Гьарли-марси гIяхIгъабза дарган

ГIямар ГIялиевичличил ну дила гIямрулизив кIина сайра дяхI-дяхIли къаршивикибси. БегI гьалав — арбякьунси даршдусла 70 ибти дусмазив, кIиибил яргализив —ишди бурхIназив.

ДГУ-ла дурала улкнала мезанала факультетлизив учIуси ну, белчIуди бархьбатурли, гIярмиялизиб къуллукъбарес арякьунсири. ГIярмиялизивад чару­хъунхIели, нуни кьасбарира цазаманализиб, узра узули, филологияла факультетла бархIехъла отделениелизиб белчIуди даимбарес. Ил суал арзес багьандан, наб чебуркъуб ДГУ-ла проректорличи дугьаизес. ХIе­ра, илхIели сайри ну ГIямар ГIялиевичличил къаршиикибсира. Нуни ил анцIбукьличила чебетаахъили бурибси саби дила «Ца студентлис лекция» бикIуси макьалализиб.
Ну школализив учительли узухIели бакьибсири нуни, ДГУ-ла ректорли гьар белчIудила дуслизиб нушала районна 5-6 дурхIя, районнизир имтихIян дуцахъили, ДГУ-лизи бучIахъес бурцули биънира. Ну узуси Дибгашила школа таманаибти дурхIнира лебтири илкьяйдали бучIахъес ДГУ-лизи буцибти.
Чедир гьандушибти ца-чумал баянничил тамандирули хIилхIи калун дила ГIямар ГIялиевичличил ара­гIеб­лира-сера байхъала даршдуслис гьалар дехI­ди­хьибти тянишдеш. Ил тяхIярли бетра бетарулри, рах­ли нуни октябрьла ахирличиб «Дагестанская правда» газетализиб «Аспирантличивад ректорличи» («От ас­пиранта до ректора») бикIуси макьала хIебелчIи виасри.
Ил макьалализиб ГIямар ГIялиевичла гIилмулизи гьуниличила белкIири ва нушала урибси гIялим 80 дус виъниличил мубаракирулри.
ГIямар ГIялиевичла юбилейличил бархбасахъи, ди­гиаур иличил къаршиикес ва уркIи гьаргли ихтилат­барес, гьайгьайрагу, нушала шайзивадра ил мубаракваресра («Замана» газетализиб бузули ГIямар ГIя­лиевич ДГУ-ла ректорли узухIели университетлизиб бу­­чIули калунтира лебти саби). Газетала гъамси юлдаш Р.ХIям­затовла уличилси Миллатла библиотекала краеведческий отделлизир рузуси Салимат ХIяжиевани иш гьакI­лисра нушаб кумекбариб: илала кумекличивли ишди бурхIназив къаршиикира ну ГIямар ГIялие­вич­личил.
ГIямар ГIялиевичличил ихтилатбарес аркьуси ну гьунчив мурхьти пикрумани уцили калунра, секьяйда бетаэсара иличил дила гьуниваъни викIули. Набзи бурни хIясибли, ДГУ-ла лабораторный корпуслизив савли сягIят вецIлис ил набчи хIерли вирусири.
КIиибил дерхIличибси илала кабинетлизи ну айцIухIели, цугли сягIят вецIал дикилри. Ахъли дарган мезли саламра бедили, нуни илала някъ буцира. ГIе, дарган мезли. Наб гьеч дигули ахIенри ит гьалавван ГIямар ГIялиевич набчи гIурра вявухъи. Нуни ГIямар ГIялиевичлизи гьанбушира ит 50-цад дус гьалаб кабикибси анцIбукьра, гьабатурра сунечила нуни белкIунси «Ца студентлис лекция» бикIуси макьалара. ГIямар ГIялие­вич бара пишяхъиб. Ихтилат гIяхIси бетаахъес, наб ил баибсири.
ГIямар ГIялиевичлара дилара ихтилатличила бурайчи, ахIерти газета бучIанти, гьаладирхьисра хIу­шаб нушала халаси гIялимла гIямрулизирад баянти. Ве­хIирхьусра арбякьунси даршдусла бехIби­хьуд­личивад.
Революциялис ва граждан дургъбас гьалавал ГIямар ГIялиевичла хала дудеш ГIялила ГIямар ХIурхъила шила юзбашили калунси сай. «ГIязиз Иминагаевла назмуртазиб балтIутигъунти хIебурги ит заманала лебилра юзбашибира кьаднира»,—пикри бакIиб дила бекIлизи, ГIялила ГIямарличила делкIунти дучIухIели.
Гьари, мисаллис гьаниркахъехIе Батирайли далуйтазив уруси ХIурхъила юзбаши ГIябдусалам кьадира. Сунела хIурмат хIебарибти мугранти танбихIлабарес Батирайли илизибадгу пурбан сайсуси:
«Нуни чябхъин бякьишав,
Сатхьили Къара-Хайдакь?
Бигулла хIула пурбан,
Ва ГIябдусалам кьади!»
Ишди тугъас гьаларти назмула къяяназивра илис Батирай «ва узи ГIябдусалам…» викIули сай. ХIебиалли, гIяхIси, хIурматличи лайикьси адам уили сай ГIябдусалам кьадира: вайси адамлизибад я пурбанти сахIейсу, я иличи «узи» бикIули дугьахIебилзан. Дила пикрили, далай белчIни багьандан гIякIалис Батирайла унци лугьахъуси юзбаши цархIил урги: бахъал гIяхIтала ургав ца увяхIсира камируси ахIен.
ГIе, гIяхIти адамтира къаршибиркули буили саби кьаднала, юзбашибала ургабра, гIяхIсира вайсира балути, бархьдешличи чекабизурти… ХIурхъила юзбаши ГIялила ГIямарра илдигъунтала лугIилизивадси уили сай. Халаси шила гIядлу-зегъа дархьли дузахъуси, чебихьибси декIбиубихIи умцантиван улкIхIелкIуси вархьси гъабза. Илала лебтири 5 биштIати: 3 рурси ва 2 урши. ГIялила ГIямарра илала хьунулра пяйхъла изайзибад (лихорадка) бебкIили, 5 урши-рурси цIуръабиубтири. КIелра урши – МяхIяммад ва ГIяли – дудешла узи ГIусма дурхIнани Темир-Хан-Шурализиб абхьибси дубурлантала цаибил интернатлизи бедибтири. ГIур Темир-Хан-Шурала педучилище белчIунси ГIяли, имцIали пагьмукар сайливан, Москвализи учIахъес вархьибсири.
1929 ибил дуслизив ил Москвала кIиэсил Пачалихъла университетла студент ветарули сай. Илав учIухIели, Мордовияла АССР-лизирад ракIибси ва сунечил рархли ручIуси Анна Матвеевачи хъайчикайрули сай. БелчIуди «шула» кьиматуначил таманаибти, ГIяли ГIямаров ва илала жагьил хьунул Дагъистайзи чарбулхъули саби. 1932-1936-ибти дусмазив ГIяли ГIямаров ДешлахIярлизибси (Сергокъалализибси) педучилищела завучли узули сай. 1936 ибил дуслизив Дагъиста багьудлуми тIинтIдирнила шайчивси халкьла комиссариатли ГI.ГIямаров республикала бехIбихьудла школабала ва педучилищебала начальникли катур. 1937 ибил дуслизив ил ДешлахIярла районна багьудила отделла заведующийли узусири.
1938 ибил дуслизив республикала машгьурси багьудила хIянчизарла хъалибарглизив цагьатIи урши алкIули сай. Ил урши челябкьлализив машгьурси бел­чIу­дила академик, ДГУ-ла профессор, Соросовский профессор ветаурси ГIямар ГIялиевич ГIямаров сайри…
1942 ибил дусла мартла 23-личив ГIяли ГIямаров сай гIяхIъулали ЧебяхIси ВатIа дергълизи арякьун. 1943 ибил дусла февральла 10-личив лейтенант ГIяли ГIямаров Краснодарла крайла Пластуновская бикIуси шила мякьлаб кабикибси дергълизив игитла бебкIали вебкIиб. Ил хIяриихьиб Краснодарла крайла Ставропольская бикIуси станциялизив «узбала» хIяблизи. Анна Николаевна ГIямарова хIябал биштIатира сарира калун. ДурхIнази дудешла агри хIебагьахъес илини халаси къайгъибариб.
Гьанна биалли наб хIебалутази багьахъес дигулра, чи саял нуша «Замана» газетала агьлули дебали халаси хIурматла адамлизи халируси, гьарли-марси гIяхIгъабза дарган, дила ишбархIила макьалала бекI игит ГIямар ГIялиевич ГIямаров.
Нуни чедибра бурни хIясибли, ГIямар ГIямаров акIубси сай 1938 ибил дусла октябрьла 26-личив республикализибра машгьурти багьудила хIянчизарти, Дагъиста гьарли-марти интеллигентунала хъалибарглизив. Илала неш Анна Николаевна ГIямарова Дагъиста рурибси учительница сарри, ДАССР-ла Верховный Советла депутатлира калунсири.
1956 ибил дуслизиб Сергокъалала урга даражала школа белчIи гIергъи, ГIямар ГIямаров Дагъиста педагогический институтла (1957 ибил дусличибад ДГУ) физикала факультетлизи учIес керхур. Университет таманаибхIели, бегIлара гIяхIил бучIути шел дурхIя, илдала лугIилизив ГIямар ГIямаровра, ГIилмуртала Академиялизибси физикала институтлизи бучIахъес бархьибтири. Илаб аспирантура белчIунхIели, ил чарулхъули сай университетлизи ва итхIейчивад гьанна бикайчи илав узули сай.
1970 ибил дуслизиб ГIямар ГIялиевичли гIилмуртала кандидатла диссертация гьалабихьиб ва сунела гIилмула хIянчи кабизахъур, 1984 ибил дуслизиб — гIилмуртала докторла диссертацияра. ГIямар ГIялиевичли плазмала физикала шайчир гIяхIцад хьулчилидиубти баянти касиб. Илала лабораториялизиб бегI гьалаб белгибарибси плазмала хIялумцIнила тяхIяр гIилмула сагаси бяхIчибизличи шурбухъун. ИшбархIи ил бяхIчибиз лерилра учебникунази ва гIилмула хIянчурбази кабурхахъули саби, ил хIясибли Россияла вузаназиб студентуни бучIахъули саби. ГIямар ГIялиевичла гIилмула хIялумцIлабала баянти улкализир тIинтIли машгьурдирес дехIдихьиб.
2005-ибил дусла апрельличиб нушала республика­ла гIилмула ва жамигIятла гIямрулизиб мягIничебси анцI­букь кабикиб — Дагъиста тарихлизив бегI гьалав нушала республикала гIялим, ДГУ-ла ректор, фи­зикала-математикала гIилмуртала доктор, профессор ГIямар ГIялиевич ГIямаров Россияла багьудила Ака­демияла член ветаур.
Илала гIямрула лебилра бузери Дагъиста университетличил бархбаси саби. Илав учIули калунти дусмира халдаралли, ишбархIилис ГIямар ГIялиевичли сунела гIямрула 60 дус университетличил дарх деркIили сай. Ил ДГУ-ла аспирантли, доцентли, профессорли, кафедрала заведующийли, проректорли ва 15 дус ректорли узули калунси сай.
ГIямар ГIялиевич 120 гIилмула ва методикала белкIла хIянчила авторра сай. Сунени бегI гьалаб пикрибарибси села-биалра автор виънила хIекьлизирти 10 документ (патент) лерти сари илала. Илини делкIи сай 10 учебник. ГIилмула шайзирти докладуначил ил гъайухъунси сай лебил Союзла духIнар ва дурала улкназир дурадеркIибти конференциябачив ва симпозиумтачив ишди удир гьандуршути шагьуртазив: Лондоннизив, Минсклизив, Ленинградлизив, Тартулизив (Эстония), Пизализив (Италия), Киевлизив, Ташкентлизив, Казаньнизив, Рязаньнизив, МяхIячкъалализив, цацадехIти шагъуртазив кIина-хIяйна.
ВатIай ахъли кьиматлабарибси саби ГIямар ГIялиевичли дахъал дусмазиб къябхIердили бузахъуси хIялалси хIянчи. Ил, асилси бузери багьандан, хIукуматли гIяхIцад ордентачил ва медальтачил шабагъатлаварибси сай: Бузерила ХIунтIена Байрахъла, «ХIурматла лишан», Россияла ХIурматла, Гьалмагъдешла, «Дагъиста Республикала гьаларти сархибдешуни багьандан» ордентачил ва «Бузерилизив декIарухъни багьандан» медальличил.
ХIера, илгъуна адамличил сабри дила ит бархIила ихтилат. Нуша селичила гъайдикIули калунрал къантIбарили бурисра.
ГIямар ГIялиевич, хIу гIяхIцад дусмазив ДГУ-ла ректорли узули калунсири. ХIейишира хIуни нушала газета бучIантас бурес, сегъунти дарсдешуни детаурал итхIейчирад гьанна бикайчи гьалар хIуни бекIдешдирули калунси университетла бузерилизир?
– КъантIли бурасли, 1992 ибил дуслизив ну ДГУ-ла ректорли викIибхIейчивад вехIихьили, наб Россияла белчIудила кабиз Европалайчи барсбарес багьандан узес чебуркъуб. Европала белчIудила кабиз Россиялайчиб гIяхIси саби бикIутири итхIели. Пачалихъла Думала хIукму хIясибли, чебяхIси даражала белчIудила хIянчилизирра дарсдешуни акIуб: специалитет, аспирантура ва докторантура дарсдариб бакалавриатличи, магистратураличи ва аспирантураличи.
ИтхIели ну Россияла вузанала ректортала Союзла правлениела член сайри, ва нушани Россияла багьудила кабиз калахъес хIукмубарибсири. Нушала итхIелла хIукму бархьсилира уббухъун: ишбархIи Европала багьудила кабиз илцадра гIяхIсилизи халбирули ахIен. ЦабехIтани гIяхIсили чебиули саби Советский ва Российский багьудила кабиз.
— Се бурес вируда хIуни лерилра хIела гIямру сунечил дархдасунси ишбархIила университетла коллективличила?
— ИшбархIи Дагъиста пачалихъла университет, Северный Кавказлизиб бегIлара халаси ва гIяхIси чебяхIси даражала белчIудила заведение саби. Илаб бузути преподавательтала коллектив чебяхIси категорияла санигIятла хIянчизартазибад цахIнабикибси саби. Илаб бучIути студентунала белчIудира гIягIниси даражаличиб тIашбатурли саби.
— Баркалла, ГIямар ГIялиевич, нушала редакцияла агьлулара ДГУ-личила пикруми тяп хIелагъунти сари. ХIуни «Замана» газета бучIули виъни нуни балулра. Бургар хIела газеталичила кабизурси пикрира. Наб дигахъаси, хIуни иличила къантIли бурили.
— ГIе, леб дила «Замана» газеталичила, бархьли бурисра, гIяхIси пикри. Газетали ишбархIила заманаличи челукьути суалти ахъдурцули сари, ва илди дархьли арзахъес кумекбирули саби. Балулра, газетализиб бузули саби пагьмучебси коллектив. Нуни ил жагьси коллективлис гьарбизуни ва бузерилизир сархибдешуни дулгулра. ДГУ-ла ректорли узуси замана нуни вируцад къайгъибирули вираси газетала тираж ахъбуцес. Гьаннара балутази газета кайсахъес тиладибирис.
Дила хъалибарглара газеталара хасси журала бархбасра лебси саби. Дахъал дусми газетала редакциялизив узули дила дурхIнала нешла дудеш Запир ХIямидович ХIяжиев калунси сай. Дила рузикьар ГIябидат ГIусманова ва илала мурул Абакар ГIусмановра ил газетализиб бузули калунти саби.
— ГIямар ГIялиевич, даргала мезличила ва даргантачила хIела пикри нуни университетлизив учIухIелил балусири. Нуни ит хIечила белкIуси макьала дила юлдаш Сергокъалала педучилищелизивра набчил варх учIуси дугIхъан СягIид ХIяжиевлира белчIи уилри. ХIера, итхIели набзи СягIидли се бурибал: «Тяп хIечи кьяйдали вявухъунсири ГIямар ГIялиевич набчира, Мурад. 1973 ибил дуслизиб бурги ил анцIбукь бетаурсира. Дила хьунул ДГУ-ла филологияла факультетла заочное отделениелизир ручIусири. ВиштIаси акIубли, илис гIягIнибикиб янила сессия хIебличи арбухахъес. Хьуна документунира нура айцIулра проректорла кабинетлизи (ДГУ-ла проректор нуша Сергокъалализир дучIухIели нушала учительницали рируси Анна Николаевнала урши виъни нуни балусири). Документуни ГIямар ГIялиевичлизи дедили, нуни урус мезли бурулра, се багьандан ну сунечи дугьаизурсирал. «ВяхI!— вявухъун ил. — Нуни гьанна бикайчи хIебагьурра, Дахадаевла районнизибти даргантала нешла мез урусла мез диъни. Дарган мезли сен гъайхIейкIусири?». ГIур… пишяхъиб, бусягIят дила къуллукъ бекIбарили, вархьира. Бархьси саби, илини наб хIедгъуна лекция хIебелчIун. Балули урги нушала гIялимли сягIятла лекцияличир хIед дурибти баянти наб гIямрулизир гIягIнихIедиркни: нукIун географияла учительра ва хIуван хабуртанира лукIули ахIенра».
— Иличил бархбасахъи цагьатIи хIези суал, ГIямар ГIялиевич. ИшбархIи, миллатла мезаначи балагь бакIибси замана, се баралли гIяхIси нушаб дарган мез хIердарес багьандан?
— Хъалибарглизибад бехIбихьили, биштIатала унхъразирра школабазирра руркъяхъути сари нешла мез, цакьбарили буриб илини. — Сунела мез имцIали дяркъес кьасла вегIлис ДГУ-лизиб леб Дагъиста миллатла мезанала факультет. Дебали гIяхIти, чебяхIси квалификацияла гIилмула кандидатунани ва доктортани лекцияби дучIули сари илар.
— Асубиралли, камти баянти хIела хъалибаргличилара, ГIямар ГIялиевич.
— Дила хьунул Аминат Запировна ДР-ла рурибси тухтур сари. МяхIячкъалала цаибил номерла биштIати алкIуси юртлизир рузули сари. Рурси Мадинара тухтур сари, медицинала гIилмуртала кандидат. Урши ГIяли юридический гIилмуртала кандидат сай, Москвала областьлизив прокуратурализив узули сай. Урши МяхIяммадра юрист сай, МяхIячкъалала Ленинский районна прокурорла заместитель. КIиибил рурси Наида нугъуна физик сари, физикала-математикала гIилмуртала доктор, Россияла багьудила Академияла член-корреспондент. ДГУ-ла кафедрала заведующаяли рузули сари.
— Лебилра хIела хъалибаргра гIялимти буилигу. ХIела гьунчирад черхIералкIи рашуси рурси Наида! Баласра: бургар хIела дурхIнала дурхIнира гIилмулизи ахъибти. Арадеш габ илди лебтасалра. Халаси баркалла хIед, ГIямар ГIялиевич, нушачил ихтилатбарес разивикнилис, гIяхIси хъалибарг абикьнилис, нушала ЧебяхIси ВатIан Россияла гIилмула байрахъ ахъли бихнилис ва нушала ургав хIу, гьарли-марси гIяхIгъабза дарган, левнилис. «Замана» газетала агьлули сагаси дуслизирра дулгули сари хIед гIурра гIилмула гьунчир сархибдешуни, арадеш ва велкъарицад гIямру.