Халкьла паргъатдеш багьандан

Нушани школализир дучIухIелил балусири нушала хала бегIтани ЧебяхIси ВатIа дергълизир дирахъути игитдешла баркьудлумачила. ИтхIели нушала улкала лерилра миллатунала халкь фашизмаличи къаршили ахъбиубтири ва душмантачибадли чедибикибтири.

ИшхIелла манзиллизиб фашистунала наслула вакилтани, миллатчибани гIурра чула хIяяагарти бурги ахъдуцили сари ва нушала улкалис, культуралис, миллатунала халкьанала цадешлис урехи чебаахъес кьасбарили саби.
ХIера, гьанна чумал баз дахъалгъунти улкни хIерли сари Украинализир кадиркути анцIбукьунала ахир сегъуна бирал или. Илаб нушала багьадурти гъабзадешличил ва игитдешличил бургъули саби Россия багьандан, Украинала даршути халкьла азаддеш багьандан.
Дунъяла КIиибил дергъла замана фашизмализибадли дунъя берцахъибтала дурхIнала дурхIни саби гьаннара халкьла азаддеш багьандан дергъла майдайчиб гъазализи каберхурти. «Балбуц Z» ибси бетуцлизир бутIакьяндеш дирули, Россияла офицертала ва солдатунала игитдешличила халкьлис баянти гьаладихьни мягIничебси баркьуди саби.
ГIе, цацахIели илдани чула жан ахIерахIедирути анцIбукьунира къаршидиркули сари. Россияла халкьла гъабзадешла черяхIти къиликъуни чиналра дикили ахIен, илди гьаннара ванзаличиб даршудеш ва бархьдеш калахъес багьандан пайдаладирули, дургъулра нуша.
Украинализир кадиркути дявила анцIбукьуназир бутIакьяндеш дирути-ургаб леб нушала зурбаси улкала лерилра миллатунала вакилти. Илдала лугIилизиб Дагъистанна багьадуртира бахъал саби. Дахадаевлантира камли ахIен илаб. Илдазибадли гьарилли дявила майдайчир игитдешла баркьудлуми дурадуркIули сари ва чеалкIуси наслулис гъабзадешла мисалти чедиахъули сари. Иш макьала илдигъунтазивадли ца Бускрила шилизивадси Мурад Расуловличила саби.
М.Расулов Дагъистаннизибси дявила частьла Каспийскла флотилияла урхьула пехотала ургъан сай. БусягIятла манзиллизиб илини Украинализир дурадуркIути дявила анцIбукьуназир бутIакьяндеш дирули сай.
Бургъантани бурни хIясибли, 2022 ибил дусла августла 22-личиб 12 ся­гIят­ра 30 минутра дикибхIели, Украина­ла Запорожская областьлизиб 111 отде­лениеличи къаршикарти чебухъун. Илди кIелра шайчибадли минометла ва артиллерияла кумекличил чебашескабииб.
«Солдатунас кумекличи 122 ибил позицияла урхьула пехотала кIел бургъан бакIиб. Илди сабри Ражаб Расулов ва Мирза Ибрагьимов. 122 позицияли ва «Сигналли» кIелра шайчибадли кумекбирулри. Минометунани иртухIели, 111 ибил позицияличилси бархбас къяббердиб. Илис гьалаб 111 ибил позицияла бургъантас имканбакIилри радиостанциялизибадли чула бегIла гIергъисигъуна АКБ тIашбилзули саби ва бархбас хIебирар или багьахъес.
Иличила аргъибси Макьсуд Ших­гIялиевли бархбас кабизахъес кьасбариб ва 111 ибил позициялис кумекличи музаухъун. Минометуни иртниличи хIерхIеили, хIярхIубала заблиув, сунела гIямрулис урехи лебли биалра, М.ШихгIялиевли 111 ибил позициялизи суненицун АКБ хиб. Иличибли илдала бархбас ункъбиуб. Илав ил цархIилти бургъантачил ургъес вехIихьиб. ИлхIели командир Мурад Расулов декIли вяхъибсири. Дахъал хIи ардякьунхIели, илала аргъала детихъескадииб. «Алтай» кьукьяли илис медициналашалси кумек гIеббаахъниличи хIерхIеили, илала аги вайтIабиркулри.
Бургъуси замана Ражаб Расуловли Мурад къалабали цархIил мерличи арукес кьасбариб. СенахIенну сунела юлдаш бебкIалара гIямрулара ургабси агиличиври. Юлдаш цархIил мерличи ваахъес багьандан гьамадли ахIенри, сенахIенну чула бургъанти-алавти мер-муса минабаладарилри. Гьуни биалли, баргаилри. М.ШихгIялиевли ва М.Ибрагьимовли вяхъибси юлдаш Павел бикIуси цархIил гьалмагъличил варх, дергъла майдайчивадли цархIил мерличи ваахъиб. Илди игит уршбани чула юлдашла гIямру дерцахъилицунра ахIи, дявила стратегическая подразделениела 111 ибил позицияра берцахъиб.
Вяхъибси урехиагарси мерличи ваахъили гIергъи, ил транспортличи кайхьили, илди чула бургъантачи чарбухъун ва цархIилтачил барх душман гIела хихиайчи бургъули калун.
Нушала бургъантала ил игитси баркьуди командованиела пикри бяхIчиаэсил саби ва ВатIа шабагъатличи лайикьли саби. Илдигъунти игитти баркьудлумани ЧебяхIси ВатIа дергълизир нушала хала дудешунала фашизмализибадли неш-ванза азадбалтахъули, чедаахъибти гьунарти гьандиркахъули сари», — бурули саби бургъантани.
Илдигъунти 111 ва 122 ибти позициябазибадти Мирза Ибрагьимов, Ражаб Расулов, Макьсуд ШихгIялиев, Мурад Расуловгъунти ва азирти цар­хIил­тигъунти игитти багьадурти лебалли, нушачибадли чилра чедибикес хIебирар.
Украинализир детурхути дявила анцIбукьуназир нушала бургъантани чедиахъути гъабзадешла баркьудлумала кумекличил нуша чедидиркехIе. ЦархIил тяхIярли биэсра хIебирар.
Илди гIяхIгъубзнала гьунартачила школабазир, вузаназир хабурти дурес хIяжатси саби, Россияла игитти бургъантала мисалличибли чеалкIуси наслулис патриот бяркъ бедес багьандан.
Мурад Расуловла узи ГIяхIмад ГIябдуллаевич Росгвардиялизиб къуллукъбируси саби, ва илинира Брянсклизир кадиркути дявила анцIбукьуназир бутIакьяндеш дирули сай.
Мурадла дудеш ГIябдуллагь ГIяхI­ма­дович школала директор сай, неш СалихIова ХIява ХIясантаевна хъали-цIала хIянчи дузахъули хъулир сари.
Мурад вяхъибхIели, вертолетличив Севастополь шагьарлизи кибсири. Илаб уршилис тухтуртани гIяхIси къуллукъ гIеббаахъибсири. Мурад 12 бархIи реанимациялизив калунсири. ГIур самолетличив Москвализи савкибсири. Вишневскийла уличилси госпитальлизив гIяхIцадхIи калун. Илала хургьразир мегьла бургIлумира лерал дурасес хIебиубли. Илис арадеш булгехIе.
Чедибдеш нушала бирар! Нуша чедидиркехIе! Нушала бургъанти игитуни бетаурли, хъули чарбулхъан.
Кьурбанов Идрис Исламович, батальонна командир,
Безручка Дмитрий, ротала командир