Секьяйдали биэс гIягIниси?

ИшхIелла замана адам вебкIниличил дарх­дасунти гIядатуни дузахънила шайчир халкь-ургар дахъал жалти алкIули дирар. Ца­ца­бехIтани ит яра иш гIядат кьабулбирули ахIен, цархIилтани биалли ил чус дигуси тяхIярли бузахъули саби. Наб гIергъити суалтас жавабти касес дигулра. Адам вебкIибхIели халкьли дузахъути белгити гIядатуни бусурман диннизир секьяйдали дузахъес гIягIнитил, ва Кьуръан хIясибли илди цугдиркулил багьес дигахъаси.

1. Нуни балуливан, дила шантани адам вебкIили гIергъи 40 бархIи дикнилис хасдарибти далдуцуни дурадуркIули бири. Гьанна биалли 40 бархIи дирути чебаэс вирули ахIен, 52 бархIи дирути ахIенти. Илдазибад чидил бархьсив — 40 бархIи дирнив, яра 52 бархIи?
2. Адам вебкIибхIели, вебкIибсила гъамти илала хIябличи кабири, тIашси адам хIейри. Гьанна биалли адам вебкIибхIели, илала тухумти тIашли саби. Секьяйдали биэс гIягIниси исламла дин хIясибли?
3. ИмцIати мераначиб, хаслира дила шилизиб, вебкIибсила хIябличиб цIелдара катIи, хIябла чедиб хъалира бирули саби. ХIудуцIла шилизиб илгъуна анцIбукь чебаэс хIейрар.
БархIиличи-бархIи вебкIибсилис мармар къаркъала цIелдуби калтIути имцIабикIули саби. Илгъуна баркьуди гIеббурцулив Кьуръайзиб, секьяйдали биэс гIягIниси?
4. МяхIячкъалализир вебкIибси хIяриихьес багьандан, хIябла мерлис ва ил биркъесли арц сайсули сари, илхIелира чумал азир къуруш. Бархьсив или бирни? Кьуръайзиб се чебаахъили?
5. Гьалабла замана дила шилизив дугели адам веб­кIалри, берхIи гIелабикибхIели вебкIибсилис алхIям хIебучIи. Гьанна мурт-дигара бучIули саби. Секьяйдали биэс гIягIниси?

Редакцияла шайзибад: ХIурматла Ш.Мя­хIям­­­мадся­гIидов, «Замана» газетала вахъхIила марси гьалмагъ ва тIалабкарси учIан сайлин валусири хIу нушани. Баркалла биаб хIед, нушачи ишдигъунти лебтасалра дагаладиэсти, мягIничерти суалти духIнадуцибси кагъар белкIнилис. Нушала бучIантала гьарил суайс жаваб баргес халаси разидешличил къайгъибирехIе. ХIела суалтас жавабти лугули сай Дагъиста ЖумягI мижитла имамла заместитель МяхIяммад Майрановли:
1. Адам вебкIибмадан илала гъамтани вебкIибсила шайчир дарес хъарти 4 секIалцун сари лерти: цаибилгъуна, вебкIибсила лебил чарх бирцес, ил капайзи кавцес, илис жаназала дехIибала дарес ва авэсилгъуна, хIяриихьес. ВебкIибсила гIелабтачи илди авалра баркьуди дарес чараагарли хъарти сари. Илдала дурарадти секIал биалли — дигести яра хIейгести баркьудлумази кадурхути сари. ИшхIели адамтани гIягIниагарти гIядатуни пикридирули сари. Дигести баркьудлумази кадурхути сари: талкьин бучIни (адам вебкIибхIели бучIуси балга), Кьуръа сураби дучIни, ясин бучIни.
ВебкIибси 40, 52 бархIи, яра дусла вирнила шайчибси ислам динна пикри ишгъуна саби: илди нушала диннизирад касибти ахIен, илди баркьудлуми хIейгестази кадурхути сари, сенахIенну халкьли илди далдуцуни дурадеркIес багьандан, дахъал харжани дирули саби. Илди дурадеркIнилис халаси кери биур, яра Аллагьли чус халаси шабагъат хIядурбиру или пикрибикIули биалли, илди хатIабиркули саби. Эгер вебкIибсила гIелабтас алхунсилис Кьуръан белчIес, садакьа бутIес дигули биалли, илди дарес ихтияр леб. Кьуръан белчIи, садакьа бутIибхIели, илди дарнила кери вебкIибсила рухIличи баахъес Аллагьлизи тиладибируси саби. Амма багьес гIягIнибиркур, дигести баркьудлуми дарес багьандан 40, 52 бархIи яра дус дикайчи хIерикIес гIягIнидеш агара, вебкIибсила тухумтани илди чус дигуси заманализир дарес бирар. Халкьлизиб бурули бирар, 52 эсил бархIи вебкIибсила лигуби гIемсназирад декIардиркуси бархIи саби или. Нушани гIилмула жузазиб илгъуна анцIбукьличила буруси хIебаргира, эгер хIушани балуси леб биалли, чебаахъая нушазира.
ИшбархIи халкьли адам вебкIибхIели, дахъал харжани дирули саби, чула ахъри хIебиалра, хIятта чеблалиу булан бикили, мекъ-сяхIбатличирван кьумурти диршули саби. Илдигъунти харжани даресила мерлар вебкIибсила хIяжатуни ахъес гIягIнити сари. Нагагь вебкIибсила сегъуна-биалра чебла кали биалли хIехъили, илала гъамтас чебла ахъес чебиркур. Илкьяйдали вебкIибсила чеблумази халдирути сари хIедарили калунти — хIяж, дехIибала, дуббуцари. Илдира вебкIибсила гъамтани илала гIелаб калунси маслизирад капаратлис арц какьурли, черахъес гIягIнити сари. Илди чеблуми ахъили гIергъира вебкIибсила мас кали биалли, шаригIят хIясибли, ил сунела дурхIни- ургаб бутIес гIягIниси саби. ИлхIелира чус дигуси тяхIярли буртIуси ахIенну, шаригIят хIясибли биэс гIягIниси тяхIярли буртIуси саби. Гьариллис Аллагьли чебаахъибси кьадар лебси саби. Илдигъунти суалти арзахъес хIушала мерла имамличи дугьадизес чебиркур. Нушала халкьли биалли вебкIибсила гIелаб калунси мас муръаличиб кеп-чеклизиб харжбарили, цалра чебла ихъули ахIен.
2. ВебкIибси хIяриихьибхьели адамти хIябличи кабиалра, тIашли калалра илизиб сеъуналра декIардеш агара. ИмцIаливан гIямру хIясибли халатигъунти адамти кабирули бирар, жагьилти тIашли буули саби. ШаригIятлизиб илала хIекьлизиб буруси агара.
3. ВебкIибсилис цIелдалис халаси къаркъа калтIес, хаслира мармар къаркъализибад барибси къадагъабируси саби. ЦIелдалис гIядатла къаркъа баибси саби, сунела ура белкIи сабира. Исламлизир суратунира къадагъадирути сари. Ахиратлизир вебкIибсилис илдигъунти имцIати секIал диргаладулхъути сари, хIисаб-суал имцIадирути сари, ил багьандан къадагъадирути секIайзибад мяхIкамдеш баралли гIяхIси саби.
ГIусман бин МазгIун (Аллагь разивиаб сунечи) вебкIибхIели, нушала Идбагли (с.гI.в.с.) илала бекIла шайчиб къаркъа катIунсири, илав адам левни цархIилтазира багьахъес багьандан. Илгъуна мурадличилцун саби вебкIибсила чеди цIелда калтIунси.
МяхIяммдтIагьир ал-Карахини белкIунси «Шар­хIул-мафруз» бикIуси жузлизиб бурули саби: «Адамла хIябличиб бекIла шайчибад къаркъа катIалли гIяхIси саби, сабира бара ахъбиубси. Илкьяйдали къаркъаличи вебкIибсила ура лукIуси саби, ил чи саял багьахъес багьандан, хаслира гIялимтала ва гIябидунала хIябрачи».
ХIябла чедир дирути хъулрачила гъайвикIалли, гIядатла адамлис илдира гIягIнити ахIен. ИмцIаливан хIябла хъулри хасдирули дирар идбагунас, дурхъати адамтас, шуйхрас. Илди дирути сари зияратличи бакIибти адамти хьурабирахъес ибси кьасличил.
4. Эгер жамигIятли хIябрас декIарбарибси мер леб биалли, бебкIибти ила матъал кабирхьес гIягIнити саби. Амма шагьуртазиб ванза биули ахIен, ил багьандан ил бирцули саби. Ил анцIбукь селичил бархбасунсил нунира балули ахIенра.
Гьайгьайрагу, гьанна халкьла адаб-хIяяра дарсдиубси замана барсур селра тIалабхIебарили, къияндикибси адамлис шила шантаниван кумекла някъ гьабатес хIядурли ахIен шагьарланти. Ил багьандан бургар илдани багьара сайсуси.
5. ВебкIибси адам мурт хIяриихьалра декIардеш агара. Эгер адам дугели вебкIили виалли, ил дугели хIяблизи кайхьес гIягIниси сай. БебкIа гIянжиличи хIясратси бирар, ил багьандан адам вебкIибмадан хIяриихьес чебси саби.
Бухари, Муслим, Абу Даудлизибад лебкуси хIя­дислизиб бурули саби: «ВебкIибси хIяриихьес къалабадикирая, сенахIенну ил гIяхIси адам виалли, иличи хIерти шабагъатуни касахъес кумекбирулрая хIушани ва иличибли вебкIибси разивирахъулрая. Эгер вебкIибси вайси адам виалли, илизибси вайдешлизирад къалабали мяхIрумдиэс дирудая». Ил хIядисли нушази чебиахъули саби вебкIибси къалабали хIяриихьес гIягIнили биъниличила. Ил хъули кайхьили ватес асубируси ахIен..