ГIибратлис дурести анцIбукьуни ахIену?

Пикриухъалли, ва­наси хъули дигIян­­варес имкан­би­кIу­­къира, вегIла гъамси адам дя­вила анцIбукьуни кадиркуси мер-мусаличи урхьнира игит­ласи баркьуди кьалли.

Нушала улкала гIярмияла тарихлизир халати жавабкардеш дихути пачалихъла къуллукъ­личиб бузути хIян­чи­зартала уршби, узби бургъантала къяянази кабизнила шайчир гIяхIцад анцI­бу­кьу­ни лерти сари, сарира бахълис гIибратли диубти.
Улкала Президент В.Пу­тинни 2022 ибил дусла фев­ральла 24-личиб Украинализиб Россияла дявила хасси балбуц бехI­бирхьниличила багьа­хъур­хIе­ли, полковник Жамбалаев Явнус Раба­зановичла узила урши Ислам Жам­балаев гьабкьятала къяйлизи кер­хур.
Я.Жамбалаевли 1987 ибил дуслизиб Ленинна орденна артиллерияла командиртала Фрунзела уличилси Одессала чебяхIси училище таманбарибси саби, 1999 ибил дуслизиб биалли — Михайловскла дявила артиллерияла академия. Илини дявила декIар-декIарти къуллукъуни дузахъи. Явнус Рабазановичли Афганис­таннизир, Таджикистаннизир, Да­гъис­таннизир ва Чечнялизир кадикибти дявила анцIбукьуназир бутIакьяндеш дарибти сари. Ил РФ-ла Президентла ­Баркаллала кагъарличи, ХIунтIена Зубари ва «Арцла къанч» ордентачи лай­икьикибси сай. Дявила чебла хIурматличил ихъни багьандан, илис заманалис гьалар «капитанна», «майорла», «подполковникла» уми дедиб.
Я.Жамбалаевли сунела ­узила урши Ислам Жам­балаев Казаньна танкабала командирти хIя­­дурбируси Жуковла орденна чебяхIси училищелизи учIахъес вархьибсири. Урехила аги кабизурти мер-мусаличир суненира бутIакьяндеш дарибкъи, цархIил санигIят чеб­бикIахъес мас­ли­гIят­хIе­барили, узила урши ВатIан балхъанна гьунчи кайзахъур.
Училищелизив учIуси замана Ислам офицертала чумал жура дархти абзанала шайчив спортла мастердешлизи кандидат ветаур.
Мартла 28-личиб танкла командир, старший лейтенант Ислам Жамбалаев сунела эки­пажличил душма оборона къяббердес ва мягI­ничерти дазурби дуцес ибси кьасличил Донецкла халкьла республикала Каменка бикIуси шилизивяхI ватихьиб. Душмантачи чебухъунси замана, чус зарал хIебиахъубли, дявила частьла тан­кабала бутIализи каберхурси Исламла экипажлис миллатчиби гIела дянгаэс, илдас гIяхI­цадла детахълуми диахъес имканбакIиб.
Дазурби душмайзирад азаддалтахънила хIекьлизибси хъарбаркь таманбируси замана, миллатчибани хIярхIуби чекьур. ИлхIели Ислам гарчкайуб (контузия), биалра сунела экипажлис хъарбаркьуни дедлугулри. Ил дявилизиб Исламла бекIдешлиубси экипажли Славянск шагьарлизи аркьути гьундурала хIябкьяй минабазибад умубариб.
Яргаличилси дявилизир Исламла экипажли миллатчибала Т-64 танк агарбариб ва «Джавелин» ПТУР (дявила майдайчир шандай кадуцибти лишанти – танк, самолёт, вертолёт – агардирнилис хасбарибси ракета) бузахъуси кьукья къирбариб.
2022 ибил дусла апрельла 13-личиб нушала гIяскурти чедулхъниличила хIебагьахъес ибси хъарбаркь таманбарес, Исламла подразделение Дибровное бикIуси шила северла шайчидяхIти дазурбачи батбихьиб. Нушала гIяскурти чедухъунси замана, дазурбачиб Исламла экипажли душмантала кьукья хIясиббариб. Исламли белгити тяхIяр-кьяйда далдуцили, душман агарвариб. Кьанниван, баягъи ил дяви бетурхуси замана, МТ-ЛБ-личиб (многоцелевой бронетранспортёр-тягач) миномёт белгибариб ва агарбариб.
Ил дусла майла 23-личиб, яргаличилси дяви таманбиубли гIергъи, Исламла экипажлис гьаларла мер-мусаличи чарбухъес гIягIнисири. Ам­ма, миллатчибани танкаби аркьуси гьуни бел­ги­бариб ва Исламла танк баргаиб. Танкла командир старший сержант И.Жамбалаев декIли вяхъиб. Илини сунела экипажлизи танк бархьбатахъес ва душмай пайдалабарес хIейэси агиличи бикахъес хъарбариб.
Личный составлизир детахълуми хIедиубли, Исламла экипажли душмайс къаршидеш дариб ва чула мер-мусаличи чарбухъес бажардибикиб. Вяхъибси Ислам Москвала Н.Бурденкола уличилси дявила клиникала госпитальлизи ваахъиб. Кьанниван илала танк хасси подразделениелизи гечбариб ва сагабариб.
Танк бикусила БархIи, 2022 ибил дусла сентябрьла 11-личиб, Н.Бурденкола уличилси дявила госпитальлизиб дергъла гIяскуртала бекI командирла заместитель, Россияла Игит генерал-лейтенант Александр Матовниковли Пачалихъла Думала депутат НурбяхIянд НурбяхIяндовличил ва Сергокъалала районна бекI МяхIяммад ГIя­ма­ровличил барх, игитдеш дакIударни багьандан, танкла командир, старший лейтенант Ислам Жам­балаев Гъабзадешла орденничил шабагъатлавариб.
Ислам орденничил шабагъатлаварниличила, илини гъабзадеш дакIударниличила макьала кабяхъибсири ириъ нушала газетализи. Иличил бархбас кабизахъес имканбакIибхIели, камси ихтилатра дураберкIира.
— Ислам, гьаланачи хIечила камти баянти дурили дигахъира.
— АкIубсира ну Къянасирагьила шилизив. Шила школа таманбарили гIергъи, 2015 ибил дуслизив Казаньна танкабала командиртала Жуковла орденна чебяхIси училищелизи керхурра. 2019 ибил дуслизиб ил хIунтIена дипломличил хъараахъурра ва лейтенантла уличи лайикьикира. Илабси белчIуди таманбарили, Владимирская областьлизибси Ковров шагьарлизив танкабала взводла командирли узес вехIихьира. 2021 ибил дуслизив Нижегородская областьла Мулино шилизибси мотортачил къяйкдикIути ярагълизивад иртнила (мотострелковый) полклизи шурухъунра. Илавра танкабала взводла командирли узира.
— Украинализиб бетурхуси дявила хасси балбуцлизир цаибси бархIиличирад бу­тIа­кьяндеш дирес вехIибси ургуд?
— ГIе. Миллатчибазибад Донецкла республикала халкь азадбатахъес жан ахIерахIедарили дургъира. Сепайда, яргаличилси дявилизиб, душма хIярхIя чегиб ва декIли вяхъира. ХIера, гьанна ну майла 23-личивад госпитальлизивра. Ишабти тухтурти дебали гIяхIти саби, хIялалдиабну чус, ну кьяшмачи тIашватес багьандан, лерилра цIакьани дяхIчииули сари. Гьанналаур наб 7 операция дарили сари, гIуррара бируси саби.
БусягIятла замана къун­зи­кIес имкан агара, гьачамлис кьяшмачи тIашизурли ахIенра. СагъиубхIели, дявила хасси балбуц бетурхуси мер-мусаличи укьес хIядурлира.
— Дявила хасси балбуцла хIекьлизир гIяхIцад гъай-мез дакIудиубли сари, нушала бургъантала­ гьав гIяш­бирниличи дяхIчиаибти. Мисаллис ка­сал­ли, бургъанти вайтIа балхули саби, илди ярагъличил гIеббуцили ахIен, Россияла гIярмияла цIа­­кьани агара… Илала хIекьлизиб се бурес вируда?
— ХIяжатти секIултачил гIердуцнила хIекь­лизиб селра вайси бурес хIейрус. Нуша даршути гIямрулизир дявила техникала хIялумцIлаби дурадуркIуси мерличир (полигон) ахIенрану, дявила анцIбукьуни детурхути мер-мусаличир сарра. Иличила гьарил адамли иргъес чебиркур. Кабизурси ибкьси агилизиб ва кадиркути кьяркьти дургъбазиб гIягIниси кьадарла ярагъ кадухес дукьесалра бетхIери цацахIели, бер­кайчила, палтарличила ва цархIилти секIул­та­чила хIебураслира.
— Халкьлира нушала гIярмия, бургъанти гIя­хIил гIеббурцули саби. Нуни чебиули, дагъис­танлантани бургъантас дебали халаси кумек гIеб­биахъули саби. Балбуц бетурхуси мерличивси за­мана, хIу левти мер-мусаличи кумеклис дурхьути секIулти диахъибу?
— Гьайгьайрагу, дигалли дагъистанлантани, дигалли россиялантани чула бургъантас дебали халаси кумек гIеббиахъули саби, илди гьарра шайчибад гIеббурцули саби. Нуни иличи халаси пахру бирулра! ИмканбикIуси замана, тыллизи 2-3 адам бархьили, нушаб хIяжатти секIулти дихахъули дирира.
— Халкьла цIакь цадешлизиб саби. БегIлара гъамси заманализиб дявила хасси балбуц ахирличи бикахъес ва хIуша чедибдешличил хъули чардухъахъес нушара ишар дулгулра.
— Аллагьли балга-дугIя кьабулдараб!
Бархьли бурасли, Исламличил ихтилатрикIес, дявила хасси балбуцличила хьархъардиэс наб дебали гIядаблири. Ихтилат дураберкIес кьабуликнилис Исламлис баркалла балахъулра ва къаркъаван чIу­маси арадеш биубли дигулра.
Хасси балбуцлизир нушала бургъантани саби ВатIа марти уршби ва улкала къакъбяхъуни биъни чебиахъули саби. Исламличилси ихтилатлизибад, ил уркIи чIумаси дубурлан виъни багьурра. ДекIли вяхъили, вахъхIи больницализи кайхьи виалра, сагъиубхIели дявила гьалмагъуначил миллатчибачи къаршили ургъес хIядурли сай нушала игит Ислам. Илди ахIену ВатIайс мардеш?