Поэтлис учIанни саби кьимат лугуси

Совет хIукуматла замана цар­хIил­­­­ти гьарил секIалван ул­ка­ли­зир художественный прои­з­­ве­де­­­ниебира чекабизурли ахтар­ди­диру­ти­ри­ ва лайикьси кьимат касибтицун учIан­­­­­ни­­­­чи диутири.

Ил багьандан Да­гъис­та поэ­ту­­­нира писательтира лебилра ду­нъя­­личиб машгьурбиубтири. Наб кьалли гьан­­биркур ле­рилра Дагъиста автортала жузи урус мезличи ва цархIилти улкнала мезаначи шурдатурти диалри, илдачи ай­кесил ад­хIейхъи или. Нушази ДГУ-ла фи­ло­­логияла фа­культетлизир дучIухIели, ду­нъя­ла лерилра улк­нала гIяхIтигъунти произ­ведениеби ду­чIа­хъутири. Ну пик­ри­ри­кIусири итхIели ну­шала дубурлантала гIям­­­рура илдала гIя­да­тунира нушаб дур­хъахIели ва гъамхIели дур­гар да­гъис­тан­лантала произведениебира лер­гIер гIяхIдилзути или. Амма гIяхIил пик­риу­­хъалли, Дубуртар Улкала поэтунира писательтира чичиб-дигара ункъли лукIули саби или гьанбиркур наб. Дахъ пергерти ва бугаси пагьмули ламдикIути, мурхьси мягI­нала произведениеби сархIели илдала. Хас­лира даргала литература наб рухIла бегI­лара мягIничебси давла сабсиван билзан. ГIямарла Батирайличибадли бехI­би­хьили, Амир Гъазини, Газим-Бег Бя­хIян­довли, ГIяхI­­мадхан Абу-Бакарли, Писки МяхI­­ли, МяхIяммад ХIямидовли ва бахъал цар­­­хIил­тира девла устнани акIахъубти произ­ве­дениеби илцадра черяхIти сари ви­кIес вирар ва дунъяла литературала «кьа­­си­ли­­чиб» бегIла хIурматла мерличир диэс­ти­ сари.
Дигеси саби ишхIелла манзиллизиб­ра даргазиб пагьмучебти лукIанти лебни. Ил­ди бахъ камли ва, бегIлара хIейгеси, кам­ка­бикIули биалра. Гьайгьай, леб пагь агар пагь­мукартира. Чула буресцад белкIанала хазна ва пагь хIедиалра, нуша чедаабая или зинкIбикIули, гужли машгьурбиэс кьасли­зибти. Леб пагьмули жагабарибти, адаб-хIя­я­ли ахъбуцибти ва учIанни чус кьимат бедай­чи сабурличил хIерли кабиибтира. ХIера, ил­дигъунтазирадли сари ишбархIи нушани сунечила белкI гьалабирхьуси ПатIимат ГIя­­лед­зиевара. Илала произведениебачил тяниш­риубхIели, ну пахрули закличи ахъруцибсиван бизур. Жагати куц-кабизла, ха­ладеш-хамдеш агарси ва малхIямси Па­тIи­матла уркIила ванадеш сунела произведениебазибра гьанарулри. ЧIянкIли илала делкIунти урус мезличил диъни циила наб гIяхIра хIебизургу, илисра сабабти лерри. Дарган лукIан даргала дубуртачирадли гьа­рахъли хIеррирули уррухъун ва дарган мезли хIелукIули риалра, дарган пагьму илала произведениебазиб лямцIбикIули саби. Гьаннала гIергъи илала дарган мезличил делкIунти произведениеби делчIес биркниличира умут хьурабариб ГIяледзивани.
ХIера, гьалабван ил поэт, прозаик, журналист ПатIимат ГIяледзиевала «Дисла бехI­кад» ибси жузличил адамти тянишбир­нила балбуц дураберкIиб МяхIяч­къа­ла­лизибси Расул ХIямзатовла уличилси Миллатла библиотекализиб.
ПатIимат ГIяледзиева акIубси сари Сер­гокъалала районна ХIурхъила шилизир. Ха­лараибси сари ил Удибси МахIаргила ши­лизир. ГIур илдала хъалибарг Избербашлизи гечбиубсири. Илаб мургьила медальличил школа таманаили гIергъи, Па­тIи­мат ДГУ-ла филологияла факультетли­зи карерхур.
ГIяледзиевани сунела бузерила цаибти гунзри кацIибтири Каспийсклизибси цаибил номерла школа-интернатлизир рузули. ГIур 7-ибил номерла дурхIнала анхъла заведующаяла хIянчи хъардариб иличи. 2005- ибил дусличирадли «Трудовой Каспий» газетала корреспондентли рузескариибсири. БусягIят пенсияличир сари.
ПатIимат ГIяледзиева урус мезличил сари лукIуси. Белики, риштIахIейчирадли ша­­гьуртазир хIеррирули ва ручIули ка­лун­­хIели бургар илкьяйда бетаурсира. Ну­ни илизи сен илгъуна бетаурси или хьар­баиб­хIели, нуни дарган мезлира лу­кIу­ти сари макьалабира назмуртира или жа­ваб чарбатур илини. ХIебиалли дарган мезличил илини жузра дурайъниличи дир­хе­хIе.
ПатIимат имцIаливан ВатIайчила, сари акIубти мер-мусаличила, дигайличила рирар лукIуси. Илала дахъал назмурти лер Дагъиста машгьурти рурсбачила ва уршбачила, улкала игитуначила, бегIтачила, юлдашуначила. Баснябазиб илини балтIули саби чус хIянчила мер ва давла дикахъес багьандан ламус-хIяя детахъахъили хIербирути адамти. Прозализирра илини ишхIела гIямру ункъли сипатдирули сари.
2012 ибил дуслизиб ПатIимат ГIялед­зие­вала «Кьисматла калейдоскоп» бикIуси жуз дурабухъунсири. Илизи назмуртира повестьра кадерхахъурти сари. 2017 ибил дуслизиб дурабухъунси илала «Дигайла урмала марка» бикIуси назмуртала жуз биалли дигайла цIакьти хIяланачила саби.
2015 ибил дуслизиб дурабухъунси «Дис­л­а бехIкад» бикIуси роман ПатIиматли хас­­барили сари Дагъиста гIядлу-зегъа далтахъути багьадуртала игитти баркьудлумас. Илар сипатдарибти сари республикалис къияндикибси манзиллизир дубурла гIяхIгъабза уршбани гьарли-марли дакIударибти адамдешла баркьудлуми. Бархьаначи буралли, авторли пикридарибти ахIен романна игитунала баркьудлуми, илди гIямрулизирадли касибти сари. БучIантани дигиличил кьа­бу­л­ба­рибси ил жузла игитуни саби школа тама­наили гIямрула хIябкьяйличибадли ганз­бикIес бехIбихьибти гIулухъаби. Ил багьан­дан ил жуз хаслира жагьилтас дигусили бе­таур­ли саби.
Балбуцличирра гъай ил жузличила сарри.
Балбуц бузахъусири Дагъиста халкьла поэт Аминат ГIябдулманаповани. Илини гьала-гьала цалабикибтас поэтла гIямрула ва творчествола гьундурачила къантI-къантIли баянти дуриб. ГIур гъайрухъунси ПатIимат ГIяледзиевани роман белкIахъес сели гьиррарибал баянбариб.
«Новолаклизир ва Дагъиста цархIилти районтазир ярагъ някъбази касили, къачагъуначи къаршили дурабухъунхIели, чилра ца шайчив уэс хIейрар. Селичил-биалра кумекбарес яра итхIели кадикибти анцIбукьуначила халкьлизи дурусти баянти даахъес хIяжатлири. Къачагъуназибадли даршути адамтала паргъатдеш батахъес багьандан халаси къайгъи дакIубарибсири гIядлу-зегъа далтахъути органтазиб бузантани. Илдачила жуз белкIес пикрибарибсири нунира. Ил художественное произведениелизир илдала игитти баркьудлумачила тIинтI­ли бурира. Офицерла у гIямрулизиб бегI­лара ахъли чебиути нушала манзилла­ игитуначила саби дила роман», — рикIи П.ГIяледзиева.
ПатIиматли илкьяйдали ил темалис хас­дарибти «Балга», «Чичил гъайрикIулра», «Ва­тIа уршби…», «Генерал ГIямаров», «Неш» ибти ва цархIилти назмуртира дел­чIун. Поэтли уркIиличил лергIер жагали ду­ру­ти илди произведениебани вегIра итди кахти дусмала анцIбукьуназив левсиван ва гьа­рил секIал хIулбала гьалар детурхутиван гьанарахъулри. ПатIиматла гIяртистла бугаси пагьмура лебнилис бикьридеш дирулри ил секIайра.
ГIур гъайбухъун балбуцличи бакIибти ГIяледзиева ва илала творчество ункъли балути адамти. Илди сабри: машиностроение ва сервис колледжла преподаватель, РФ-ла рурибси учитель М.ХIяжикьурбанова, Каспийскла начурбала театрлизибси «Креатив» бикIуси кружокла литературала руководитель С.ГIябдуллаева, Каспийск шагьарла администрацияла культурала ва жагьилтала политикала управлениела начальник М.МяхIяммадов, Сергокъалала районна (ЦБС)-ла директор З.ГIямарова, Сергокъалала кIиибил школала директор, Россияла Игит М.НурбяхIяндовла дудеш Н.НурбяхIяндов, П.ГIялед­зие­вачил барх ДГУ-лизиб бучIули калунти прозаик И.Рабазанов ва поэт, прозаик, ДГУ-ла преподаватель З.Мя­хIяммадов, Миллатла библиотекала краеведческий ва миллатла литературала отделла хIянчизар С.ХIяжиева ва цархIилтира. Илдани ахъли кьиматбариб П.ГIяледзиевала роман. ЧеалкIуси наслу руркънилис илдигъунти произведениебала халаси кьадри лебниличила бурулри илдани.
Новолакла районнизир кадикибти балагь-кьадарла анцIбукьуначил бархбасахъи, илав ВатIа гьалабси чебла ихъули алхунси ва вебкIили гIергъи Гъабзадешла орденничил шабагъатлаварибси милицияла старший лейтенант ГIяхIмад Давдиевлис хасбарибси поэмара леб ГIяледзиевани белкIунси. Ил поэма цалабикибтала гьалаб белчIун игитла гъамси школьница Ажа ГIябдуллаевани.
Цалабикибти разибиахъуб виштIаси дамрухъя, Аминат ГIябдулманаповала рурсила урши Маккашарип ГIябдуллаевла пагьмуртани. Илини жагали дамбяхъес балулри ва челябкьлализив машгьурирниличи вирхес вирар.
Илкьяйдали балуцличир жагати далуй­ти делчIун Хъярбукла шилизибадти пагьмучебти далайчиби Пирдауз ва Х.Ка­ма­­ло­ва­хъалани. Хазинатли А.ГIябдул­ма­наповала гъай хIясибли Россияла Игит М.Нур­бя­хIян­довлис хасбарибси далай саб­­­ри белчIунси.
Библиотекала краеведческий ва миллатла литературала отделли ГIяледзиевала произведениебас хасбарибси «Поэт, писатель, журналист» ибси жузала выставкара балкьаахъурлири.
Гьарил гъайулхъусини уркIила ванадешличил ГIяледзиевас гъай дурулри ва илала творчестволис ахъси кьимат лугулри. Багьеслири поэтла бугаси пагьмули бахъличи гIяхIлашал халаси асарбирули биъни.
ХIурматла ПатIимат, хIела роман, назмурти, цархIилти белкIани дургIети, сяйти шалуби чузир агарти ва адамтала уркIбачи асарбирути сари. ХIу гьанна творчествола ахъанайличирри ва хIуни гIурра дахъал гIяхIти белкIани учIаннис гьаладирхьниличи ва кьалам гIурра цIакьли бугабирниличи дирхес дигулра.