбихьира Да­хадаевла районна «Заря» совхозлизив халалгъуна хIяй­вантала тухтурли. 17 ши­ла ва махьила хозяйствоби цахI­надикахъили акIахъуб­си совхоз сабри ил. Илала мер (центр) Дибгашаб бирусири. Илаб ца дус хIянчи барили, ну Мамедкъалала вет­ле­чеб­ницала заведующий­ли вархьира. Камси заманали гIурра чарухъунра «Заря» совхозлизи тухтурли. Ну кабинетла хIян­чизар ахIен­ри, нуни мазала дурзамти гIяй­дикIути дубурти муэр­тазирра чедиаси. Нуни ДР-ла урибси хIяйвантала тухтурла у касес документуни дицIахъибтири. ХIе­­балас, се диргалабухъунал, амма, бу­­зерила ветеранна лишан гили, гъай дишун.
— «Дубурти муэртазир че­диаси» викIули бурулри хIуни. Би­кибу хIед илдачив къун­зу­хъе­салра?
— Сунела лерилра гIямру мазала халал букIун вируси хIушала дудешли, нуни ба­ласра, хIуша узби (хIу, Мя­хIям­мад ва СягIид), шко­ла­базир каникултала замана, мазала хIункьрачил дарх дубуртачи дикутири. Илди хIушани диштIахIели че­даиб­ти дубурла мер-муса, ну­ни, сов­хозлизив тухтурли узу­хIели, че­даибти сари, Мурад. ХIу­ша­ни чедаибтичир гьатIира дахъал. Агъулла районнизибад бехIбихьили, Рутулла, Гулала, Курахла район­тазирти, дуцI­рум­ла замана «Заря» совхозла маза дикути дубурти лерилра чедидяхъибти сари. Ну шинни хIевжибси урунж-гIиниз илди районтазиб агарси саби. Къараногъайла дянг авлахъуначирти хъарахъунира нуни далути сари. Гьай вегIебш! Чили дет­­кахъахъибтив итцад­ра дахъал маза-кьяцнала хIункь­ри? Чили мяхI­рум­ва­риб­­сира ну бахъ наб дигуси хIян­чи­ли­зи­вад?
— Нуни бални хIясибли, хIу бусягIятра хIед дигуси хIянчили виркьули левалри. Сен хIу «наб дигуси хIянчилизивад чили мяхI­румварибсира?» ви­кIу­сири?
Сабаб биэс гIягI­нилигу, илкьяйдали цIу­мух­ъес ба­­гьандан. Се саби, гьатIи хIу­ни гьанна би­руси? ХIя­й­­вантала тухтурла хIянчи ахIену?
— Саби, дила юлдаш, саби. Ну Диб­гашила ветучастокла заве­дую­щий сайра. Гьалав ил хIянчиличивхIели, нуни 6 шила хIяйвантас къуллукъбирусири, гьанна – 2 шила, Дибгашила ва Бускрила. Чинара ишар Рутулла районнизиртигъунти дубурти? Чинара мазала хIункьри? Чинав калхьусира ну усес гьаргси закла удив, варгьила ца шали убушили, итил шали чебушили? Чинар дикьути нуни буцIала авла ва ху­рала гъямла? Се бариша наб хъули кайили бируси хIяй­вантала тухтурла хIянчи? НукIун ахъти хIяланани ала­вуцибси адам ­ сайра, — наб ил гIурра цIумухъунсиван бизур.
— Нуни балуси саби, ил­дигъунти хIяланани ала­ву­циб­си адам ахIенси худож­ник виэс хIейрни, — ви­кIул­ра ну илизи.
Ибрагьимпаша гIяхIси ху­дож­никра гьар секIал ба­луси устара (адамтала сура­туни, жа­гати някьиш­личилти, белкIа­на­­чилти ва суратуначилти стол­ти, утни, шах­­матунала уркьли, къа­ли­пуни ва дахъал цар­хIилти секIал лер илини да­рибти) сай.
Шилизиб коронавирусла изала тIинтIбиубси замана Иб­­рагьимпашани, шила ми­житла имамла заместитель сайлин, шантас халаси къул­лукъбариб. Нушала шилизиб коронавируслизибад беб­­кIибти бахъал биуб, Ибра­гьим­пашани, уркIе­цIиа­гар­си изайзивад урух­хIейубли, веб­кIибсила жа­наза ици ва лерилра хIя­жатти секIал дири. Бурес гIягI­ни­биркур, Иб­рагьимпашала къайгъначибли Дибгашаб ишдус газета «Ас-салам» кай­су­ти адамтала кьадар 46-личи абикиб.
Коронавируслизи ви­киб­си Иб­ра­гьимпашани, су­нени бурни хIя­сиб­ли, сунес су­нени уколти дирули, гIягI­нити дармунти дужули, хIя­бал бархIила бухIнаб ко­ро­навирус гIяндбакIиб. Илини замана-заманаличив сунес кумек­­бирес Дибгаша ва­шуси районна имам, ирагъан ГIяб­дул­хIямидлис ну­шала газе­та­лизибад баркалла ба­гьахъес набзи тиладибариб.
Ибрагьимпашала унра Иб­рагьим БяхIяммадовлизи нуни, сунес «Иб­рагьимпаша сен вилзана» или хьар­баиб­хIели, ил набзи вакIар: «ХIяй­ван­тала тухтур хIейубли, Иб­ра­гьим­па­ша адамтала тухтур виалри гIяхI­­сири. Баркалла биаб сунес».
Дила хIяйвантала тухтур Иб­рагьимпашачила лукIути, шад­лихъла мяваличи ка­бииб­хIели, бускран далайчи Ру­кьила МяхIяммадли чар­хара­ла далайлизир дурибти иш­ди дугьбачил тамандирис:
«Халкь-ургарти баришдеш
ИмцIадикIаб мурталра.
Балгун кьумурла цадеш
Каммабиаб сеналра.

Шантаниван хIялалли
ГIямру деркIаби шадли,
Разидешцун дихули,
Ватаби хIу арали.

УркIи гьаргли вашуси,
ХIялалли хIянкайубси,
Пахру сайри Бускрила,
Дарман Ибрагьимпаша!»